МУЋАК ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА – I ДЕО

(Одломак из књиге „Сине мој, не пристај“, друго допуњено издање,  2011,  ИСБН 978-86-88 109-21-5, стр. 363-373)

Испод саопштења за јавност Синода СПЦ од 16.12. 2010. слови: из канцеларије Светог Архијере–јског Синода доставља епископ бачки Иринеј Буловић.

Ја нисам богослов да бих о бунцању Иринеја Буловића расправљао са канонске тачке гледишта. Али, ми, обични људи, иако не знамо да снесемо јаје, знамо шта је мућак.

И старе баке и мала деца у земљи Србији знају ко је Иринеј Буловић.

Да ли је Иринеј Буловић издајица?

1. Неспорно је да издаде свог духовног оца Авву Јустина, и да га протера са Универзитета.

2. Неспорно је да издаде светоотачко предање и уведе новотарије у нашу свету Цркву.

3. Неспорно је да издаде каноне и погазивши их слиза се са иновернима.

4. Неспорно је да је издао самог себе, говорећи, својевремено једно, а потом друго – супротно оном првом.

Није потребна велика мудрост па да се сагледа морално посрнуће човека који гази по сопственим речима.

5.Неспорно је да је издао Христа, јер многобројни докази сведоче да у исто време служи два господара: носи митру епископа светосавске Цркве, а истовремено прима папина знамења, пали свеће у синагогама, славећи празнике оних који поричу Христа као Бога.

И после свега овај дволични човек нам дели лекције о проклетству.

Да ли је Иринеј Буловић лукави и острашћени „братоубица“?

1. Неспорно да је поодавно преко новина овај несрећни човек запретио своме брату у Христу Њ.П. Владики Артемију да ће му „сломити кичму“.

2. Неспорно је да је у „Упитнику“ РТС-а јавно пројавио да ће Владика Артемије на Сабору бити свргнут, што се заиста и догодило, будући да Сабор није радио по Уставу СПЦ нити по канонима, већ му је наметнуто да прихвати тужбу и пресуду Иринеја Було–вића прескачући суђење и елементарно право „оптуженог“ на одбрану, што није чињено ни у најтоталитарнијим и најнехуманијим режимима.

3. Неспорно је да овај несрећни човек после свега, преко средстава информисања, прети кривичним прогоном и апсом Њ.П. Владици Артемију.

Можда чињеница да полиција ових дана саслушава и узима изјаве од прогнаних монаха, јесте знак да ће Иринеј Буловић и остварити своје немере.

Да ли је Иринеј Буловић јеретик?

Будући да немам богословског знања, одлучио сам да позовем у помоћ, при тражењу одговора на постављено питање, узданицу и наду Иринеја Буловића, преко кога су Иринеј, Амфилохије и Атанасије најзад остварили свој десетогодишњи сан и коначно умислили да су „сломили кичму“ Владици Артемију, не увиђајући да му, прогонећи га, плету предиван православан венац славе и достојанства пред Богом и родом. Та узданица и нада, егзекутор и костоломац, верни слуга Бајдена и доушник Шаље – јесте Сава Јањић.

Сава Јањић је од „братоубица“ Иринеја и Амфилохија и оцеиздајице Теодосија воздигнут у част тако што је, након извршеног задатка, унапређен у чин архимандрита и по „заслузи“ постао настојатељ манастира Високи Дечани.

Дакле, чак и Сава Јањић, саучесник у оцеиздајству, отворено одговара на питање: да ли је Иринеј Буловић јеретик, и то, чини се, бриљантно и убедљиво у својој књизи „Екуменизам и време апостасије“, Призрен, 1995.

Пошто се, како се нама обичним људима чини, и на Иринеју Буловићу  испунило пророштво апостолско: „Говорећи да су мудри, полудеше“, ево шта му поручује Сава Јањић:

1. Већ на страни шест своје књиге, Сава подсећа Иринеја Буловића на речи његовог духовног оца Авве Јустина, које је Иринеј одавно погазио: „Екуменизам je заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“

2. На истој страни Сава портретира лик Иринеја Буловића говорећи: >>Нажалост, у наша смутна времена појавили су се и у оквиру Православне Цркве појединци, који на своју Цркву гледају другачије него што су то чинили Свети Оци, мученици и исповедници. Ови модерни одступници од Православља и протагонисти нове јереси екуменизма активно раде на стварању једног „Новог Хришћанства“ преко којег непријатељ људскога рода жели да оснује своју лажну Цркву (Анти-Цркву) и уз њену помоћ припреми долазак лажног Христа. Њихов циљ је да Цркву доведу у корак са данашњим временом и стиде се пред „слободоумним“ и „напредним“ западним светом да јавно признају истину о својој Цркви и вери православној. Они заједно под руку са разним јеретицима у „лажном смирењу“ хуле на Цркву признајући да су врата адска већ надвладала Христову Цркву, да је она подељена и да „сви треба да се покајемо и измиримо“. Тек тада ћемо, по речима ових нових апостата, поново „пронаћи“ једну, недељиву и истинску Цркву Христову. Још до јучер су се ти исти правдали да учествују у дијалогу са јеретицима како би пред њима сведочили истину Православља, а сада то исто Православље продају у бесцење, бацајући бисере свињама.<<

