Суверена одлука Срба

Поштована, часна, намучена

и издата браћо на Косову и Метохији!

           

 

Немамо времена за празне речи,

већ с неба, па у ребра!

 

Опстанак Срба на Косову и Метохији последња је прилика за опстанак државе Србије, Српства као светоназора и Срба као живог и живећег јединственог и међународно дејствујућег народа.

Уколико поклекнете Ви, почиње српски пад и у осталим деловима Србије, чиме је угрожена српска држава, али и Република Српска.

 

Човек, као и народ, увек може да бира шта ће и како ће. Иако нам се чини, лажима Лукавога опчињенима, да немамо избор, тај избор и даље постоји, иако је сведен данас само на две одлуке:

1. да се предамо и постанемо немуште жртве, ако ико уопште и примети ишта што ће нам се десити; и

2. ДА САУЧЕСТВУЈЕМО ПРОТИВ НЕДЕЛА КОЈА СЕ ЧИНЕ НАД НАМА КАКО БИСМО  ТРПНО СТАЊЕ ПРЕОБРАТИЛИ У СТВАРАЛАЧКО И ПОБЕДНИЧКО.

 

Када су енглески колонисти на америчком континенту одлучили да створе Сједињене државе Америке, били су суочени са смртном казном због велеиздаје Круне. Страх их је чинио неодлучнима и спремним на одустајање. Тада је један кочоперни, али мудри старчић, Бенџамин Френклин, изрекао чувену реченицу: “We must, indeed, all hang together, or, most assuredly, we shall all hang separately.” У слободном, и српским околностима прилагођеном преводу, та порука је:

„Морамо се, без сумње, здружити у чврсти и непреломиви сноп, или ћемо, у то не сумњајте, падати појединачно као снопље кад се коси.“

 

Савесна одлука да се опстане и победи могућа је ЗАЈЕДНИЧКОМ СВРСИСХОДНОМ ДЕЛАТНОШЋУ ПРАВИХ ВОЂА НАРОДА, који више никада неће само јавно набрајати муке и несреће, плакати над суровом судбом Срба, већ ће РАДИТИ НА ОКОНЧАЊУ И НАШИХ ПАТЊИ И НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, И ОБНОВИ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, И ПОНОВНОМ ВАСПОСТАВЉАЊУ ЗДРУЖЕНИХ СРБА НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ, КАО ИСКОНСКОГ, САВЕСНОГ И СВРСИСХОДНОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ, И НЕОСПОРНЕ И УТИЦАЈНЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ЧИНИОЦА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА.

 

У овом добу савременог развоја више нема много разлике међу нама који смо у расејању и вама који сте на земљи праотаца наших. Могуће нам је удружено и сврсисходно деловати јер борба није само тамо, у Отаџбини, већ је исто тако важна и борба за умове и Срба и странаца, а највише за срца и душе наших савезника. На том пољу наше расејање може много да допринесе, финансијски, научно, војно и политички, што део наше глобалне историје, попут, у прошлости, Срба из Трста, Карађорђа, Доситеја, Петра Првог, Тесле, и као што је, на пример, Михаило Пупин допринео да његов завичај буде у Србији, а не у некој новоформираној држави. Ми из расејања, као што ни до сада никада нисмо, нећемо само чекати вести из матице, свесни да је највећи подвиг одређен за вас, у Отаџбини, а нарочито на Светом Косову и Благородној Метохији.

Тешко је позивати другога да се жртвује, али су сплет околности и Воља Божија довели до тога да НАЈВАЖНИЈУ, ДАНАС СУДБОНОСНУ, ОДЛУКУ МОГУ ДА ДОНЕСУ САМО ОНИ СРБИ КОЈИ СУ НА ЗЕМЉИ ПРАРОДИТЕЉСКОЈ. Ми можемо да саветујемо и шаљемо свој допринос. Ја вам шаљем овај спис, па нека нам Бог помогне.

 

др Вишеслав Симић

15. фебруар 2024.

