Андреј Фурсов, РУСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Умом Русију не можеш схватити.
Аршином општим није премерена:
И њена је судбина особена —
У Русију можеш само веровати.
Фјодор И. Тјутчев
Русија је, географски, евроазијска земља, већи њен део се налази у Евроазији, при чему је Русију формирао европски историјски субјект. Нажалост, појмови „западњаштва“ и „европејства“ се често мешају. Међутим, „западна“ је само једна варијанта европске цивилизације. Са научне тачке гледишта постоји и руска, сверноисточно-европска варијанта европске цивилизације.
Узроци промене тачке гледишта руских грађана на „европски пут“ савршено су јасни: ко жели да прати данашњу Европе у којој се уништавају традиционалне вредности. Европа је данас, суштински, умирућа зона, у којој становништво не може да одбрани свој културни и религијски идентитет. Овај пост-хришћански и пост-европски свет је гробница европске цивилизације.
Још 1918. године изашла је књига „Сумрак Запад“ (код нас преведено као „Пропаст Запада“, прим.прев) Освалда Шпенглера, посвећена кризи европске цивилизације. Други удар су били догађаји 1968. када су студенти-шесташи истеривали професоре из аула факултета, захтевајући демократизацију, а у суштини, упрошћавање образовања. Сада су учесници догађаја из 1968. године нашли себи места у европским парламентима и универзитетима и управо они „предају“ европску цивилизацију, од које, кроз 25-30 година, неће ништа остати. Природно, грађани Русије не желе да иду за таквом Европом.
Питање припадности Русије Европи има и националистички аспект. Наш народ воле да деле, на руске европејце и руске азијате, они који се представљају као руски националисти. Руски европејци, присталице либералне демократије, маштају да претворе Русију у „нову Америку“ и деле европске вредности. Азијатска Русија се везује са наводном заосталошћу, дивљином, жалбама на совјетску прошлост. Ипак, сама ова формулација је потенцијално осуђена на међунационални конфликт и фактички распад земље, па је слична реторика штетна за интересе Русије.
Но, није потребно тражити замену за европски пут у искуствима источних земаља; потребан је сопствени, особени пут, који може бити сложен. Одричући се Европе, Русија не мора да бира азијатски или неки други пут развоја. Русија, као и свака велика цивилизација – уникална је, као што је уникална муслиманска или кинеска цивилизација, као што је била уникална европска, која сада умире. Ми имамо велику културу, велику прошлост, моћан нуклеарни потенцијал и свој пут.
Превео: Александар Мирковић
Извор:
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