Наставак спора дугог два века

Пише: Јово Вуковић

Британском премијеру Ришију Сунаку се није допала изјава грчког колеге Киријакоса Мицотакиса да Лондон треба да врати Атини скулптуре с Партенона, па је отказао састанак с њим и тиме разгневио Грке

Озлојеђени Грци су то назвали политичким скандалом, а поједини аналитичари највећим потресом у грчко-британским односима (бар) у овом веку. Реч је о одлуци британског премијера Ришија Сунака да, у задњи час, откаже сусрет са грчким колегом Кирјакосом Мицотакисом у Даунинг стриту, због његове изјаве да Лондон мора да врати Атини „суштински украдене” скулптуре и друге артефакте с Партенона и из других древних храмова на Акропољу.

Повређен тим гестом, Мицотакис је одбио понуђену алтернативу домаћина – разговор са замеником председника британске владе, Оливером Дауденом, при чему је и негирао да је постојао договор да он и Ришак овога пута не „потежу” питање однетог културно-историјском блага с најпознатијег атинског брда – које се, већ скоро два века, налази у Британском музеју.

Било је планирано да двојица премијера, осим о билатералним односима, разговарају и о сукобима у Украјини и на Блиском истоку, климатским променама и миграцијама. Портпарол владе у Атини, Павлос Маринакис, је отказивање сусрета протумачио као „знак непоштовања”, док су водеће грчке опозиционе партије – Сириза и ПАСОК – Сунаков потез назвале „грубим” и „неприхватљивим”, истичући да је враћање античких скулптура за Грчку „питање националног значаја”.

Обострано твди ставови

Уметничка дела с древног Партенона и из других грчких храмова на Акропољу однео је, почетком 19. века, Шкотланђанин Томас Брус, познатији као лорд Елгин, дугогодишњи британски амбасадор у Отоманској империји у чијем је саставу тада била и Грчка. Грци (и не само они) тврдили су да он за то није имао дозволу султана, јединог који је могао да му изда такав документ.

Елгин је планирао да њима украси свој дом у Шкотској, али се, због беспарице, ипак одлучио за продају вредних дела међу којима су била и она чувеног скулптора Фидије и његових ученика, стара 2.500 година. Купац је (парама владе) био Британски музеј у Лондону чији су челници навели да лорд Елгин има ваљане „папире”, иако је и у парламенту – који је одобрио куповину – било мишљења да ту „нису чиста посла”. А да је Елгин био „пљачкаш и преварант”, тврдио је и енглески песник лорд Бајрон, заљубљеник у Грчку и њену културу.

Та два супротстављена и непоколебљива гледишта на снази су и данас: Британци говоре о – чистој куповини, а Грци о – чистој крађи. Први, при томе, истичу и своје заслуге за очување тог уметничког блага, и његову доступност људима из читавог света, док други британску искључивост доживљавају као груб израз културног колонијализма.

Захтеви Атине Лондону да јој врати артефакте с храмова на Акропољу почели су чим је Грчка постала независна од Отоманске империје (1832), а интензивирани су 1980-их година прошлог века, кад је министарка културе постала славна глумица и певачица Мелина Меркури. „Однети партенонски мермер највећа је рана на грчком националном идентитету”, говорила је темпераментна Мелина, коју су сународници називали последњом грчком богињом. Од тада је захтев за враћање Елгиновог „товара” константа грчке политике и примарни задатак грчких влада.

Сунакова љутња

Отуд и Мицотакисова изјава, по доласку у Лондон, да ће „инсистирати на повратку скулптура на Партенон” – што је чинио и у ранијим сусретима с британским званичницима. „У модерном Акропољском музеју, изграђеном баш у ту сврху, оне ће изгледати боље”, додао је, па упитао: шта би било од Мона Лизе кад би се чувена слика Леонарда да Винчија пресекла на два дела, па један део био у Лувру, а други у Британском музеју?

Иако је Мицотакис, истовремено, нагласио да је Атини веома стало до сарадње с Британским музејом и пријатељства двеју земаља, колега Сунак му није опрости јавно подсећање на стару тврдњу Грчке да се у Британском музеју налази нешто што припада њој, па је, на згражавање Грка, али и целог света – отказао планирани састанак.

