Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба

Због хидроцентрале у Косињу биће поплављене куће и гробља, људи ће бити протерани са огњишта, а потапању се противе и православни и католички свештеници, који тврде да у крају има 66 споменика културе који ће се наћи под водом

На мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године, да буде потопљено због стратешког пројекта хрватске електропривреде.

Прво масовно страдање у Косињу догодило се 6. августа 1941. године, када су усташе бануле и повеле део становника, под лажним изговором да са мештанима Пазаришта, Крша, Сушња и Млакве, морају да присуствују говору министра Миле Будака. Тада је, према подацима до којих је дошао историчар Ђуро Затезало, убијено 347 Срба из Доњег и Горњег Косиња. На пописима становника после Другог светског рата, у Горњем Косињу није забележен ниједан Србин.

Млаква је и данас српско село, али слабо насељено. У њему се, према речима Ђорђа Пражића из Удружења Госпићана „Никола Тесла“, налази православна црква Пресвете Богородице, у народу позната као Млада неђеља, затим спомен-костурница са 329 посмртних остатака српских цивила и два америчка пилота, као и споменик партизанском одреду „Матија Губец“. Пражић додаје и да су овде, укључујући крашке јаме, укупно регистроване 554 српске цивилне жртве из Другог светског рата.

Ова три села годинама су планирана за потапање због изградње хидроелектране, чиме ће, како кажу у Документационо-информационом центру „Веритас“, бити уништени последњи трагови миленијумског постојања Срба на том простору.

Због хидроцентрале у Косињу биће поплављене куће и гробља, људи ће бити протерани са огњишта – једнако Срби и Хрвати. Сам пројект планиран је још осамдесетих година прошлог века, али је заустављен због ратних сукоба деведесетих, да би био настављен пре десетак година. ХЕП је у међувремену набавио локацијску и три грађевинске дозволе, по којима је изградња већ започела, а очекује се да ће следеће године почети и потапање.

Вредност инвестиције, а ту је укључена и хидроелектрана Сењ, јесте 500 милиона евра, а биће потопљена површина од 1.100 хектара, 17 археолошких локалитета, три цркве, као и бројни споменици.

Потапању се противе и православни и католички свештеници, који тврде да у крају има 66 споменика културе који ће се наћи под водом. Чак су и стручњаци скептични, па др Роберт Пашичко са Геотехничког института у Загребу тврди да је незамисливо у Европи доћи и потопити села, куће и цркве.

На терену је тренутно у току исплаћивање становништва, али су, према речима Пражића, људи збуњени, дезинформисани и не знају шта ће даље бити са њима. За квадратни метар куће и газдинства добијају, каже, око 300 евра, а за земљу још и мање.

„То је махом стар свет, који је цео живот провео у свом селу. За мизерне новце које добију не могу да купе бог зна шта у Госпићу или Перушићу, јер су тамо цене скочиле. У многим случајевима ни оставинске расправе нису завршене, па се земља још води на власнике страдале у Другом светском рату. При хрватском Министарству правде и управе формиран је фонд, одакле ће бити исплаћивани када се заврше оставине“, објашњава Пражић.

Он је властима доставио предлог како да се спасе и сачува српска културна баштина, пошто је јасно да од потапања неће одустати. На састанцима са представницима ХЕП и власти истакао је и да постоји још десетак неексхумираних крашких јама из доба НДХ, од којих се пет налази на терену предвиђеном за језеро. Речено му је да ће и ове јаме бити ексхумиране о трошку ХЕП.

Пражић предлаже да се жртве из спомен-костурнице у Млакви, међу којима је 122 деце, као и из новоископаних јама, сахране у крипти цркве, која ће бити пренета у српско село Крш. Посмртни остаци са два православна гробља биће пребачени у села Крш и Студенци, и ове ексхумације су већ почеле. Предлаже и да се у Кршу направи етно-село, ком ће људи поклонити спасене артефакте.

Сви партизански споменици, према одлуци власти, биће пребачени у Перушић, у алеју или, како је већ зову, на „гробље споменика“.

Највећи проблеми су избили када је општина Перушић, у сарадњи са ХЕП-ом, извршила ексхумацију старог гробља Манце драга, које би требало да постане локација будућег каменолома. На једно од два католичка гробља, која се селе, радници су ушли багером.

„Само један од три генератора у Сењу би произвео више струје, него та хидроцентрала у Косињу, али три се године одгађа ревитализација Сења. Кад би се то урадило не би се требало потапати Косињско поље“, казао је недавно хрватски посланик Звонимир Троскот.

У покренутој „Иницијативи за Косињ“, група научника са Филозофског факултета у Загребу написала је да би „осим културне баштине, пројектом хидроелектране дошло до потапања насеља и присилног исељавања локалног становништва, а угрозила би се и делом уништила и изнимна природна баштина и биоразноликост тога краја“.

Из ХЕП кажу да је реч о стратешком пројекту.

„То је највећи хидроенергетски пројекат који се гради у Хрватској. Он ће омогућити енергију са Сењом 2 у износу од 340-350 гигават-сати годишње, што одговара снабдевању више од 70.000 домаћинстава, док Личко-сењска жупанија броји око 50.000 становника“, наводе из ХЕП-а.

Извор:
РТ