САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Није у праву Габријел Ескобар високи представник америчке администрације када каже да је влада самопроглашене републике Косово направила тежак уступак манастиру Дечани спроводећи одлуку уставног суда да је 25 хектара земљишта манастирско власништво. Сасвим је необјашњиво зашто се више од осам година не спроводи одлука уставног суда самопроглашене републике Косово када су у питању непокретности које припадају Србима.

А да није никакав уступак говори и то да манастир Високи Дечани већ више од 30 година обрађује то земљиште и да је то земљиште добијено тако што је три најатрактивније локације у граду Дечане манастир уступио да би добио ово земљиште. Парадокс је и то што је то земљиште и катастарски преведено како оно које је уступио манастир тако и ових 25 хекатара које је манастир заузврат добио. Међутим, после 1999. године општина Дечане не признаје такав катастарски пренос али је сагласна са оне три атрактвине локације које је општина добила пре рата. Прави уступак када су у питању манастирски поседи био би онај да се манастиру врати 750 хекатара земље коју је комунистичка власт 1946. године отела овој српској светињи.

Међутим, оно што забрињава и узнемирава Србе на простору КиМ нарочито на њеном северу јесу промена натиписа саобраћајних табли у насељима на овом подручју. Скидају се ћирилични натписи што је супротно и уставу самопроглашене републике Косово све у циљу даље албанизације јужне српске покрајине.

Пада у очи да се овај поступак сепаратистичких власти дешава непосредно после тајне и дискретне посете амбасадора Србије у САД Марка Ђурића Приштини. По свим индицијама овај високи званичник Вучићеве власти, коме се смеши у оквиру будуће владе Србије озбиљна функција, састао се председником владе самопроглашене републике Косово а гостио се по приштинским елитним ресторанима и са министром полиције у истој влади Џељаљом Свечљом. Председник Србије Александар Вучић, без чијег благослова Марко Ђурић није освануо на КиМ и није се састајао са сепаратистима, дужан је да објасни грађанима Републике Србије а нарочито Србима на Косову и Метохији о карактеру ове посете. Дужан је да објасни шта је Марко Ђурић тражио у јужној српској покрјини, шта је разговаро са сепаратистима, шта је договарао, шта је предавао.

Такве закулисне Вучићеве радње управо подсећају на време када је Александар Вучић са Хашимом Тачијем по Паризу цртао карте и делио Косово и Метохију. Сличан подухват је Александар Вучић извео и када је од Аљбина Куртија добио више од 200 аутобуса да довози своје присталице на контрамитинг у Београду како ове са Косова и Метохије тако и оне са југа Србије од Врања до Ниша. Те сцене и слике имали смо прилике да видимо у бројним медијима. Управо тада када је од Аљбина Куртија добио аутобусе РОСУ полиција је ушла на север Косова и Метохије и заузела све четири општине. И врпапцима је јасно да је заузимање општина на северу КиМ плод договора Аљбина Куртија и Александра Вучића. Ти договори и сарадња ова два политичара кренули су онда када је кандидат Аљбина Куртија за председника „Косова“ Вљоса Османи изабрана гласовима Српске листе односно боље рећи Српске напредне странке, собзиром да нема ниједног члана Српске листе који није и члан Српске напредне странке, а траје до данашњег дана.

Чак и ова криза око динара делује помало збуњујуће јер све мирише да ће да се заврши као по питању регистарских таблица. Александар Вучић је кренуо са графитима „Нема предаје КМ регистрација остаје“, да би на крају цео проблем решио тако што је телеком позивао Србе са КМ регистрацијма да своја возила региструју на сепаратистичке таблице. Натезање је трајало дуго времена као што се и сада дешава по питању динара. Исход се наслућује. Александар Вучић ће да пристане на оно шта сепаратисти у Приштини траже. А ова политичка дешавања личе на оно када је петао јурио кокошку три круга око зграде а не један јер са три круга она је поштена и патриотска као што себе представља председник Србије.

Ако стварно жели да реши кризу са динаром председник Србије би морао у политичкој борби са Приштином да примени реципроцитет. Реципроцитет као мера је свуда у свету прихваћена као политички стандард у комуникацији међу странкама у спору. Ту меру једино Александар Вучић не примењује са Приштином. Ни кад су у питању бројна и неоправдана хапшења Срба, ни када се спречава увоз српске робе у јужну српску покрајину а такође и динар као платежно средство. Довољно је да Београд само забрани пролаз возилима са сепаратистичким регистраским таблицама и сепаратистичким личним документима па да Аљбин Курти дозволи употребу динара. На несрећу Срба Александар Вучић једну такву меру никада не сме да примени јер њему Косово и Метохија служи за личну трговину зарад голог опстанак на власти.

На крају да још једном подсетимо колико је политика Александра Вучића према јужној српској покрајни покварена, немаорална, подмукла, лицемерна јесте и то да је сеирење Марка Ђурића са министром полиције „Косова“ по приштинским кафанам безобразно јер је управо Џељаљ Свечља руководио акцијом у Бањској када су убијена тројица српских младића и што управо он отима земљиште од Срба и преводи у власништво министарства унутрашњих послова, па је припојио Рајску бању у Бањској, аутобуску станицу и објекте Водовода и Стандарда у Косовској Митровици, велелепну вилу Милана Радјичића на језеру Газиводе као и да је иницијатор отимања земљишта од Срба за изградњу касарни РОСУ полиције на северу Косова и Метохије. Ако је и од Александра Вучића, много је.

Како радили тако нам Бог помогао.

Косовска Митровица
21.03.2024. године

                     Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“