Морални пораз свијета у Гази све би нас требао постидјети

Чланице Г20 морају искористити своје политичко водство и утјецај да помогну окончати рат у Гази.

Док се група од 20 држава (Г20) састала у Бразилу ове седмице, број мртвих у сукобу у Гази приближава се цифри од 30.000. Надам се да ће то министрима вањских послова који се састају у Рио де Јанеиру дати разлог да размисле о томе шта њихове државе јесу или нису урадиле да ово зауставе.

Није вијест рећи да је рат у Гази немилосрдан и примјер крајњег хуманитарног неуспјеха. Нема потребе да понављамо очито. Дозволите ми да вас, умјесто тог, у име својих колега хуманитараца, упозоримо не само на оно што се дешава данас, него и оно од чега страхујемо када је ријеч о сутра.

Цијела популација лишена човјечности

Догађања у Гази у протеклих 138 дана без премца су када је ријеч о интензитету, бруталности и обиму. Десеци хиљада убијених, рањених или заробљених су испод рушевина. Цијела насеља сравњена су са земљом. Стотине хиљада људи су расељене, живе у ужасним увјетима док долази зима. Пола милиона људи је на ивици глади. Немају приступа основним потребама: храни, води, здравственој њези, тоалетима. Цијела једна популација лишава се човјечности.

Злочини који су задесили народ Газе и хуманитарна трагедија коју проживљавају, ту су за цијели свијет да их види, документовали су их храбри палестински новинари, којих је у том процесу исувише убијено. Нико се не може претварати да не зна.

Нико се не може претварати ни да не зна да хуманитарне агенције дају све од себе: близу 160 наших колега је убијено, али наши тимови и даље достављају храну, лијекове и чисту воду за пиће. Радимо све што можемо, упркос сигурносним ризицима, колапсу правне државе, ограничењима приступа и личним трагедијама. Упркос укидању средстава за највећу организацију УН-а у Гази. И упркос намјерним покушајима да нас дискредитују.

Хуманитарна заједница коју представљам управо је објавила план у којем се наводи шта нам је потребно да повећамо проток помоћи у и широм Газе. Ништа од тога није неразумно: сигурносне гаранције; бољи хуманитарни систем обавјештавања да се смање ризици; телекомуникацијска опрема; уклањање неексплодираних убојитих средстава; кориштење свих могућих улазних тачака.

Иако често говорим да је нада валута хуманитараца, немам велике наде да ће нам власти дати оно што нам треба да радимо. Нико не би био сретнији од мене ако се докаже да сам у криву.

‘Голи минимум’

Знамо без трунке сумње да ће хуманитарне агенције бити окривљене, већ нас криве за недостатак помоћи у Гази, упркос храбрости, посвећеност и жртвовању свих наших тимова тамо. Али, немојте се заваравати: несташице свега с које народ Газе трпи тако су велике да никаква количина помоћи није довољна.

Препреке на које наилазимо на сваком кораку тако су огромне да можемо пружити само голи минимум.
Напади 7. октобра на Израел су ужасни. Осудио сам их у више наврата и наставит ћу то чинити. Али, они не могу оправдати оно што се дешава сваком дјетету, жени и мушкарцу у Гази.

Моја порука министрима вањских послова Г20 је јасна: Молили смо Израел, као окупаторску силу у Гази, да омогући испоруку помоћи, али с мало или нимало успјеха. Позивали смо да се одмах и безувјетно ослободе сви таоци с мало или нимало успјеха.

Позивали смо укључене стране да поштују своје обавезе на које их обавезују међународни хуманитарни и закон о људским правима с мало или нимало успјеха. Позивали смо земље које су престале да финансирају УН-ову агенцију за палестинске избјеглице (УНРWА) да промијене своју одлуку са мало или нимало успјеха.

Данас вас, чланови Г20, молимо да употријебите своје политичко водство и утјецај да помогнете у окончању овог рата и спасите људе у Гази.

Имате моћ да направите разлику. Искористите је.

Ваша тишина и изостанак акције само ће довести до тога да се још жена и дјеце баци у отворене гробнице Газе.
Хуманитарне агенције чине све што могу. А ви?

Извор:
АЛ ЏАЗИРА