Војне и политичке игре око рога Африке, од Етиопије до НАТО

Недавно су шеф етиопске владе Абиј Ахмед и председник самопроглашене Републике Сомалиленд Муса Бихи Абди потписали „Меморандум о разумевању“ којим се Етиопији дозвољава да користи луку Бербера на јужној обали Аденског залива.

ОБАЛА СОМАЛИЈЕ

Власти „велике“ Сомалије у Могадишу прогласиле су „нелегитимност овог документа, који продубљује поделу земље“, и не искључују употребу „свих мера против акција које имају за циљ погоршање ове поделе“. Дакле, висок степен војно-политичке конфронтације сада покрива читав Афрички рог.

Повећање напетости на улазу у Црвено море постаје изузетно непријатан додатак познатој ситуацији у морском басену јужног Црвеног мора, који се граничи са Рогом Африке.

Документ предвиђа изградњу железничке пруге од источне Етиопије до поменуте луке (Диредауа – Харгеиса – Бербера) око 250 км и давање у закуп половине капацитета луке Бербера Адис Абеби на неодређено време.

До средине фебруара 2024. године планирано је да се разјасни цена закупа и пројекат поменуте пруге. Поред тога, у оквиру Меморандума планирано је стварање етиопске војне базе у Бербери.

ДА ЛИ ПОСТОЈИ СОМАЛИЛЕНД?

Сомалиланд је бивша британска Сомалија којом је “круна” управљала до 1959. године, северни сомалијски регион, укључен у бившу италијанску Сомалију 1960. године.

Али до краја 1991. године, услед колапса војног режима М. С. Бареа, који је владао Сомалијом од 1969. године, земља се распала на низ квази држава.

Ситуација „нема рата, нема мира“ широм Сомалије траје до данас. Истовремено, Етиопија је, након одвајања Еритреје од ње 1993. године, лишена сопственог приступа морским лукама.

Односи са Еритрејом су и даље компликовани, што је такође последица коришћења територије Еритреје од стране сепаратиста из суседних етиопских провинција. Али најкраћи пут Етиопије до Индијског океана могућ је само преко Сомалиланда.

У септембру 2023. године Република Сомалиланд је изјавила да неће преговарати о уједињењу са Републиком Сомалијом. Иако сасвим недавно, у децембру 2023. године, у суседном Џибутију вођени су преговори између обе стране на тему могуће конфедерације Сомалије. Али по овом питању није постигнут договор.

И један број страних медија недавно је објавио да одвајање Сомалиленда од Могадиша незванично подржавају земље НАТО, будући да овај блок планира да створи своје сталне војне базе морнарице и ваздухопловства – у Бербери, односно Харгејси. Тамо су до раних 1960-их, односно у британској Сомалији, постојале британске војне базе.

Штавише, почетком – средином 1970-их постојале су базе совјетске морнарице и ваздухопловства, али је тадашњи режим М. С. Бареа прекинуо односе са Совјетима 1977. године због подршке Москве просовјетском (од 1975.) режиму у Етиопија, која је полагала право на исти регион Сомалије – на будући Сомалиланд.

Јасно је да, с обзиром на растућу војну напетост у региону Црвеног мора, НАТО настоји да преузме контролу над Рогом Африке и, пре свега, јужном обалом Аденског залива.

ПУТ ОД АДЕНА ДО ПАКЛА

Аден је стара колонија и полуколонија Велике Британије, има згодан приступ и Црвеном мору и Индијском океану. А јужна обала овог залива налази се у мало познатом Сомалиленду. Тамо никада није мирисало на стабилност, а ни сада нема.

Истовремено, планирано је стварање НАТО војних база у овом сомалијском региону још у другој половини шрздесетих година прошлог века. Међутим, то се никада није догодило због просовјетског војног удара који је предводио М. С. Бареа у Сомалији 1969. године.

Укратко, неодређено интересовање Запада за ову област Афричког рога предодређује дуго постојање самопроглашеног Сомалиланда. Сомалиленд је званично признат, а тек од 2020. године… само од „Републике Кине на Тајвану“ – иначе, такође изузетно успешно самопроглашена држава.

Такође је познато да су недржавне финансијске структуре САД, Велике Британије и Француске за 1992–2022. годину обезбедиле Националној банци Сомалиленда финансијску помоћ од више од 150 милиона долара. Али нема конкретних информација: да ли су кредити/зајмови или бесповратна помоћ.

Такође је важно напоменути да „канцеларије за успостављање и развој спољних односа“ Сомалиланда тренутно раде не само у Адис Абеби, већ иу САД, Италији, Шведској, Великој Британији, Француској, Норвешкој, Аустралији, Канади, Саудијској Арабији и УАЕ.

Постоје њихове филијале и експозитуре, као и, наравно, мењачнице, често нон-стоп, у 12 афричких земаља, укључујући Јужну Африку, Судан, Јужни Судан, Кенију и оба Конга.

А Банка Сомалиленда, основана 1993. године, има три стране кореспондентске банке. То су Commercial Bank of Ethiopia (Етиопија), француско-џибутијска Banque pour le commerce et L’industries (Џибути) и немачка CommerzBank AG Frankfort…

А игра око Афричког рога тек се захуктава.

Извор:
WEBTRIBUNE