Уједињене нације спремају „Пакт за будућност“ где се испуњава Агенда 2030

Почеле су припреме за овогодишњи Самит будућности, који ће се одржати од 22. до 23. септембра у седишту Уједињених нација у Њујорку.

Током овог састанка светски лидери ће потписати документ „Пакт за будућност“. Ово ће бити унапред договорено кроз међувладине преговоре и засновано је на заједничкој агенди Уједињених нација и испуњењу Агенде 2030 са њених 17 циљева одрживог развоја.

Нулти нацрт пакта објављен је 26. јануара након доприноса преко 500 главних група и других заинтересованих страна. Представили су га ко-фасилитатори у већу УН-а, а након њега је уследила дебата са представницима држава чланица 29. јануара.

Као што је описано на веб страници Самита будућности:

Резултат ће бити свет – и међународни систем – који је боље припремљен да управља изазовима са којима се суочавамо сада и у будућности, за добро целог човечанства и за будуће генерације.

Сврха је да се „предузму акције за очување будућности за садашње и будуће генерације“. Управљање кризама је у сржи Пакта. И не недостаје криза којима је потребно ефикасно управљање. Као што је описано у нултом нацрту:

Налазимо се у тренутку акутне глобалне опасности. Широм нашег света, људи пате од последица сиромаштва, глади, неједнакости, оружаних сукоба, насиља, расељења, тероризма, климатских промена, болести и штетних утицаја технологије. Човечанство се суочава са низом потенцијално катастрофалних и егзистенцијалних ризика.

Али са кризама долазе прилике. Бар за неке моћне ликове.

Циљ пакта би, према Саветодавној комисији високог нивоа Уједињених нација за ефикасан мултилатерализам, требало да буде: „глобална транзиција држава и недржавних актера на циркуларну економију, која се бави и понудом и потражњом на начин који постиже равнотежу са Планетом.” Ово је технократски концепт.

HLAB је у марту 2022. основао генерални секретар Антонио Гутереш да би саветовао државе чланице „о оним питањима од кључног глобалног значаја где су побољшања управљања најпотребнија“.

Њихов извештај, Пробој за људе и планету: ефективно и инклузивно глобално управљање за данас и будућност, препоручује шест трансформативних промена како би се „подржала радикална промена у међународној сарадњи за решавање заједничких глобалних изазова и унапређење Агенде за одрживи развој 2030. То укључује:

• Поново изградите поверење у мултилатерализам – Побољшајте легитимитет и делотворност кроз инклузију и одговорност
• Планета и људи – Вратите равнотежу са природом и обезбедите чисту енергију за све
• Глобалне финансије – Осигурајте одрживо финансирање за све
• Дигитално управљање и управљање подацима – Подржите праведну дигиталну транзицију која откључава вредност података и штити од дигиталне штете
• Мир и превенција – Оснажити ефикасне, правичне колективне безбедносне аранжмане
• Предвиђена акција – Ојачати управљање за тренутне и нове транснационалне ризике

Ово је усидрено из највиших ешалона моћи. Међу члановима HLAB-а за ефективни мултилатерализам били су члан одбора WEF-а Тхарман Сханмугаратнам (новоизабрани председник Сингапура), млади глобални лидер WEF-а Илона Сабо де Карваљо, повереник Рокфелерове фондације Доналд Каберука и члан Савета за спољне односе и Трилатералне комисије, Анн-Мари Слотер.

Њихови савети су рецепт за светски технократски систем управљања који ће, ако све буде по плану, бити вођен глобалним јавно-приватним партнерством које је формализовано у јуну 2019. потписивањем стратешког партнерства Уједињених нација и Светског економског форума.

Међувладин форум Г20 имаће важну улогу да учврсти ове амбиције, утиче на законодавце и спроводи политике на националном нивоу.

Од усвајања Акционог плана Г20 за 2016. о Агенди за одрживи развој 2030, лидери Г20 су доследно препознавали кључну улогу Г20 у доприносу имплементацији Агенде 2030.

Наша заједничка агенда и „Пакт за будућност“ могу се посматрати као одговор Уједињених нација на позив за Велико ресетовање који су у јуну 2020. најавили Клаус Шваб, Антонио Гутереш и принц Чарлс (Краљ Чарлс III). Гутерешовим речима:

Велико ресетовање је добродошло признање да ова људска трагедија мора бити позив за буђење. Као што с правом кажете, императив је да поново замислимо, изградимо, редизајнирамо, оживимо и уравнотежимо наш свет…

Морамо да изградимо равноправније, инклузивније и одрживије економије и друштва која су отпорнија на пандемије, климатске промене и многе друге глобалне изазове са којима се суочавамо.

Од вас ће се тражити да трансформишете своје вредности, „служите општем добру“ и повежете се са мозгом дигиталног света. Такође ће дати огромну моћ систему УН и партнерским организацијама у случају глобалне ванредне ситуације на планети.

Током прошле године објављено је једанаест извештаја о политици о томе како постићи дванаест обавеза које је у Нашој заједничкој агенди предложио генерални секретар Гутереш.

Процес политике је такође повезан са преговорима о новом Споразуму СЗО о пандемији (и ажурирању Међународног здравственог правилника) који је планиран да буде закључен на Светској здравственој скупштини у мају.

Споразум иде руку под руку са предложеном „Платформом за хитне случајеве“ (Policy Brief 2) коју ће сазвати генерални секретар УН у случају сложеног глобалног шока, укључујући „будуће пандемије са каскадним секундарним утицајима“.

Државе чланице би стога требало да, према сажетку политике, „побољшају спремност не само за здравствене кризе већ и за друге изазове и кризе“. Циљ је скуп протокола који ће се активирати у случају веће кризе.

Извор:
НУЛТА ТАЧКА