Т. А. Берсенева: генетске последице блуда

Према социолошким истраживањима, око 30% ученица у Русији стиче сексуално искуство у доби од 14-15 година.

+ + +

Заборавили смо да нам је целомудреност и девственост дата од Бога. Русија је била непобедива захваљујући свом духу чедности. Простота и мудрост. А не лукавства и препреденост, како савремена омладина сада покушава да замисли наш свет. У једном од концентрационих логора Немци су вршили експерименте на нашим девојкама, а када су проверили серију новодовезених из Русије, један високорангирани доктор немачког Рајха, гледајући резултате испитивања, рекао је:

„Биће немогуће да добијемо рат против ове земље, погледајте њихове неудате девојке, све су девице, како су целомудрени ови Руси“. И у речима нашег непријатеља, било је истине. Каква је снага духа народа у његовој од Бога утврђеној чедности!

 + + +

Говорећи о генетским последицама поремећених полних односа (у црквеној терминологији – блуда) и изопачености, доктор и дипл.вероучитељ К.В. Зорин из свог радног искуства извештава да су „неизбежни резултат распуштених интимних контаката поремећај личности, ментални поремећаји и поремећаји понашања“.

Моралну изопаченост прате и одређене соматске болести. Специјалисти познају више од 30 полно преносивих болести: полно преносиве болести, хепатитис Б и Ц, ХИВ инфекцију и њену завршну фазу – СИДА, неки карциноми итд.

Проучена је и научно доказана чињеница да низ гинеколошких и уролошких болести зависи од моралног понашања. На пример, жени која је имала више од седам сексуалних партнера, чак и ако није добила никакву инфекцију, гинеколози скоро одмах дијагностикују хроничну упалу прираслица.

Тумори настају због абнормалних сексуалних односа. Око 15% свих пацијената оболелих од рака болује и умире од инфективних облика рака, а у највећем су ризику да се заразе особе са промискуитетним сексуалним односима и хомосексуалци.

Превазилажење природног осећаја стида је изузетно штетно за морално и ментално здравље особе. То доводи до формирања „сексуалне доминанте“ у психи и подређује јој све виталне силе. „Сексуална доминација” је једна од врста патолошке зависности поред алкохолизма и зависности од дрога. Свештеник Максим Обухов пише: „Они народи међу којима је распрострањен расипни грех брзо су нестали са лица земље или су изгубили своју независност, ослабили и уступили место другим народима. Веза између слабљења и изумирања једне нације са блудним грехом је историјски сасвим очигледна. Болесно, грехом заражено друштво престаје да производи Суворове, Лобачевске, Корољове и претвара се у сиву, осредњу масу. То се не дешава одмах, већ кроз неколико генерација, са нагомилавањем греха.”

Међу интимним контактима који су у супротности са Божјим заповестима, сроднички брак оставља најнегативнији печат на генотип детета.

Деца из таквих веза подложна су развојним манама и генетским деформитетима. Инцест доводи до дегенерације потомства услед нагомилавања идентичних дефектних гена који имају заједничко порекло. Што је веза даљи, мања је вероватноћа да ће утицати на потомство.

У заједници између рођака и сестре је око 8%, између рођака – 17,5%, између ближих рођака – више од 50%. Отприлике трећина спонтаних абортуса (побачаја) и мртворођених зависе од генетске некомпатибилности супружника који су међусобно у крвном сродству.

Стари завет строго осуђује родоскврнуће: „Нико не треба да приступи ниједном рођаку по телу да би открио његову наготу“ (Лев. 18, 5-6). Ништа мање оштро се каже и у Новом завету: апостол Павле је онога ко је починио такав блуд, „да човек има жену оца уместо жене“, предао сатани на уништење тела, да би му дух био спасен у дан Господа нашег Исуса Христа (1. Кор. 5, 1-5).

Поред инцеста, предбрачне и ванбрачне везе остављају катастрофалан траг на генима. Такве везе наносе дубоке срчане ране вољеним особама и не могу а да имају озбиљне последице по неуропсихичко и духовно здравље особе. Они осиромашују виша осећања, сводећи их искључиво на осећај физичке блискости. Тело се исцрпљује, истроши, а потенција се смањује.

Према социолошким истраживањима, око 30% ученица у Русији стиче сексуално искуство у доби од 14-15 година. Свака пета сексуално искусна девојка и сваки други младић практично уопште нису познавали свог првог партнера. На питање: „Како оцењујете губитак невиности?“ – 42% испитаних жена од 25 година одговорило је да се каје, с ким, како и када се то догодило.

