Закон против насиља је закон против породице, против живота и против самог Бога

Холандски суд нашао се пред правим испитом због судског поступка за промену годишта.

Наиме, седамдесет четворогодишњи Емил Рателбанд други пут у последњих 5 година жели померити датум свог рођења са 11. марта 1949. на 11. март 1969. године. Први пут је у Арнхему одбијен а шта ће се десити пред судом у Амстердаму, остаје да се види. Ако живим у земљи која људима дозвољава променити име и пол, зашто онда и ја не бих могао променити своје године, можда се у овом лудом времену и оправдано пита овај симпатични декица.

Судија је први пут образложио да му није јасно шта ће се десити са 20 година које Емил жели избрисати, а Емил је понављао да се због својих година осећа дискриминисано и да ће као млађи лакше проналазити љубавне партнерице на интернету. Не знам да ли ће због савремене равноправности у овој далекој земљи и њега партнерица сутра тужити због увреде, јер она можда јесте женско али се не осећа тако, већ можда као мушко, мачка или као пас. А, можда нам ове земље и нису тако далеке јер је прошле године један српски бизнисмен, суду у Крагујевцу поднео захтев промене године рођења тако да му у документима пише да је 20 година млађи.

У Републици Српској је на 6. редовнoj седници Народне скупштине 3. новембра 2023. године усвојен Нацрт закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама Републике Српске. Након јавних расправа, још неодржаних, и рока од 60 дана, планирано је да се овај Закон и званично прихвати, а његовим коначним прихватањем отвориће се Пандорина кутија која се неће моћи касније лако затворити. Нацрт је злоупотреба поверења људи и штетан је за наше друштво зато што умањује значај породице и повећава заштиту жена по основу рода а не пола. Усвајањем овог закона ће заступници родне ЛГБТ+ идеологије да добију свој лични закон, први у БиХ у коме у називу стоји и реч „породица.“ Овај закон је све осим заштите живота и породице.

Најекстремније две ствари у Нацрту закона су педофилија и израз „фемицид“ тј. родно засновано насиље, насиље над женама и онима који се тако осећају. БиХ је потписница Истанбулске конвенције чији је пуни назив „Конвенција Већа Европе.“ Тако је у Турској 2011. године наводно почела највећа борба против насиља над женама и борба против породичног насиља, а касније ће се испоставити да је та конвенција само ЛГБТ+ вртешка која распирује њихова права. Занимљиво је да је управо Турска, земља у којој је та Конвенција и настала, одлучила да из ње иступи. Уз образложење подебљаним словима да је та конвенција инструмент који охрабрује развод, промовише ЛГБТ+ културу и помаже при увођењу специјалних ЛГБТ+ права. Иако Турска никада није увела израз „фемицид“ у свој законодавни оквир, стопа убиства жена код њих је у паду од 2019. године, а све захваљујући добро написаном закону и другим активностима те земље.

Примећује се да је у неким земљама, које су потписале ову конвенцију, запажен пораст броја убистава жена, што је супротно очекиваном. Бугарска је одбила да потпише Истанбулску конвенцију 2018. године са образложењем да би ратификација документа Савета Европе приморала Бугарску да уведе поступак правног признавања родног идентитета различитог од биолошког пола.

У замку звану „фемицид“ што је родно засновано насиље, по свему судећи упашће и Република Српска, при томе потпуно несвесна шта уводи у окриље свог породичног законодавства. Увођењем страног термина „фемицид“ у законодавство Републике Српске уводи се родна идеологија и спроводи правно признавање родног идентитета различитог од биолошког пола. У контексту бољег разумевања проблематике овог Нацрта закона, важно је нагласити да Република Српска има Закон о заштити од насиља у породици који је усвојен још 2012. године и који је мењан и допуњаван 2013, 2015. и 2019. године.

Стога не постоји никаква потреба за доношењем оваквог закона о заштити од насиља у породици. Постојећим законом већ су уређена питања заштите од насиља, те се евентуално може приступити одређеним изменaма и допунама са циљем прецизнијег регулисања одређених питања.

Ако наш правни систем пружа гаранције у смислу равноправности свих грађана, у нашој земљи већ постоји Закон о равноправности полова, Закон о забрани дискриминације, онда шта је оправдање да се „фемицид“ посебно квалификује а Република Српска има чак и Гендер центар за једнакост и равнопрaвност полова. Намерно се овде у Нацрту закона не користи синтагма „женски род“, док у образложењу разлога доношења закона ипак пише да се ради о „родно заснованом насиљу“, и тако се оставља простор за манипулацију широким спектром декларативних родова а њих је преко 70.

Разне НВО свим силама намећу потпуно ново значење речи „род“ коју изједначавају са речи „пол.”  По нашим Божијим, моралним, правним па и државним законима постоје само 2 пола, мушки и женски. Реч „пол“ нема никакве везе са именицом „род“ која у стандардном српском језику има значење „сродства“ тј. генетске повезаности одређених особа, она се налази као основа у породици речи које указују на биолошку повезаност јединки нпр. родбина, родитељ, породица… Самим тим и синтагма „родна равноправност“ је нејасна и нелогична српском језику, као и накарадна реч „фемицид“ која је у потпуности нејасна нашем човеку. Олаким увођењем оваквих речи у српски језик и закон, угрожене су уставне слободе грађана, али и граматичка структура, речник и појмовни систем српског језика.

У српском језику постоји реч оцеубица, братоубиство, као и израз чедоморство. Српски језик ће сад добити и реч „фемицид“ која значи „убиство и насиље над женама и онима који се тако осећају.“ Зато у модерном свету мушко може да навуче сукњу и назује штикле и као женско уђе у амбасаду Француске јер га штите сви закони модерног света. Реч „фемицид“ је непостојећa и у светском законодавству и Република Српска би после Малте, Кипра и Белгије постала тек четврта држава у Европи која разликује злочин према полу жртве.

Каписла која је активирала најезду протеста разних НВО било је троструко убиство у Градачцу из августа ове године. Јаке медијске кампање и бројне НВО одмах су скочиле у одбрану жена док деценијама жмире на потпуно легализовано убиство деце без обзира на пол, чедоморство. Апсурд је то до апсурда, али тим људима заштита жена је најмања брига. Они траже само своја права која скрећу на одређену групу људи који имају проблем са идентитетом и жељу да уживају посебну заштиту и повластице државе, у односу на основна људска права, а у посебном правном статусу жртве.

Овај накарадни Нацрт закона који обухвата насиље над женама у породици, само ће да повећа неједнакост међу половима и прошири могућност злоупотреба закона. Сви који су прочитали Нацрт овог закона, поред туђинских израза уочили су и да се овде уносе суштинске промене у наше законодавство које могу да имају трајне лоше последице по наше породице и по наше друштво. Нацрт има за циљ да изједначи било који узраст женске особе са „женом.“ Овде појам „жена“ укључује и девојке и девојчице које нису навршиле 18 година живота“. Последица оваквог дефинисања појма „жена“ је у коначници смањење казне починиоцу сексуалног насиља над дететом.

Да будемо мало јаснији, ово је утабавање пута према легализацији педофилије.

Оно најгоре, термином „фемицид“ наше друштво жигоше се у свету као да овде заиста постоји друштвено прихваћена мржња према женама. Срби требају да се представе као неко ко своје жене убија у име културе, обичаја, вере, традиције па и части, што никако није истина. Овакву лажну слику, да је наша традиционална породица крива за убиства жена, потурају разни медији и домаће плаћеничке НВО. Па довољно је само погледати каква шака јада се окупља на њиховим протестима и какве транспаренте у рукама носе.

Није ово први пут да они сатанизују одређену популацију представљајући ју као непотребну, али је ово први пут да се њихове настране идеје покушавају увести у акта.

НВО под сваку цену желе створити атмосферу да се жене у Републици Српској и Србији осећају нелагодно баш због тих мушкараца. То је лаж која је гнуснија од свих осталих које нам се свакодневно кроз медијску канализацију пласирају. Наравно да код нас има мушкараца који угрожавају слабије, а то су најчешће жене, али тај број је много, много мањи него што се мисли. Чак напротив, већина жена ће заштиту од тих манијака потражити управо од оних који их штите од памтивека, а то су нормални и здрави мушкарци, да ли то били њихови момци, мужеви, очеви, синови, браћа или комшије, није ни битно.

Један од главних разлог протеста разних НВО није заштита жене као жене, већ представљање свету традиционалног српског мушкарца као највећег крвника женског рода. Иако је овде баш супротно па су управо убиства мушкараца доста бројнија, а њих је код нас више од 80%. Ниједно друштво у свету није имуно на убиства жена, узрок је у нечему другом и он се не решава кроз овакве законе. Чињеница да већина убица жена у БиХ, изврши самоубиство након злочина, индиректно показује да убиство жене није друштвено прихваћено, јер да јесте, убице не би масовно дизале руку на себе већ би пролазиле са малим казнама или чак некажњено, што код нас није случај.

Женама није потребно увођење нових законa, него само да се постојећи спроводе.

Права помоћ жени била би плаћено боловање и породиљско одсуство, скраћено радно време док су деца мала, могућност додатних слободних дана због болести деце итд.

Али разне НВО које гурају ове настране законе за то није брига, јер они свеједно планирају да брачни парови будућности углавном буду истог пола и да уместо деце шетају кућне љубимце.

Наше мајке, сестре, кћерке и стварне жртве насиља овим новим законом неће бити додатно заштићне, већ злоупотребљене за увођење родне идеологије у наше законодавство.

Овакав закон против насиља је закон против породице, против живота и против самог Бога…

Извор:
БОРБА ЗА ИСТИНУ