Дан државности Србије

Мексико

 

 

 

СУВЕРЕНА ОДЛУКА

СРПСКОГ НАРОДА

И

ДРЖАВЉАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ДА САМИ ОДЛУЧУЈУ О

КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

И ДА

ПОЗОВУ РУСИЈУ И КИНУ

У ПОМОЋ

 

 

 

Заснивајући своје право на чињеницама:

– да смо изворни ствараоци, настављачи и чувари

српске културе, привреде, вере и државности на овој земљи наших предака,

– непобитно законито међународно признати као суверени народ,

– да смо последњи представници изворне већине становника

ове данашње јужне српске покрајине,

– да поседујемо сва непорецива законски и обичајно зајемчена

грађанска права држављана Републике Србије,

– заштићена и потврдним и неопозивим потписима

сила-гарантора Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација,

која је и данас обавезујућа и императивна,

 

 

МИ, СРБИ,

 

– изворни житељи Аутономне покрајине Косово и Метохија,

– суверени држављани Републике Србије,

– Божанским Правом и Законом слободни људи, и

– по Повељи Уједињених нација и Универзалној декларацији о људским правима морално и законски пуноправна људска бића,

 

 

ОБЈАВЉУЈЕМО

 

Да су сви досадашњи, текући, и будући акти БЕОГРАДСКИХ УЗУРПАТОРА и њихове изјаве о Косову и Метохији

– неуставни,

– незаконити,

– нелегитимни,

– безвредни и ништави,

– криминални, велеиздајнички,

– геноцидни, етноцидни, и

– воде ка злочину против мира и хуманости,

а тичу се

– живота,

– имовине и

– политичких одлука како Срба на Косову и Метохији, тако и свих Срба Србије и света.

 

Позивајући се на

– Природни закон,

– међународне законе,

– Устав Републике Србије и на

– преседан Саветодавног мишљења Међународног суда правде

од 22. јула 2010. године, којим се потврдило да

декларација суверенитета није кршење међународног права,

а које, у нашем случају, само још додатно наглашава чињеницу да

суверенитет Србије и српског народа

и даље важи и правно и политички

на територији Косова и Метохије,

а да проистиче из НАРОДА,

 

 

ПРОГЛАШАВАМО СЕБЕ

 

– Последњом инстанцом и

– коначним доносиоцима одлука

не само у вези са Аутономном покрајином Косово и Метохија,

већ и са

– опстанком, безбедношћу и међународним признањем Србије,

као и

– законитом и моралном моћи, достојанством и

– међународним чинодејствовањем Републике Србије

и народа који ју је основао – Срба,

али и свих других

који живе унутар њених међународно признатих и светих граница.

 

 

Ми ову декларацију темељимо и изводимо, и она почива на

 

– Праву и обавези и народа и државе да се брани,

– на моћи, законитости, и легитимитету Устава Републике Србије,

на законима Републике Србије и

на сувереним и уговорним правима српског народа,

који је не само основао државу већ је и разлог и сврха њеног постојања, као и

– на светости и сили међународног права,

првенствено израженог у актима Уједињених нација,

а нарочито у Резолуцији 1244 Савета безбедности,

чија вредност је гарантована обавезујућим потврдним потписима

четири од пет земаља сталних чланица (Русија, САД, УК, Француска),

уз уздржавање али не и противљење Кине, као пете сталне чланице.

 

 

Срби Србије су већ јасно и гласно објавили и објаснили да су

Законитост и легалитет државних институција и званичника

истекле још 3. јуна 2020[1],

када је тадашња извршна грана власти,

укључујући и шефа владе и кабинет, као и шефа државе,

немаром и неиспуњавањем дужности пропустила да обезбеди

законити и легитиман континуитет Скупштине Србије,

чиме је самопоништила и извршну грану власти,

јер је наредна „влада” изгласана и потврђена

од стране тада већ незаконите и нелегитимне „Скупштине”,

а „председник” се заклео на дужност том незаконитом и нелегитимном „телу”

како би званично започео свој „мандат”.

