Одакле потиче израз „мајка Русија“?

majka rusija
Један од најпознатијих руских националних симбола вуче корене из доба старих Словена.

Мајка Русија („Россия-матушка“, рус. „матушка“ – мајка, мати, мајчица) један је од главних симбола националног јединства у руској политичкој култури. То је персонификација земље и народа, представа која је добро позната и у Русији и изван њених граница.

„Христос васкрсе!“ Насловна страна из новогодишњег броја часописа „Часовой“, 1932.

„Христос васкрсе!“ Насловна страна из новогодишњег броја часописа „Часовой“, 1932.

Овај симбол вуче порекло из дубоке прошлости. Он је директно повезан са једним од најважнијих божанстава словенског пантеона. То је „Мајка-Сира Земља“ („Мать-сыра земля“), женски лик који представља плодну и родну земљу-мајку и даје живот свим живим бићима и биљкама.

„Мајка-Сира Земља“ („Мать-сыра земля“)

„Мајка-Сира Земља“ („Мать-сыра земля“)

Вековима је Света мајка-земља (Света Русија) била саставни део руске културе. У освитку Руске империје у доба Петра I на почетку 18. века ова представа је постала општеприхваћена у књижевности, ликовној уметности и архитектури.

„Русија“, 1896, Н. Лаврецки

„Русија“, 1896, Н. Лаврецки

Тако је, на пример, Мајка Русија на царским печатима приказана у облику жене са круном на глави и царским огртачем на раменима која у рукама држи жезал и державу (симбол царске власти у виду златне кугле са крстом на врху).

М. Микешин. „Русија која плаче“ (Нива. 1896. С. 507. № 20)

М. Микешин. „Русија која плаче“ (Нива. 1896. С. 507. № 20)

Са ликом Мајке Русије (Матушке Русије) тесно је везан лик Цара-баћушке (рус. „батюшка“ – отац). Кроз „венчање на царство“ (или „помазање на царство“) монарх је склапао са њом свети брак, добијао власт над њом и могао да говори и дејствује у њено име.

Споменик „Миленијум Русије“ у Великом Новгороду, откривен 1862.Врх споменика крунише група од две фигуре - анђео са крстом у руци (оличење православне цркве) и жена која клечи (оличење Русије).

Споменик „Миленијум Русије“ у Великом Новгороду, откривен 1862. Врх споменика крунише група од две фигуре – анђео са крстом у руци (оличење православне цркве) и жена која клечи (оличење Русије).

Мајка Русија у доба руског царства представљала је симбол јединства православних источнословенских народа (Руса, Украјинаца и Белоруса), али и свих других народа који су се нашли у саставу огромне државе.

Персонификација Русије на новчаници од 500 рубаља Руског царства 1912.

Персонификација Русије на новчаници од 500 рубаља Руског царства 1912.

Према свом народу Мајка Русија је добра, брижна и праведна, а према непријатељима државе, православне вере и словенства она је неумољива и немилосрдна. У руској пропаганди током рата против Османског царства 1877-1878. она се појављује у лику девојке-ратнице која штитом заклања Српкињу и ногом гази поражени турски полумесец.

Гравира, К. Крижановско. Кругозон. 1876. № 20.

Гравира, К. Крижановско. Кругозон. 1876. № 20.

На плакатима Првог светског рата Русија, Енглеска и Француска су приказане као три сестре, свете мученице Вера, Нада и Љубав. Тиме се наглашавало да Силе Антанте воде праведан рат и да „Света Русија, у име Бога, иде својим победничким путем“.

Плакат из 1914.

Плакат из 1914.

Током Грађанског рата се у једном делу друштва променио став према представи о Мајци Русији. Бољшевици су почели да је асоцирају са заосталошћу и инертношћу Царске Русије. Појавиле су се карикатуре на којима се бичевањем страшне дебеле жене (алуизија на дотични симбол) истерује пређашња лудост.

Н. Николајевски. Почасти и заслуге које су бољшевици указивали мајци Русији (Бич. 1917. № 26. С. 12)

Н. Николајевски. Почасти и заслуге које су бољшевици указивали мајци Русији (Бич. 1917. № 26. С. 12)

За „беле“, који су се противили совјетској власти, лик Мајке Русије остао је светиња. На њиховој карикатури „На жртву Интернационали“, она је приказана као несрећна свезана жена коју муче бољшевичке вође.

Плакат „На жртву Интернационали“

Плакат „На жртву Интернационали“

У Совјетском Савезу Мајка Русија није помињана скоро две деценије, да би се крајем 1930-их поново појавила у јавном животу, али сада у лику совјетске Мајке Отаџбине („Родина-мать“).

Мајка Русија, Филип Маљавин

Мајка Русија, Филип Маљавин

Врхунац своје популарности Мајка Отаџбина је достигла током Другог светског рата. На све стране су ширени плакати са којих она позива грађане да устану и бране своју родну груду. После рата је на месту крвавих борби у Волгограду (бивши Стаљинград) подигнута монументална статуа „Мајка Отаџбина зове!“ висока 85 метара.

Плакат „Мајка Отаџбина зове!“, 1941, Ираклиј Тоидзе

Плакат „Мајка Отаџбина зове!“, 1941, Ираклиј Тоидзе

После распада Совјетског Савеза 1991. године Русија је запала у дуготрајну економску и политичку кризу и нико се више није сећао идеолошких ликова који су некада били актуелни. Данас се Мајка Русија поново доживљава као један од најважнијих симбола националног јединства.

Скулптура „Мајка Отаџбина зове!“, Мамајев курган, Волгоград,

Скулптура „Мајка Отаџбина зове!“, Мамајев курган, Волгоград,

Извор:
RUSSIA BEYOND