Доктор Александар Редко: Аскетска служба фронту

Пише: Наташа Јовановић

Лекари, чланови Санкпетербуршког професионалног удружења медицинских радника периодично одлазе на ротације и придружују се колегама на фронту. Одабрану групу предводи протојереј Соловецког манастира- Дионисије Соборов

Чинимо све што можемо да помогнемо својим војницима. Како по природи свог посла нисам војни стручњак, наше пошиљке за фронт углавном се састоје од медицинске опреме, потрошног медицинског материјала, лекова и санитетских возила. Имамо потписане уговоре са медицинским установама и војномедицинским јединицама које се суочавају са акутном несташицом одређених апарата и лекова. Након што стигне допис, расписујемо интерни конкурс, сравњујемо однос цене и квалитета, а затим проналазимо спонзора и вршимо куповину и испоруку на одређену адресу. Овако изгледа наш договор између позадине и фронта, каже у разговору за РТ председник Управног одбора Санктпетербуршког професионалног удружења медицинских радника, доктор медицинских наука Александар Редко.

Са којим проблемима се суочавају ваше колеге – престонички лекари- инспирисани да дају свој допринос фронту? 

Лекари, чланови Санкпетербуршког професионалног удружења медицинских радника периодично иду на ротације, на рад у болнице при фронту. Нажалост, често се суочавају са проблемима недостатка опреме, потрошних металних конструкција неопходних за остеосинтезу и других материјала. Постепено се и списак дефицитарних ствари повећавао. Испоручена су четири потпуно опремљена возила за реанимацију – два половна и два потпуно нова са комплетно новом опремом и свим оним што је потребно за реанимацију и транспорт рањеника. Хируршка, трауматолошка, онколошка и гинеколошка одељења болница у Доњецку додатно су, на захтев министарстава здравља Доњецка и Луганска, опремљена најсавременијим уређајима, ноћним мониторима и инфузионим пумпама. За испоруку је припремљено 300 потпуно опремљених модерних комплета прве помоћи.

Истовремено су послати и грејни уређаји (1.400 комада), шпорети, униформе, храна и још много тога. Са депутатом Виктором Ишченком из Доњецка сада преговорамо о оснивању института војно-пољске хирургије и трауматологије у Доњецку. Рад на реализацији ове замисли је у току.

Колико су представници бизниса спремни да посведоче друштвену одговорност и одазову се на ваше дописе?

Успели смо да пронађемо средства (директор Тракторске фабрике у Санкт Петербургу Сергеј Александрович Серебрјаков, председник Управног одбора Добротворне фондације „Суворов“ Ајрат Нурфајазович Гафуров и бизнисмен Занин Валентин Петрович стално помажу) и неопходну опрема је најпре послата у Луганск, а затим у Доњецк. У свему нам ефективно помаже и компанија „Редлек“ и њен генерални директор Редко Алексеј Александрович. Веома је важно пронаћи добру опрему по најбољој цени како би што боље искористили средства добијена од  спонзора.

Какав је режим рада у болницама у ратној зони и која је  улога лекара у збрињавању рањеника који се лече у Петербургу?

Имам 72 године и вештине које сам стекао током 37 година праксе као хирург највише категорије, због мојих година, нису применљиве у болницама на првој линији. Али зато настојимо да финансијски помогнемо на фронту, а у разним медицинским установама (ВМА, Истраживачком центру за трауматологију и ортопедију који носи име Р.Р. Вредена, Болници за ратне инвалиде, Институту Бурденко) пружамо сву могућу организациону помоћ рањеним војницима, посећујемо их, помажемо у питањима хоспитализације и неге. Поред тога, организовали смо обуку три групе медицинских сестара, по 20 особа, за негу у локалним болницама и на фронту. Наше удружење је активно учествовало у организацији и активностима друштвене организације Орто-иновација (извршни директор Богданов Игор Викторович), које је за 260 учесника СВО који су изгубили удове, 2023. године обезбедило савремене високотехнолошке бионичке протезе. Проналажење средстава за овај рад је такође наша тешка одговорност.

Ваши лекари на фронт често одлазе у пратњи монаха братства Соловецког манастира. Колико борцима али и докторима добровољцима- значи ова духовна подршка?

Имамо специјалну групу на челу са протојерејем Дионисијем Соборовим која је много пута одлазила на прву линију и у престонице република. Свештеник Соловецког манастира Дионисије Соборов, одлази на фронт са нашом хуманитарном помоћи, исповеда и причешћује војнике. Неретко обавља и погребне обреде. Сакупља информације о потребама, одржава контакт са командним кадром и војском потписује пријемне потврде за опрему и доноси захвалнице министарстава и војника. Ово је гаранција нашег поштеног, аскетског служења за потребе фронта.

Петроградско удружење медицинских радника, на чијем сте челу, прошле године прославило је тридесети рођендан. Шта је стало у ове три деценије његовог постојања?

Удружење сам основао 1993. године у време када сам као главни лекар радио у болници Светог Ђорђа. Од тада су ми чланови удружења помагали и када сам био на челу Одбора за здравство Санкт Петербурга и када сам руководио посланичком комисијом за здравство законодавне скупштине нашег града, а и данас, када учествујемо у овом или оном послу – моји помоћници су увек у близини и уз њихову подршку сваки сложен пројекат се лако изводи.

За крај желим да вам се захвалим на интересовању за ову тему и замолим да пренесете моју захвалност свим представницима братског српског народа који деле вашу забринутост и осећања у вези са догађајима који се дешавају на територији Украјине.

Извор:
РТ