Руски писац Николај Свечин: Роман о Србији и мецима Гаврила Принципа

Руски писац детективских романа Николај Свечин, иначе велики љубитељ и познавалац историје, планира да напише књигу о српској историји, да сагу о свом јунаку – детективу смести у Србију и да судбине његових синова повеже са нашом.

Све је повезано, ниједан велики историјски догађај, попут, рецимо, Првог и Другог светског рата, који су 20. век учинили тако страшним, не долази случајно и без раније створених услова за то, истиче у разговору за РТ Балкан савремени руски писац из Нижњег Новгорода и аутор историјских детективских романа.

“Почетак Првог светског рата се крије још у 19. веку, иза балканских ратова, када су Србија и Русија ратовале са Турском. Догађаји на Балкану су у великој мери постали предуслов за Први светски рат”, сматра Свечин.

“Први светски рат је почео када је Аустроугарска напала Србију. Меци Гаврила Принципа били су окидач за Велики рат. Али, поента није у Принципу. Све велике силе су тежиле томе, рат је био неизбежан. Али све је почело са вама”, додаје наш саговорник.

Свечин приказује историју крајње веродостојно, али на наше питање да ли је могуће учити о њој из његових романа, скромно признаје да је он ипак писац фикције, његови романи нису уџбеници, али…

“У књигама има много историјске истине, много заборављених факата. Да бих написао једну детективску причу, не излазим из архиве. Читам и научне монографије, мемоаре, старе новине, проверавам мемоаристе и то схватам сасвим озбиљно”, каже Свечин и истиче да читалац много може да научи о историји.

Фикција је у његовим романима помешана са историјском истином, неоспорно је да ће читалац тамо пронаћи нешто занимљиво што може да га мотивише да сам истражује.

Говорећи о историји и томе какве везе садашњи историјски моменат има са прошлошћу, Свечин наглашава да је сваки догађај у вези са претходним. Због тога је и одлучио да се врати у прошлост и почне од догађаја који су утицали на цео свет.
Зашто детективски роман и ко је његов Поаро?

Свечин је до детективског романа дошао, каже, случајно. Схватио је да је детективска прича добро паковање за његову преокупацију – историју.

“Детективски роман је форма која је привлачна и лако разумљива. Историја ми је драга, много је волим, моји списи су ближи историјским романима него детективским причама. Историја је моја омиљена наука и трудим се да ту радост пренесем на читаоца”, истиче он.

Његова серија књига је сага о распаду Руске империје, виђена очима детектива, а његов херој је поштен полицајац, који покушава да се бори против зла, али на крају зло постаје јаче и побеђује.

Његовог “Херкула Поароа” – Алексеја Ликова Нефедјева упознајемо у младости. У првим књигама он је младић од 20 година, а у потоњим генерал, већ искусни шездесетогодишњи детектив.

Живеће до 1917, када ће морати да бежи од чекиста, официра безбедности нове, совјетске власти. Свечин прати авантуре свог јунака током 40 година живота, дакле прати исто толико година живота руске империје.

Истовремено, у књигама је много прича о војној обавештајној служби, о највишој управи Руске империје, о томе какви су министри били у то време, које су реформе покушали да уведу и шта им и зашто на крају није пошло за руком…
О српској историји још увек није писао, али једна књига се намеће

Наш саговорник планира романе унапред и користи два календара: један реални из времена у коме данас живимо, и други, књижевни календар у коме живи његов Поаро. Тако већ зна да ће роман чија радња ће бити смештена у Србији изаћи за четири године, можда и пре.

“На мом књижевном календару је сада 1913. година. Ускоро ће почети Први светски рат, уследиће слом Аустроугарске, Србија ће постати победничка сила и нова домовина за многе Русе. Али сви догађаји морају ићи својим путем. Годишње напишем две књиге, што значи да је остало још најмање четири године до књиге о Србији двадесетих година прошлог века”, додаје наш саговорник.

Роман ће имати двa сижеа: судбине оба сина детектива а ти ликови биће повезана са Србијом и Југославијом.

Први сиже је о пролећу и лету 1914. године, о месецима пре рата.

“Желим да ту ставим неколико поглавља о сарадњи наше обавештајне службе са српском обавештајном службом, и о улози сина Алексеја Ликова, капетана руске обавештајне службе Павла Ликова-Нефедијева у томе”, додаје.

Друга сижејна линија пратиће другог сина, Николаја Ликова Нефедијева официра Беле армије који ће учествовати у формирању Југославије као војни специјалиста. Преко њега ће се читаоци упознати са периодом 1923. када је Руско царство стало, бела армија и бели покрет емигрирао, а краљ Србије почео да ствара Југославију. За то су му била потребна искусна војна лица, те су тако у стварању Југославије учествовали руски војници.

То ће бити једна од најобимнијих књига које планира да напише.

Свечин већ има више од 30 књига, а у плану је још седам или осам.

“Историја Русије и Србије део су историје Европе. Имамо много тога заједничког, детаљи из прошлости и једне и друге могу да буду занимљиви читаоцима и из Србије и из Русије. Догађаји с почетка 20. века су интересантни за оба наша народа. Руси и Срби су Словени и православци, то је оно што их и данас спаја”, закључио је Свечин.

Извор:
ИСКРА