Годишњи помен блаженопочившем Епископу Артемију

lelic

У манастиру Нова Никеја у Лелићу 18. новембра 2023. године, служена је Заупокојена Архијерејска Литургија и годишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију (упокојио се у Господу на Аранђеловдан 2020. године). Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Мањи број  верника се на Литургији причестио Светим Тајнама тела и крви Христове.

После Свете Литургије одслужен је парастос блаженопочившем Владики Артемију којим је началствовао Преосвећени Епископ Ксенофонт уз саслужење Преосвећених Хорепископа Николаја, Максима и Наума и више свештеника, свештеномонаха и свештенођакона.

На парастосу се присутнима пригодном беседом обратио Владика Максим:

„Владика Артемије је био човек далеко испред свог времена и зато у свом времену, од својих савременика није био схваћен и још мање прихваћен, углавном прогоњен, подцењиван, одбациван. И зато на данашњем месту, поред његовог светог гроба ми не служимо толико парастос колико вршимо ту духовну смотру докле смо ми, данашњи Срби, дошли у том идењу ка схватању те светоотачке истине, светониколајевске, светојустиновске коју је носио и проносио, одстрадао наш блажени старац.

Да, браћо и сестре, сабирајући се овде ми вршимо ту духовну смотру над нама. Упоређујемо себе са животом нашег старца, са путем нашег старца, са истином светоотачком за коју је он живео, за коју је страдао целог свог живота и ту истину је дубоко и болно одстрадао. Јер, истина и правда Божија, по речима Светог Јустина, у овоме свету иде на ногама страдања. Ако је то ико испитао искуством и потврдио у пракси то је наш свети старац. Зато је његов гроб наше заветно место, зато је његов гроб та духовна осматрачница са које сви ми можемо да осмотримо и нас као појединце и читав наш народ и читаво православље у свеукупности његовој. У ком смо стању, куда идемо и докле смо стигли. И можемо са жалошћу да констатујемо да српски народ, безбожне српске вође, и државне и црквене, нажалост још увек стоје далеко од пута којим је ишао владика Артемије, а то је пут којим је ишао Свети Јустин Ћелијски, Свети Николај Српски, Свети Сава Српски.
Но, свако у овоме веку, у овом пролазном животу и живи да изабере свој пут. И ми долазећи овде да се трудимо да непрестано одстојавамо управо на путу блажене успомене нашег светог старца Артемија. Нека Господ Бог његову свету душу упокоји у насељима Царства Небеског, а нас нека његовим молитвама укрепи да и ми до краја свог живота, по цену било којих страдања, одстојавамо на путу Јеванђелском, путу светоотачком којим је он ишао и којим је своје течење земаљско завршио. Амин. Боже дај. Бог душу нек му прости.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило манастирско братство.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