 

Сви акти и договори те прве назаконите и нелегитимне такозване владе,

као и свих наредних незаконитих и нелегитимних узурпатора,

ништавни су и незаконити, укључујући и све међународне дугове и уговоре!

 

Судска грана власти је себе већ била укинула одлуком Врховног суда,

на 35. заседању, 10. децембра 2014. године,

пресудивши да је такозвани косовски процес

политичко а не правно, тј. уставно питање,

и тиме ван његове јурисдикције.

 

„Изворни” Бриселски споразум, од 13. априла 2013. године,

био је не само неуставно потписан од стране представника извршне власти,

већ га Скупштина Републике Србије никада није ни ратификовала,

а вође сецесионистичке мањине Албанаца у Србији

неумољиве су у свом ставу да

одбијају било какве обавезе које би из њега проистицале

управо због нератификације истог од стране државе Србије.

 

Уз то, народ Србије је истога дана када је проглашен споразум у Бриселу,

27. фебруара 2023.[2] године,

исти прогласио неприхватљивим, те је

одбацио и поништио такозвани (нови) Бриселски споразум

између тада већ незаконитог и нелегитимног представника Србије,

који се представљао као председник Србије,

и бирократа Европске уније,

који нису имали икакав мандат за такав споразум

и који су поседовали пуно знање

да је пред њима незаконит и нелегитиман саговорник из Београда,

са којим праве „договор”.

 

Сви наредни „договори”, усмени или писмени,

неважећи су, ништавни и безвредни

и ни на шта не обавезују државу Србију, ни политички ни правно, као ни држављане Србије, ни српски народ у целини.

 

Званична Српска православна црква, донедавно исконски стуб државности Србије, званично је поновила став својих надстојатеља да

„одбија да се активно укључи у политичку борбу”

(патријарх, 9. фебруара 2024. године),

чиме се самовољно повукла из овог процеса.

Неучешће Цркве, уз уставно ограничење

мешања Цркве у световне ствари државе,

оставља нâс, народ, самима себи,

да од скрнављења спасимо гробове предака својих, и безбројне цркве и манастире које су наши преци саградили

током хиљадугодишта на Косову и Метохији,

где су биле престонице и Краљевине и Царевине Србије,

а где је и данас престо данашњег „неучествујућег” патријарха српског.

 

 

Оглашавамо проказаним, одбацујемо и осуђујемо

 

Све акте страних влада,

представника међународних међудржавних политичких организација

(УН и ЕУ), и

међународних међудржавних војних савеза (НАТО)

 

којима се крши

 

– Устав Републике Србије,

– Међународно право,

– Бечка Конвенција о дипломатским односима,

а нарочито

– Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација,

чији су гарантори САД, УК и Француска – који су је наочиглед целог света прекршили, истовремено гарантујући територијални интегритет Републике Србије и признајући „државу” која је насилно и једнострано проглашена

од стране албанске мањинске популације у Србији.

 

 

Преузимамо

апсолутну, сваобухватну, неограничену и безусловну одговорност,

моћ, карактер и јединствени персоналитет

као званични представници српског народа

са свим моћима и правима која из тога произилазе,

Као извор и основа суверенитета и легитимности Србије,

 

 

ДА ПРОГЛАСИМО

 

Ништавим и непостојећим,

незаконитим и нелегитимним,

без моћи и овлашћења,

притворним и злонамерним,

токсичним и штетним

 

Све акте почињене од стране узурпатора у Београду

и оних који се проглашавају представницима Србије у иностранству,

који су узурпирали државне функције и овлашћења

како би починили велеиздају,

извршили уништење државе Србије и

довели до пропасти српског народа

на његовим законским и предачким територијама.

 

 

Као што је злонамерно и дивљачко политичко уништење Југославије

од стране САД/ЕУ/НАТО

било само почетак поништавања и укидања међународног права

које уређује односе савремених суверених држава;

 

Као што су НАТО/ЕУ/САД бомбардовање

и друга насиља политичке, дипломатске и физичке природе

била поништење чак и од њих самих успостављеног

накарадног „међународног поретка заснованог на правилима”,

 

Тако је и текући „Косовски процес”,

који спроводе незаконите и нелегитимне особе,

које тврде да су званичници Србије,

 

усмрћујући удар (coup de grâce)

 

којим и остале државе

сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација,

кукавичким нечињењем, лажном суздржаношћу

и очигледним саучествовањем

смртоносно рањавају себе

више него што издају војно немоћан српски народ,

чиме окончавају сваку владавину законитости и мира

у међународним односима.