Тим поводом Сунаков портпарол је објаснио да је британски премијер одлучно и против идеје да се део фриза с Партенона и остали антиквитети, макар и само повремено, враћају у Грчку, што, по многим тумачењима, закон не забрањује. „Било је немогуће да састанак двојице премијера буде одржан после коментара (Мицотакисових) у вези са скулптурама, јер је наш став одавно јасан: скулптуре су део сталне колекције Британског музеја и припадају овде”, рекао је тај званичник британске владе.

Сунакову ароганцију бранили су и његови конзервативци, из чијих је редова стигла оцена да би било „непромишљено да било који британски политичар сугерише да предмети које потражује Грчка буду тема преговарања”. На то је уследила оштра порука грчког премијера.

„Они који верују у исправност и праведност својих ставова никад не оклевају да се укључе у конструктивну дебату и понуде аргументе”, рекао је он. А да сви Британци не мисле као Сунак, Мицотакис се уверио у разговору с лидером лабуриста, Киром Стармером – који му је казао да се његова странка, да је на власти, не би противила евентуалном договору Британског музеја и Атине о макар позајмици уметничких дела.

Ваља подсетити и да су скорашња испитивања јавног мњења у Британији показала да већина грађана сматра да би требало услишити захтеве Атине и вратити јој њено културно благо. Таквом ставу придружио се и конзервативни Тајмс који је, у време Мицотакисовог боравка у Лондону, објавио уводник с насловом „Скулптуре би требало да буду у Атини” и закључком да су оне фундаменталне за културни идентитет Грчке.

Кратки блесак наде

Крајем прошле године појавила се нада да би најдуговечнији културни спор на планети могао коначно бити решен, макар у смислу да се однето с Партенона и Акропоља повремено излаже у Атини. Светски медији су тада учестало писали о значајном напретку у преговорима Британског музеја и грчких званичника, а онда је објављена и Мицотакисова изјава да је на видику „победоносно решење”.

Ту наду је додатно подгрејавала одлука поглавара Римокатоличке цркве, папе Франциска, да се Атини врате три скулптуре с Партенона, више од века похрањене у Ватиканским музејима. Веровало се да ће тај папин гест коначно подстаћи и Британце да удовоље дуготрајном захтеву Грчке – али од тога није било ништа.

Став „нема враћања” – који су често истицали његови претходници Борис Џонсон и Лиз Трас (премијерка пуних 45 дана) – у потпуности је прихватио и Риши Сунак. Грцима и свету је поручио да влада Уједињеног Краљевства „нема у плану” измену закона о музејима из 1963, којим је институцијама забрањено да продају или поклањају предмете из својих колекција. Да се тог става чврсто држи и сада – показао је управо одбијањем сусрета с грчким колегом.

Страначке разлике

Цела ова „прича”, по запажању медија, добила је и политичку боју, јер су водеће странке на Острву показале да различито мисле о грчком захтеву, а Грци да су дубоко разочарани гафом британског премијера. Сунакови конзервативци су жестоко критиковали лидера Лабуристичке партије Стармера што се уопште сусрео с Мицотакисом, на шта је он узвратио да је премијерово избегавање грчког колеге „јадан и смешан потез”.

„Ако премијер није у могућности да се састане са европским савезником – с којим Британија има важне привредне везе – то је још један доказ да он није у стању да управља економијом земље”, саопштили су лабуристи. Они су истакли и да ће, ако идуће године победе на изборима, наставити договарање с Грцима о обострано прихватљивом решењу за скулптуре с Партенона које су у Британском музеју.

Британска гласила су – поводом препуцавања водећих странака – навела и да је краљ Чарлс прилично отворен према враћању фриза с Партенона у Атину. Против прекида дијалога с Атином је и Британски музеј – у ком постоји жеља да се њихови експонати, који потичу из Грчке, тамо повремено излажу – а да Грци нека своја уметничка дела шаљу у Лондон.

Аналитичари и медији истичу као сигурну лошу последицу Сунаковог потеза то што о њему сви Грци мисле исто – да је грешка и да је штетан, јер ће у Грчкој смањити наклоност према Британији. „Ако је Сунак мислио да је отказивање састанка у Даунинг стриту 10 тек дипломатска олуја у шољици чаја, преварио се”, написао је Би-Би-Си. Показујући разумевање за гнев својих сународника, шеф грчке дипломатије Јоргос Герепетритис је истакао да је став Грчке о скулптурама заснован „не само на историји и правди већ и на екуменској културној вредности”.

Извор:
СТАНДАРД