Оскрнављен Осоговски манастир

Преносимо у целини текст са портала «Правоверие». Очигледно је да се апостасија која већ дуже времена влада на нашим просторима све више претвара у прави кич. Злоупотреба цркава и манастира од стране протестанских секти је крајњи аларм за узбуну народа који још памти православни етос својих предака у Вардарској Македонији. «Тиха вода брег рони», каже народна изрека. Питање је да ли је «тиха вода» политичког управљања црквом као организацијом коначно искоренила Цркву као богочовечански организам на овом простору, или за повратак још има наде. Епархијом у којој је Осоговски манастир донедавно је управљао Кирил Поповски, један од учесника у стварању раскола. Екипа «Правоверија» представља публици неке од очигледних негативних појава на подручју В. Македоније. Желимо им успеха и храбрости да би се до краја, доследно, изборили за Православље, онакво какво је држао и св. Јоаким Осоговски и сви великани Светог Православља са овог подручја.    

Текст «Правоверија»: У организацији локалне самоуправе Криве Паланке, секташи су оскврнавили Осоговски манастир. Наиме, на Петровдан ове године у припрати манастирске цркве била је изведена представа “Посланија” («Посланице»).

Као актери су се појавили Тихомир Стојановски и Страшко Милошевски. Новопечени протестантски пастор Константин Кајшаров, заједно са својом групом следбеника под именом “Молепствие” је био задужен за музику.

Пред моштима светог Јоакима, уместо псалмопевања и молитава, певале су се псевдохришћанске тралалајке, ауторско дело Кајшаровог. Представа, пак, се состоји од цитата Јеванђеља и Апостолских Дела, извитоперених и истргнутих из контекста, са посебним акцентом на стихове везане за Македонију. У једном моменту један од глумаца, уживљен у улогу, и Кајшарова спомиње међу светим апостолима. Певаче пак назива ангелским хором, и алудира на глумца Стојановског, спомињући светог апостола Тихика. Глумац Стојановски, обучен као антички војник, рецитује Христове речи из Јеванђеља, а представу завршава молитвом у протестанстком духу.

Осоговски манастир. Манастир је подигнут на месту пећине где се Свети Јоаким Осоговски подвизавао веома усрдно и строго, проводећи дане и ноћи своје у непрестаним молитвама.
У време византијског цара Манојла I Комнена (1143—1180) долази свештеник Теодор из Овчег Поља, који се ту и замонашио и узео име Теофан. Он је сакупио око себе велики број монаха и са њима подигао цркву и манастир преподобном Јоакиму, у коме је касније постао први игуман.
Манастир Светог Јоакима Осоговског више је пута посећиван, помаган и обнављан од стране српских владара Немањића, особито од Светог краља Милутина и његовог сина Светог Стефана Дечанског. У овом манастиру се замонашио и чувени подвижник српски и светогорски старац Исаија Серски (око 1350).
Манастир се спомиње у списима бугарског цара Калојана (1196—1207). У Карловачком летопису (из 1505) наводи се да је српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) дао изградити цркву посвећену Светом Јоакиму Осоговски. Године 1330. српски краљ Стефан Урош III Дечански (1321—1331) боравио је у манастиру пре Битке код Велбужда.

Сегменте из представе погледајте на следећим линковима:

Први део

Други део

Додатак: По објављеним фотографијама на ФБ профилу на Кајшаровог, чланови клуба његових следбеника “Људи на путу” одсели су у конаку Осоговског манастира. Дружење су крунисали и молитвеним ритуалом у манастирском параклису.

Фотографије и припрема екипе ФБ странице «Православље живот вечни»