Јунак косовске трагике

Борац и ратник, јунак,  кажу велики и умни људи, је носилац великих догађаја и кројач историје. То је онај који далеко од удобних фотеља, сигурних утврђења и славе свјетске, на бојном пољу води битку за све иза себе, а не марећи за себе. То је онај који свој живот, несебично, полаже за све своје ближње.

И у православљу и цијелој историји Цркве такви људи су они људи који могу да нас одушеве, пред чијим се примјером и жртвом дивимо ми мали. Кроз цијелу историју Цркве Христове ти људи су, својом крвљу и нелажним страдањем, утврдили темеље Њене и дубоке шанце прокопали између Цркве и јереси. Кроз те шанце тече, и сада, крв њихова, крв освештана, мука и страдање, највеће светиње наше вјере Православне. Православац је ратник и изгнаник од овога свијета, по нелажним ријечима Спаситеља.

У наше вријеме, вријеме медија, вријеме лажи и конструкције, засијали су многи лажни мученици, лажни светитељи, лажни страдалници. Њихова лаж је, под свијетлом рефлектора и славе овога свијета, пред објективом камере, покушала да постане истина огрћући се свим њеним прерогативима. Уложена су велика средства и велики системи али једна грешка је направљена, заборавали су суштинску ствар, а то је да је истина у рукама Господњим и да она засија Његовим промислом. Ни лажне смрти, ни лажни свеци, ни лажне четрдесетнице, лажних страдалника не сакрише њихову лаж.

“Не може се сакрити град што на гори стоји” и 21. новембра на дан светог Архистратига Михаила 2020. године у Небеско Царство запути се душа једног од оних малих, једног ратника и страдалника. То је чиста и намучена душа нашег страдалног владике Артемија.

Владика који је живјео монашки, тихо али борбено и ратнички. Цијели његов живот је био рат и гоњење, а тако далеко од славе овога свијета. Нијесу га славиле ни велике масе свијета, није био слављен од политичара и великих чинова црквених, међународних муљатора и остале “елите” овога свијета. Сва љубав и поштовање коју је у својој овоземаљској битки добијао, јесте од његове духовне дјеце, смирених монаха и “малог стада”. Част и излазак пред лице Господње највише су бринули старог владику, и у то је улагао све што има, не жалећи ни свој живот.

Читав његов духовни живот и борба почели су на светог Архангела Михаила, своје кулминације доживљавале на тај празник, његова борба је била рат који је започео и којег је покровитељ св Архистратиг, и на његов дан се владика и упокојио. По свог најбољег ратника на земљи дошао је св Архангел и штитећи га својим оштрим мачем, повео га у Небеско царство.

2020. година је била година репресије усљед вируса Корона, и поступање са тијелима умрлих у том моменту је било недостојно човјека. Међутим, Господ је уредио да се владика упокојио у колима хитне помоћи и све се одиграло тако да је се његовог тијела није такао нико до његови ученици. Сахрана владике Артемија је била достојанствена и одударала је од свих сахрана “великих” те године. Нико није дошао из интереса, нико није дошао да буде виђен ту, нико није дошао са масоком и у страху. Мало стадо, које се окупило око владикиног одра, окупило се из искрене љубави и поштовања према честитом Владики. Ето, крст прогона који је владика носио и на тај начин пројавио је своју благодат и бенефите.

Земља са Косова и Метохије, земља за коју је Владика живјео и јуначки се борио, земља са које су га лажна браћа прогнала, бачена је на његов сандук у његовом мјесту покоја у селу Лелић. Изнад гроба тога дана круг је направило јато од 12 орлова. Орао ријетко виђана птица, која не иде у јатима, птица која је у Хришћанству симбол Апостола и епископа.

Дан светог Архистратига Михаила постао је дан у којем се осим њега, првог исповједника и борца против јереси, сјећамо и нових страдалника и исповједника. Сјећамо се светог Нектарија Егинског, сјећамо се светог Филарета исповједника Њујрошког, сјећамо се и светог оца Георгија Калчиуа и сјећамо се нашег приснопамјатног владике Артемија.

Тако је живјео, страдао и упокојио се наш владика Артемије, косовски страдалник и исповједник вјере Православне.

Велики Димитрије Љотић каже: “Јунака никад није било много. Огромна већина људи воли да иде путем лакшим, линијом мањег отпора.

Али ако их никада није било много, остали свијет коме није дато да буде јунак, бар је осјећао њихову изузетност и величину. Распознавао их је и уважавао. Узимао их је себи за углед. Налазио се под њиховим утицајем. Тежио да их подржава. У томе, разумије се, није много успјевао, али је једна несумњива добит била: ако није могао постати јунак ни светац, чувао се да не постане кукавица и шићарџија.” Тако се, ходећи уз владику и његово храбро монаштво, чувамо управо тога – да не постанемо “кукавице и шићарџије”.

Нека би нас Господ молитвама светог Архангела и молитвама ових исповједника вјере наше сачувао од свих зала и подарио нам спасење и живот вјечни. Амин.

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА