75 ГОДИНА УНИВЕРЗАЛНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА: ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА IOF-а АМБАСАДОРИМА УН

Пише: Е. Даглас Кларк

Најважнија одговорност нације јесте да заштити, ојача и чува породицу.

Међународна организација за породицу (IOF), заједно с више организација широм света, поднела је следећу изјаву свим амбасадорима УН у Њујорку поводом ^75. годишњице Универзалне декларације о људским правима 10. децембра 2023.

Заштитите, јачајте и негујте породицу:

Како прославити Универзалну декларацију на њен 75. рођендан

Пре седамдесет пет година, када су се Уједињене нације спремале да усвоје Универзалну декларацију о људским правима, Еленор Рузвелт је рекла Генералној скупштини:

Данас стојимо на прагу великог догађаја како у животу Уједињених нација тако и у животу човечанства… Ова декларација може постати међународна Magna Carta свих људи свуда у свету.^[1]

И тако је и било. Преведена је на преко 500 језика и каже се да је најуниверзалнији документ на свету.^[2] Универзална декларација је данас „морални и васпитни манифест”^[3] и „једина најважнија референтна тачка за међунационалне дискусије о томе како уредити заједничку будућност на нашој планети која је све више оптерећена сукобима и где све више зависимо једни од других.”^[4] Није битно што је необавезујућа, будући да је она све време „моћна инспирација за низ конвенција и декларација о правима у послератном периоду“,^[5] да је „усвојена или је утицала на већину националних устава од 1948. године“, и „ послужила као основа за све већи број националних закона, међународних закона и уговора, као и регионалних, националних и поднационалних институција које штите и промовишу људска права“.^[6] Чак је названа и „моралном звездом водиљом“ ^[7] човечанства.

Али последњих година нешто је пошло по злу. „Време и заборав узимају свој данак“, написала је професорка Мери Ен Глендон 2001. године јер се „Декларација почела третирати више као споменик који се поштује с дистанце него као живи документ који свака генерација поново присваја. Ретко је, заправо, неки текст био тако широко хваљен, а тако мало прочитан или схваћен“,^[8] а његово значење је често искривљивано.

Способност Декларације да преброди турбуленције које су пред нама угрожена је праксом читања њених интегралних чланова као низа суштински одвојених гаранција. Нације и интересне групе настављају да користе одабране одредбе као оружје или штит, извлачећи их из контекста и игноришући остало … Заборав, занемаривање и опортунизам тако су замаглили поруку Декларације да права имају услове—да свачија права битно зависе од поштовања права других, од владавине права и од здравог грађанског друштва.^[9]

А шта је темељ здравог грађанског друштва? Декларација не оставља никакве сумње. У читавом набрајању права, само једно се „посебно преноси на групу, а не на појединца“,^[10] само једна заједница је описана као „природна“, и само једна припада основној групној ћелији друштва. Члан 16(3) каже,

Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.

Језик је јасан, значење непогрешиво. „Прецизно и елегантно“, приметио је професор Ричард Вилкинс, Декларација описује породицу као „природну и темељну групну јединицу друштва“ јер „произлази из природне заједнице мушкарца и жене“.^[11] А чињеница да породица „има право на заштиту државе и друштва” претпоставља, као што је изражено у Повељи о правима породице, да она „ постоји пре државе или било које друге заједнице, и да поседује урођена права која су неотуђива.”[12] Укратко, члан 16(3) има за циљ, према речима специјалног известиоца УН Манфреда Новака, да „заштити породицу као камен темељац целокупног друштвеног поретка“.^[13]

„Камен темељац“ је такође једна од речи којима се породица описује у више од стотину националних устава у које су уведене одредбе које одражавају члан 16(3) јер ове љубоморно суверене нације изванредно изјављују да основна ћелија друштва није држава већ породица. Неки прате језик „природне и фундаменталне групне јединице“, док други породицу називају „природном и основном ћелијом“, или „фундаменталним језгром“, или „природном и моралном основом“, „примарном и фундаменталном генезом духовних и моралних вредности“, или „темељној основи“ или „природној основи“, или „природној и моралној основи“.