 

Наша последња нада и средство спаса је,

 

–       с обзиром на то да смо

лично становници Аутономне покрајине Косово и Метохија,

дакле, пуноправни грађани Републике Србије, и

–       угрожена људска бића,

под заштитом међународног хуманитарног права,

Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација,

Конвенције о правима детета,

Декларације о правима изворног становништва,

а нарочито

Првог додатног протокола Женевске конвенције, из 1949,

којим се гарантује право окупираног народа на национално ослобођење, и

Резолуције 3314 Генералне скупштине Уједињених нација, из 1974,

и чланом 7. исте,

о неприкосновеном праву народа под страном доминацијом

да тражи и добије помоћ, као и

Резолуције 37/43 Генералне скупштине Уједињених нација, из 1982,

која гарантује право на коришћење свих средстава

ради заштите територијалног интегритета,

националног ослобођења и уједињења

и окончања колонијалне власти,

 

а с обзиром на то да смо

претрпели, и до сада преживели

 

поновљени геноцид и изгнање нашег народа са његових вековних огњишта у данашњим државама Босни и Херцеговини и Хрватској,

 

системску ревизију историје, и негирање наше нације у данашњим државама Словенији, Црној Гори и Северној Македонији,

 

четврт века под НАТО војном силом, распоређеном на

скоро 20% наше званично међународно признате суверене територије,

 

после криминалне и геноцидне инвазије на Србију 1999. године,

 

током које је Кина претрпела

до тада невиђено цинично скрнављење њене амбасаде у Београду,

 

и с обзиром да смо били сведоци

 

десетогодишњег беспомоћног страдања цивила у Донбасу

од стране суровог марионетског режима у Кијеву,

под управом САД/ЕУ/НАТО,

а знајући да су многи од тих цивила генетски Срби

(чији преци су у 18. веку избегли у Царску Русију

пред папистичким и исламистичким прогонима

широм земаља ранијег Српског царства),

све док Руска Федерација није признала суверенитет тих донбаских држава и народа, и на њихов званични, законити и легитимни позив прикључила се

напору окончања нацистичког геноцидног истребљења;

 

и

 

стреловитог и свеобухватног етноцида

изворног јерменског становништва из Арцаха,

које је трагичном заблудом прихватило

да му опстанак зависи

од велеиздајничког про-САД/ЕУ/НАТО режима у Јеревану,

а који није искористио своје суверено право да затражи помоћ од Русије

(на шта је имао право на основу узајамног државног уговора);

 

а данас смо живи сведоци геноцида и етноцида у Гази,

који се уживо преноси широм света

и који се без икаквог ограничења одвија

у готово потпуној званичној емотивној тишини

и криминалном политичком немешању;

 

а схватајући да је иста судбина запала и нама 1999,

а да је дан њеног испуњења над нама,

и да смо препуштени немилосрдним непријатељима

од стране узурпатора у Београду,

 

а на основу бројних изјава руских званичника,

 

почевши од председника Путина

(којем смо 2009. доделили почасно држављанство),

који је увек благонаклоно и пријатељски говорио о СРПСКОМ НАРОДУ,

као и министра иностраних дела Сергеја Лаврова,

представнице за штампу Министарства иностраних дела Марије Захарове,

и, спуштајући се низ хијерархију, до, на пример,

заменика председника Савета Федерације

задужених за међународне односе, Климова и Џабарова,

па све до амбасадора Русије у Србији, Александра Чепурина,

 

да искористимо суверено право независног народа

и независне државе да

 

За помоћ замолимо и позовемо Русију

(по преседану Сирије, 30. септембра 2015. године)