3. Онда Сава прориче судбину „мрачних циљева“ Иринеја Буловића:  „Ипак, ми засигурно знамо да се ови мрачни циљеви никада неће остварити, јер је Црква Христова неуништива. Она ће и на свршетку овога века дочекати свога женика Христа чиста и непорочна, неоскврњена грехом апостасије. Питање је само колико ће људи у њој препознавати истинску Цркву Божју и у њој наћи спасење?“ (в. стр. 7)

4. Иако су Иринеј и његови саучесници у безакоњу покушали да разбијање јединства СПЦ протуре, ко кукавица јајце, Њ.П. Владици Артемију, Сава Јањић обелодањује истину:  „Нова јерес, свејерес екуменизма са свих страна нагриза јединство Православне Цркве, њено учење и вековно канонско устројство“ (в. стр.7).

5. Сава скида маску са лика и дела Иринеја Буловића и разоткрива превару овог папиног послушника, коме је припала „част“ (читај: проклетство) да отвори двери Цркве за јереси и новотарије:

>>У суштини ради се о читавом низу јереси које ударју на сам корен православне вере – њену Цркву. Зато је екуменизам пре свега еклисиолошка јерес. „Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „Цркву“ Христову“, (лажног и фалсификованог Христа прим. прев)…, и да претвори само Тело Христово у једну „екуменску“ организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника – Антихриста…“ Екуменизам, дакле, само–власно „коригује“ богочовечанско учење Господа Христа сводећи га на ниво социјалне, хуманистичке и пацифистичке идеје и самога Христа замењује обезбоженим и секуларизованим европским човеком. Укратко речено, он реинтерпретира хришћанство у духу „Новог doba“ (New Age) и тиме отвара двери Цркве за све остале јереси и новотарије.<< (в. стр. 7)

6. Још Сава показује како овај морално посрнули човек, који је докторирао на Св. Марку Ефеском (хвали се тиме у свом писму екуменисти Лаврентију),  покушава да на мала врата увуче у свету Цркву јерес: „Порекло ове идеје није тешко утврдити. Она је рођена у окриљу рационалистичког и хуманистичког Запада и потпуно је била страна начину размишљања православних хришћана све до почетка овога века када улази у Православну Цркву на мала врата, потпомогнута новоствореном западномислећом интелигенцијом и владајућом класом, преко појединих јерараха Цариградске Патријаршије, образованих на папистичком и протестантском Западу.“ (в. стр.8)

7. Сава позива у помоћ Игњатија Мидића који, иако је душу своју бацио под ноге Зизјуласу,  сведочи да Иринеј Буловић хоће да нам Цркву претвори у партију, да нам уништи веру и замени је идеологијом:  „Хришћанство на Западу престало је да постоји као Црква: постало је идеологија…“ (в. стр.9).

8. Још нам Сава, речима Светих Отаца, показује да се Иринеј Буловић својим новотаријама оделио од хришћанске заједнице и сам себе избацио из свештеног тора, као заражена овца и трулеж, отуђивши се од божанске благодати – чиме се уортачио са ђаволом:

>>“Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и заједничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) неправославне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и иноватори одсе–цају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од божанске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени.<<  (в. стр.10,11).

9. Сава позива у помоћ Светог Јована Златоустог, како би доказао да је Иринеј Буловић фалсификатор који скрнави здраву веру православну: >>Свети Јован Златоусти пише: „Ако и најмање оштетиш печат на царској новчаници, цела новчаница постаје фалсификат. Тако исто ако здраву веру и у нечему најмање измениш цела бива оскврњена и постаје гора уместо боља. Где су сада они који нас оптужују за агресивност због нашег става према јеретицима? Где су сада они који кажу да међу нама нема ништа различито, већ да разлике би–вају због властољубља. Нека послушају Павла који говори да Еванђеље изменише они који и у најмањем уводе новотарије.“ <<  (в. стр. 12).

10. Још нам Сава открива да тиме што Иринеј Буловић држи конце Синода (и који не извршава одлуку Сабора о изласку наше свете Цркве из ССЦ)  игра у јеретичком колу: „Ава Јустин Поповић назива ССЦ ‘јеретичким, хуманистичким и човекопоклоничким сабором, који се састоји од 263 јереси, а свака од њих је духовна смрт’, за њега је ова организација ‘ништа друго до оживљавање безбожног човекопоклоништва – идолатрије“ (в. стр.16).

