Српско историјско друштво пита Приштину: Од кога то чувате Богородицу Хвостанску?

“Албанске власти на Косову, не само да више не желе мир и суживот са Србима и осталим мањинама, већ да настоје да избришу сваки траг српског постојања на Косову”, навело је Српско историјско друштво поводом ограђивања жицом темеља манастира Богородице Хвостанске без консултације са Епархијом рашко-призренском.

У саопштењу се истиче “да стручну јавност (ни)је изненадила вест да је српска, православна и хришћанска културна баштина на Косову поново на удару”.

“Дубоко узнемирени, сваким даном смо све сигурнији да албанске власти на Косову и Метохији не само да више не желе мир и суживот са Србима и осталим мањинама, већ да настоје да сваки траг српског постојања на Косову и Метохији избришу, историју реинтерпретирају, имена и називе промене, а културне споменике по добро познатом, али модификованом, рецепту: трећину срушити, а две трећине присвојити”, наводи се у саопштењу.

Додају да власти у Приштини, иначе велики љубитељи антике, примењују стари римски обичај брисања из колективног сећања (damnatio memoriae).

“Стари Римљани су из сећања брисали најгоре преступнике и издајнике, физичка смрт је била блажа казна од нестајања сваког трага постојања индивидуе. На Косову и Метохији је на делу брисање једног целог народа, без кривице. Српски народ проживљава дане прекрајања сопствене историје и отимања сваког свог доприноса светској цивилизацији. Након насртаја на верске објекте СПЦ у Ракитници, Винарцу, Стрмцу и својатању манастира Грачаница и цркве Богородице Љевишке у приштинским медијима, албанске власти су посегле за још једним верским објектом СПЦ и печату српског народа на метохијској земљи – остацима манастира Богородице Хвостанске”, истиче се.

Како даље наводе, Манастир Богородице Хвостанске носи српски национални, верски и етнички карактер.

“Оригинална манастирска црква је подигнута почетком 13. века на темељима старије византијске базилике из 6. века. Од оснивања Српске аутокефалне цркве 1219. године, манастир Богородице Хвостанске је био седиште једне од седам оригиналних епископија самосталне српске цркве, да би у другој половини 14. века у домаћим и страним изворима манастир постао седиште Хвостанске митрополије. Чак су и турски државни органи од успостављања своје власти у 15. веку манастир у својим пописима уписивали као српски и под јурисдикцијом Српске патријаршије у Пећи. Новија археолошка истраживања локалитета Богородице Хвостанске су нам показала да је манастирски комплекс припадао Рашком градитељском стилу, чиме се овај манастир по свом стилу сврставао у ред са манастирима Студеница, Жича, Милешева, Бањска”, додаје се даље у саопштењу.

Како су навели, албански допринос у историји овог, слично као и у случају осталих цркава и манастира на Косову, састоји се само у разношењу грађевинског материјала из манастирског комплекса, посебно његових мермерних и надгробних плоча, које су коришћене потом у изградњи албанских кућа и амама у околини Истока, као и самих сеоских џамија у оближњим селима Врело и Студеница.

“Данас смо у ситуацији да су албанске власти остатке манастира Богородице Хвостанске преко ноћи опасале оградом и жицом, са информативном таблом само на албанском језику на којој нема ни речи о српском и православном карактеру овог локалитета”, истичу из Српског историјског друштва.

Они су поставили питање, од кога то чувају албанске власти Богородицу Хвостанску? Да ли од оних који су палили и рушили цркве и манастире на Косову марта 2004. године?

Моле стручну јавност у земљи и иностранству, као и међународне организације, да реагују на ово насилно прекрајање историје, уништавање културног и духовног наслеђа СПЦ и тихи егзодус српског народа са Косова који спроводи албанска власт у Приштини.

“Уједно, опомињемо да ћемо, ако не реагујемо, бити сведоци брисања из колективног сећања једног народа и његове вишевековне културе”, закључује се у саопштењу.

Извор:
ИСКРА