Без обзира на језичке нијансе, порука је увек иста: породица је незаменљива, неопходна, темељна, како је и описао историчар Вил Дјуран: „Породица је најважнији темељ сваке цивилизације познате историји.”^[14]

Није ни чудо што је Мајкл Новак, амерички амбасадор у Комисији за људска права, могао да изјави: „Политичко и друштвено планирање у мудром друштвеном поретку почиње са аксиомом Оно што јача породицу, јача и друштво … Улоге оца и мајке, као и деце у односу на њих, апсолутно су најважније средиште друштвене снаге.”[15]

Није ни чудо што Декларација из Дохе може да каже: „Породица није само основна јединица друштва, већ је и основни агент за одрживи друштвени, економски и културни развој” и „Јаке, стабилне породице доприносе одржавању културе мира и промовишу дијалог међу цивилизацијама и различитим етничким групама.”[16]

Није ни чудо што је Алекс Хејли могао да тврди, „Породица је наше уточиште и наша одскочна даска; отхрањени на њој, можемо напредовати ка новим хоризонтима. На сваки могући начин, породица је веза с нашом прошлошћу, мост ка нашој будућности.”[17]

Није ни чудо што је амерички представник Вејд Хорн могао да каже Генералној скупштини на 10. годишњици Међународне године породице: „Најважнија обавеза државе… јесте да поштује, брани и штити породицу као институцију.”[18]

И није ни чудо што су се државе чланице могле обавезати да обезбеде највећи могући ниво заштите породици: „Породици, која је природна и основна јединица друштва, треба пружити најширу могућу заштиту и помоћ.”[19]

Али у једном од најбизарнијих и самодеструктивних трендова модерног времена, ову „природну и фундаменталну групну ћелију друштва“, овај неопходан темељ саме цивилизације, нападају и поткопавају они који желе да потисну њена неотуђива права подређујући их новим захтевима који се односе на род, брак и сексуалност. Нације и интересне групе заиста користе одабране одредбе као оружје или штит, извлачећи их из контекста и игноришући остало – посебно темељну одредбу Декларације која проглашава да здраво друштво почива искључиво на темељима породице.

Овај тренд двоструко је алармантан јер се дешава управо у време када распад породице већ прави хаос у друштву. Ситуација коју је својевремено описала Ана Тереза Аранда из Мексика постала је распрострањена широм света.

Није тајна да рањивост коју трпе наши народи – несигурност, криминал, злостављање, напуштање старих, сирочад и насиље – изазива огромну неравнотежу и обавезује нас да трошимо милионе на институционалне политике које на крају крајева не могу учинити ништа више осим да само управљају тим недаћама колико могу. Ако наставимо овако, доћи ће време када сва наша пореска средства неће бити довољна да се супротставе последицама рањивости. Ако желимо да се позабавимо узроцима, морамо погледати породицу.[20]

Упозорење Мајкла Новака од пре скоро педесет година као да је написано за наше дане: „Кроз историју, нације су биле у стању да преживе мноштво катастрофа – инвазије, глади, земљотресе, епидемије, депресије – али никада нису успеле да преживе распад породице“.^[21]

На прослави 75. годишњице Универзалне декларације о људским правима, понављам и речи папе Фрање: „Свака претња породици претња је самом друштву. Будућност човечанства… пролази кроз породицу. Зато заштитите своје породице! Видите у њима највеће благо своје земље и увек их негујте.”^[22]

Позивамо све државе чланице:

• да испуне своју уговорну обавезу да пруже „најширу могућу заштиту и помоћ… породици, која је природна и основна ћелија друштва“;

• да се одупру лажно означеним програмима који марширају под заставом права, а заправо поткопавају породицу као природну и основну ћелију друштва;

• да негују културу која поштује и омогућава испуњене и отпорне бракове у којима су супружници верни;

• да препознају и подрже јединствено вредне доприносе и мајки и очева животима њихове деце;

• да подстичу вредности и визију неопходне генерацији у успону да се радује и припреми за успешан брак и родитељство; и

• да чувају, јачају и негују породицу као незаменљиви темељ цивилизације и нашу једину наду за благостање, мир и напредак.