Хомосексуализам и лезбејство заузимају посебно место у изопаченим полним односима. Ову развратност тренутно покушавају да представе као некакву демократску форму избора сексуалне оријентације и представе као нормалан феномен сексуалне културе 21. века. „Изобличење, намерно изопачење Божјег плана за нас, је оно што је хомосексуалност; дисторзија коју у великој мери апсорбује секуларна култура, која сада покушава да то успостави као готово необавезну, или барем прихватљиву, норму. А ако друштво прећутно признаје истополну љубав као датост — управо на нивоу друштвеног феномена — онда ово друштво чини безбожни чин. Све референце на плурализам овде су једноставно неприкладне и неважне” (Мушкарац и род: Хомосексуалност и начини за њено превазилажење. Зборник чланака. Превод са енглеског Н. А. Кириленко. – Санкт Петербург: Каирос, 1998, стр. 9).

Библија јасно и дефинитивно изражава заповест у вези са истополним односима: „Не лези с мушкарцем као са женом: то је гадост“ (Лев. 18, 22).

Разни медији су више пута најављивали „откриће“ гена повезаних са хомосексуалношћу. Међутим, ниједна од ових изјава није потврђена. Што се тиче психолошке стране, психотерапеути успешно раде са хомосексуалцима, помажући особи да промени своју хомосексуалну оријентацију у хетеросексуалну.

Један од истакнутих истраживача по питању генетских последица перверзија је Г.П. Климов. Да би разумео ово питање, морао је да проучи радове многих психијатара и социолога. Испоставило се да је питање још крајем 40-их година 20. века развио најбољи труст мозгова у Америци – Универзитет Харвард. Да би разумели генетску суштину питања утицаја сексуалних перверзија на потомство, Г.П. Климов користи концепт „дегенерације“. Синоним за овај термин је дегенерисан.

Дегенерација има три фазе:

1. Сексуалне перверзије.
2. Душевне болести.
3. Урођене мане.

Климов констатује да све почиње с полном перверзијом.

Другу фазу дегенерације карактерише чињеница да се психичке болести додају абнормалној сексуалној жељи.

Ако особа (племе, род, породица) настави да истрајава у сексуално изопаченом понашању, онда се трећи и последњи стадијум дегенерације јавља у виду урођених мана, као што су урођене суве руке, коњско стопало, расцеп усне, расцеп непца, страбизам. , итд. и тако даље.

У нормалним условима, ово гарантује одлазак племена (рода, породице) са историјске арене у року од једне или две генерације.

Па, ко би при здравој памети пожелео да се уда за развратника са косим очима са садистичким склоностима?

Са сваком генерацијом дегенеративна инфекција расте и интензивира се. Можемо се сложити да ако се полне перверзије усаде и укорене међу људима и постану друштвено подстакнуте, онда ће такав народ кренути путем дегенерације.

Сексуалне перверзије, када се стално понављају и појачавају као навика понашања, изопачују цело људско биће у целини. Ове негативне вештине и ставови су фиксирани на генетском нивоу и преносе се са генерације на генерацију.

Да би се прекинуло генерацијско проклетство, зауставило на себи, мора се постати чврсто верујући православни хришћанин, уништавајући махинације ђавоље целомудреношћу, постом и молитвом. А за искупљење грехова предака могуће је и прихватити монаштво и цео живот посветити Богу.

Године 1934. хомосексуализам, легализован у првим годинама револуције, био је законски забрањен у СССР-у; а 1936. уведена је забрана абортуса. Проституција је била забрањена, као и некрофилија, бестијалност итд. Међутим, национална и духовна обнова није била прихватљива оним снагама које су поставиле задатак да цепање и уништење руске државе кроз слом економије, културе, морала и уништење једини народ који се тврдоглаво држи хришћанских вредности.

Сегодня нравственные законы жизни наших предков, основанные на христианских заповедях, находят подтверждение в научных исследованиях. Современная молодежь, школьники и учителя должны знать результаты этих исследований, чтобы осознать происходящее и не идти на поводу растлителей, чтобы остановить страшное надругательство над народом, над собой и над своим будущим и, сделав верные выводы, грамотно сформировать модель своего репродуктивного поведения.

Данас се у научним истраживањима потврђују морални закони живота наших предака, засновани на хришћанским заповестима. Савремена омладина, школарци и наставници морају да знају резултате ових студија како би разумели шта се дешава и не би следили изопаченике, како би зауставили страшно пропадање народа, себе и његове будућности и, извукавши праве закључке, компетентно формирати модел свог репродуктивног понашања.

Берсенева Т.А., докторант на Санкт Петербуршкој академији постдипломског педагошког образовања, кандидат педагошких наука.

Извор:
БОРБА ЗА ВЕРУ