Владимир Скобцов: Како је настала химна СВО?

Пише: Наташа Јовановић

Лоша литература о рату је као слање неисправних граната на прву линију фронта. Води се рат идеја, боримо се са демонима, овде су идеолошка компонента и култура као њен супстрат изузетно важни. Велики руски језик не подразумева издају Отаџбине, каже аутор химне СВО

Песник Владимир Скобцов увек наступа у белој кошуљи – на концерту, првој линији, рову, болници. И тако од почетка сукоба на Донбасу. Аутор химне „Донбас Zа нами“ („Донбас је иза нас“) нуди одговор на упитаност Бродског – да ли је лоша књижевност о рату – равна издаји.

Да ли сте усамљени у свом стваралаштву- да ли лирика и етика нестају или настају под гранатама?

Радим, наравно, сам, али под хуком канонаде испред прозора. Лети у близини и веома често. Имао сам срећу да будем са својим народом у временима тешких искушења. Писати о тузи народо са безбедне удаљености, сматрам подлошћу, пиар активношћу на туђој крви.

„Донбас Zа нами“, марш, постала је химна СВО. Како је настала и како објашњавате тако брз пријем, пуштање корења не само у Донбасу већ целој Русији?

Русија није, како је то врло прецизно дефинисао наш председник Владимир Путин, само држава, већ цивилизација. У темељима цивилизације је национална идеја коју формулише језик, способан да учествује у стварању поезије. Три рата су донела три песме које објашњавају руску националну идеју. Слушајући песму „Опроштај од Словенки“, рођену за време Првог светског рата, сваки човек који говори руски, без обзира на националност, осећа се Русом. Када загрми песма „Устани, земљо огромна“, која је настала у време Великог отаџбинског рата, имамо утисак као да смо у строју који се спрема за борбу против фашизма. Када чујемо песму „Донбас је иза нас“, рођену у актуелном рату са модерним фашизмом, осећамо нераскидиву везу са руским светом, разумемо узроке и последице овог рата. Као што су на Куликовско поље, по Гумиљову, дошли Московљани, Серпуховци, Ростовци, Белозерци, Смољани, Муромљани и тако даље, тако је данас – Донбас постао Куликовско поље нове Русије.

На фронт одлазите у белој кошуљи, никада у, препорученој за прву линију, маскирној униформи. Зашто?

Нисам војник, момци у маскирној униформи проливају крв у рововима и њу не треба присвајати себе, не треба се везивати за нешто што није твој лични подвиг. Руси су имали традицију облачења чисте одеће пре уласка у битку, бела кошуља је симбол.

Болница је друго место где се сусрећете са борцима. Шта тамо затичете?

Ако желите да сазнате све о рату, дођите у болницу. Не можеш писати истину о рату, а да претходно не посетиш војну болницу. Тамо наступам од 2014. године, не две, већ десет година.

Линија фронта оштро је поделила некада исти народ на две зараћене стране . С којим уверењима су с једне а с којим с друге стране, људи облачили униформе?

Неки људи у војним униформама убијају децу, жене и старце, други их штите. Све је веома једноставно.

Колико је ваших колега остало са оне, украјинске стране, линије и како су они себи објаснили свој избор?

Задовољније и спокојније је на другој страни. И можете да затворите очи пред убијањем невиних људи. То је суштина Украјинаца – продали су душу за парче сланине.

Да ли је искуство Донбаса из Другог светског рата било опомињуће? Зашто поклич „Слава Украјини“ Донбашани и много пре 2014. нису интимно поздрављали?

Наши дедови нису седели у подземним склоништима. Наведите бар једну песму на украјинском која слави подвиг нашег народа током Великог отаџбинског рата – нећете је наћи. За нас је „Слава Украјини“ исто што и „Хајл Хитлер“, или још горе, јер су Немци чинили зверства рукама украјинских казнених јединица и полицајаца.

Цитирали сте Бродског да је лоша књижевност равна издаји. Да ли овај рат и на који начин актуелизује поменуто запажање, и обрнуто, и може ли издаја отаџбине бити увод у добру књижевност-може ли се бити добар писац, ако речима Булгакова „бежиш као пацов у непознато“?

Лоша литература о рату је као слање неисправних граната на прву линију фронта. Води се рат идеја, боримо се са демонима, овде су идеолошка компонента, култура, њен супстрат изузетно важни. Велики руски језик не подразумева издају Отаџбине. Руси се не одричу своје домовине.

Надимак Орфеј Донбаса дугујете песникињи Јуни Мориц. Како је рат на Донбасу спојио два велика уметника?  

Јуна Мориц и ја смо пријатељи већ десет година, од самог почетка рата. Пронашла ме је кроз моје стихове, подржала и постала мој анђео чувар.

Добитник сте медаље за помоћ фронт, а коју је потписао Владимир Путин. Ко су писци-ратници који су добили ово високо признање?

Они који нису издали отаџбину и не греју руке на пламену рата. Наше кандидатуре су селектоване и најпажљивије провераване. Заменик министра одбране Руске Федерације, генерал-пуковник Виктор Петрович Горемикин уручио је 27. јануара у Централном дому руске армије државне и ресорне награде руским писцима и уметницима који су директно ангажовани у Специјалној војној операцији. Међу добитницима су Алексеј Шорохов, Сергеј Бережној, Владимир Скобцов, Игор Панин, Олег Рој, Николај Иванов, Јуриј Пољаков, Сергеј Дмитријев, Генадиј Аљохин, уметници Јута и Едгард Запашниј.

Извор:
РТ