Међународна организација за породицу
Међународна организација уједињених породица
Центар за породична и људска права
CitizenGO, Шпанија
Заговорници америчке породице, Њујорк
CitizenGO, Шпанија
Институт за породичну политику, Јужна Африка
Универзална мировна федерација
ПРАВЕ жене Канаде
Латиноамерички савез за породицу
HazteOir, Шпанија
Породична група FamilyPolicy.RU, Русија
Институт за породичну политику, Шпанија
Удружење америчких Индијанаца за очинство и породице

[1] Изјава Генералној скупштини Уједињених нација о Универзалној декларацији о људским правима, 9. децембар 1948, онлајн на https://erpapers.columbian.gwu.edu/statement-united-nations-general-assembly-universal-declaration-human-rights-1948 .

[2] https://www.ohchr.org/en/human-rights/universal-declaration/universal-declaration-human-rights/about-universal-declaration-human-rights-translation-project

[3] Jay Winter and Antoine Prost, René Cassin and Human Rights: From the Great War to the Universal Declaration (New York: Cambridge University Press, 2013), 239.

[4] Mary Ann Glendon, A World Made New: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights (New York: Random House, 2001), xvi-xvii.

[5] Hans Ingvar Roth, P. C. Chang and the Universal Declaration of Human Rights(Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2016), 134.

[6] https://en.wikipedia.org/wiki/Universal_Declaration_of_Human_Rights.

[7] Roth, 135.

[8] Glendon, xvii.

[9] Glendon, 239.

[10] Glenn Mitoma, “Charles H. Malik and Human Rights: Notes on a Biography,” Biography 33:1 (Winter 2010), 226.

[11] Richard G. Wilkins, “Preface of the NGO Working Group,” in A. Scott Loveless and Thomas B. Holman, eds., The Family in the New Millennium: World Voices Supporting the Natural Clan, Volume 1: The Place of Family in Human Society (Westport, Connecticut: Praeger, 2007), xvi.

[12]http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/family/documents/rc_pc_family_doc_19831022_family-rights_en.html.

[13] Manfred Nowak, UN Covenant on Civil and Political Rights. CCPR Commentary (Kehl am Rhein, Germany: N.P. Engel, 1993), 404.

[14] Will Durant, The Mansions of Philosophy: A Survey of Human Life and Destiny (New York: Simon and Schuster, 1929), 395-396.

[15] Michael Novak, “The Family Out of Favor,” Harper’s, April 1976, pp. 42-43.

[16] https://difi.org.qa/doha-declaration.

[17] https://en.wikiquote.org/wiki/Alex_Haley.

[18] December 6, 2004. Накнадна америчка администрација уклонила је дословни извештај о адреси Вејда Хорна, остављајући онлајн само скраћени и парафразирани извештај на веб страници УН: https://press.un.org/en/2004/ga10311.doc.htm.

[19] Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, члан 10.1, https://www.ohchr.org/en/instruments-mechanisms/instruments/international-covenant-economic-social-and-cultural-rights .

[20] Аранда је радила као директорка ДИФ-а („Национални систем за интегрални развој породице“) и била је подређена директно председнику нације од 2000. до 2006. године, када је именована за секретара за друштвени развој.

[21] Novak, 42-43.

[22] https://www.catholicworldreport.com/2015/01/16/every-threat-to-the-family-is-a-threat-to-society-itself-francis-address-to-families-in-the-philippines-full-text.

Извор:
ИФН