и Кину,

и друге пријатељске стране силе,

и правдољубиве народе,

 

да нам помогну да очувамо

 

државност Републике Србије,

национално наслеђе и имовину српског народа,

и наше голе животе – нâс,

животно угроженог изворног становништва, тј. српског народа,

и то не само у Аутономној покрајини Косово и Метохија

већ на целом Балканском полуострву,

укључујући нарочито земље бивше југословенске федерације,

широм којих се снаге истребљивача Срба, локалне и стране,

здружују како би окончале за њих горак и суштински „Српски проблем”

пре него што се у потпуности усредсреде на

за њих још већи проблеме Русије и Кине.

 

Уколико велике силе овог света не успеју да нас сачувају,

ми се и даље уздамо, као и безбројна поколења наших праотаца,

у Бога, у Његову Моћ и Његову Правду,

бирајући Царство Небеско, као што га је изабрао и наш славни цар Лазар

28. јуна 1389, на Видовдан, када смо, жртвујући се као народ,

зарадили Божји Благослов,

а Бог је Косово преобратио у „грдно судилиште” за све кнежеве овог света.

 

Бог нам помогао!

 

15. фебруар 2024.

Дан државности Србије

(потписници)

 

 

 

Sovereign Decision

of the Serbian People

and the Citizens of the Republic of Serbia

to be Sole Decision-Makers with no Intermediaries

Regarding the Status of Kosovo and Metohija

and to

Ask Russia and China for Help

 

            Being the native creators, builders, and preservers of the Serbian culture, industry, religion, and statehood in this land of our ancestors,

internationally properly and legally recognized as its sovereigns,

and the last remnants of the original majority residents of the southern province of Serbia,

in possession of the legally and customarily guaranteed sovereign citizens’ rights by the Constitution of Serbia,

and by the affirmative and non-opposing guarantors’ signatures of the Permanent Members of the United Nations’ Security Council in the still fully-binding and imperative UNSC Resolution 1244,

 

            We, Serbians,

 

Native residents of the Province of Kosovo and Metohija,

Sovereign citizens of the Republic of Serbia,

By Divine Law free-born men,

Morally and legally competent human beings under the UN Charter and the Universal Declaration of Human Rights,

            Declare

All previous, current, and future Kosovo and Metohija related acts and pronouncements by the Belgrade Usurpers

Unconstitutional, illegal, illegitimate, null and void, as well as criminal, treasonous, genocidal, ethnocidal, and leading to the crimes against peace and humanity, as they relate to the lives, rights, property, and political decisions of both the Serbs of Kosovo and Metohija, and all other residents of this Province of the Republic of Serbia.

 

            We, grounded in natural and international law,

In Serbia’s Constitution,

And adhering to the precedent of the International Court of Justice’s Advisory Opinion on July 22, 2010, which ascertained that declaration of sovereignty is not a violation of international law but, which, in our case, only emphasizes the fact that the sovereignty of Serbia and her people do legally and politically continue over the territory of Kosovo and Metohija,

 

Proclaim Ourselves

The last instance and the final decision makers regarding not only the Province of Kosovo and Metohija

but the survival, security, and international recognition,

and legal and moral power, dignity, and agency of the Republic of Serbia and her founding people, the Serbs,

as well as all others who reside within her internationally recognized and sacred borders.

 

            We derive, predicate, ground, and rest this declaration on

The right and obligation of a people and a state to defend themselves,

On the power, legality, and legitimacy of the Constitution of the Republic of Serbia, her laws, and the sovereign legislative and contractual rights of the Serbian People, who founded the state, and are the source and the purpose of its existence,

As well as on the sacredness and might of International Law, primarily expressed in the acts and precedents of the United Nations, and especially in the UN Security Council Resolution 1244, guaranteed by the binding signatures of the four of its five Permanent Members (Russian Federation, United Kingdom, France, and United States of America), with China abstaining but not opposing it.

 

            The People of Serbia, more precisely, the Serbians, have already declared that

Any and all legality and legitimacy of state institutions and the officials performing state duties in them have expired on June 3, 2020[3]