11. Још Сава пита Иринеја Буловића, који је приграбио сву власт у СПЦ: >>Постављамо питање до када ће и наша Српска Православна Црква учествовати у раду једне такве белосветске организације као што је ССЦ. Учествовање једне Православне Цркве у таквој организацији представља одрицање еклисиолошке и сотириолошке ексклузивности Православља и de facto признање црквености разним јересима. Отац Јустин, учешће СПЦ у овом сабору нечестивих назива „нечувеном издајом“ и „страшним понижењем“. Још се питамо да ли је ова страшна голгота коју пролази српски православни народ између осталих, многобројних наших грехова, последица и јеретичког екуменистичког курса који следи СПЦ већ тридесет година. Излазак СПЦ из ССЦ и прекид свих екуменистичких контаката опрао би образ целом православном српском народу, иако би непријатељи наше вере и рода то искористили да оптуже Цркву за „агресивни милитаризам“.  (в.стр. 48)  <<

12. Сава доказује како су папа и Атинагора лажови. Кад се тај Савин доказ добро погледа, откриће се и трећи лажов, али и још много лажова: „Отац Филотеј Зервакос је написао једно отворено писмо патријарху Атинагори у коме му светоотачки оштро  даје поуку о смирењу и поручује: >>Ако заиста волиш папу, иди и кажи му целу истину: – Драги папа, пошто те волим рећи ћу ти непобитну истину. Слушај ако имаш уши да чујеш.

Ти си први у гордости, а ја сам одмах за тобом. Ти, због тога што кажеш да си непогрешив, а ја зато што ме зову Најсветијим. Обојица смо лажови, зато што ни ти ниси непогрешив ни ја нисам најсветији. А, ако нас људи, у намери да нам ласкају, зову непогрешивим и најсветијим, кажимо им истину. Ми нисмо оно што мислите. Ми смо грешници. Кажите им оно што је Богочовек, Господ наш Исус Христос рекао богатом младићу: „Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.“ (Мк. 10.18)…<< (в. стр. 26).

13. Још нам Сава позива упомоћ Светог Николаја, да покаже шта значи Иринејево братољубље са иновернима:

>>У вези братства са муслиманима понављамо речи Св. Владике Николаја: „Бог је Творац свију људи. А Бог је Отац само оних људи који верују у Сина Божјега и у синовство. „Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца“. (1Јн. 2,23) – Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божји. Али истински су синови Божији „они који Га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви… него од Бога“ (Јн. 1,12-13). Ова разлика између хришћана и нехришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине.“<< (в.стр. 29)

14. Још Сава доказује да је Иринеј Буловић себе искључио из Цркве, па отуда виче држ’те лопова.

>>45.правило Св. Апостола:

Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

46.правило Св. Апостола:

Заповиједамо да се свргне епископ, или презвитер, који призна крштење или жртву јеретика. Јер: како се слаже Христос с велијаром? или какав удио има вјерни са невјерником?

48. правило Св. Апостола:

Епископ, или презвитер, или ђакон, који прими од кога друго рукоположење, нека се свргне и он и онај, који га је рукоположио, осим ако се не докаже да од јеретика има рукоположење. Јер, који су од таквих крштени или рукоположени, не могу бити ни вјерни ни клирици.

Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр.9:

На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.

Одговор: На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује:  „Који сте ван општења, одлазите“, не смију дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.

33.правило Лаодикијског Сабора:

С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.

37.правило Лаодикијског Сабора:

Празничне дарове, које шаљу Јудеји или јеретици, не треба примати, нити заједно с њима празновати.

38.правило Лаодикијског Сабора:

He сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.

6.правило Лаодикијског Сабора:

He може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји.<< (в. стр. 91 и 92).

15. Још нас Сава подсећа да не слушамо и не примамо благослов Иринеја Буловића: „32. правило Лаодикијског Сабора: He треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослови.“ (в. 92).

16. Још нам Сава призива у помоћ Свете Оце, који позивају да се јеретицима не помаже у њиховом безумном веровању, али да треба чинити добро свим људима. Питамо се зашто наши благочестиви епископи ћуте?!? Зашто не спасавају Иринеја Буловића из пропасти, зашто ћутањем потпомажу његову јеретичку заблуду?

>>Св. Максим Исповедник:

„Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, – Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.“<< (в. стр. 93).

17. Још нас Сава упозорава да бежимо од Иринеја Буловића главом без обзира: >>…Св. Марко Евгеник упозорава верне да се чувају лажних пастира који газе предања отачка:

„Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима. Такви су лажни апостоли, лукави посленици прерушени у апостоле Христове, што није чудо, јер се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. Није онда, дакле, никакво чудо што се његове  слуге  претварају као  слуге  праведности,  чији ће  крај  бити по  делима њиховим… Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили како писана тако и неписана!..“<< (в. Стр. 93)

НАСТАВИЋЕ СЕ