Александар Дугин: Сабор Аранђела Михаила

Данас је дан мобилизације анђела. Архангел сакупља своју војску – то је његов Сабор. Сабор светих бестелесних сила. Али, и ми смо позвани на овај Сабор. Ми смо његов саставни део

Данас је дан Аранђела Михаила и свих бестелесних сила. То је дан духовног рата светлости против таме. Због тога је то наш дан – дан савеза Аранђела Михаила.

Сваки хришћанин, прихватањем светог крштења, приступа војсци. То је Христова војска, која води борбу са његовим непријатељима – ђаволом и његовим хордама. И прихватајући симболе вере, ми обећавамо да ћемо бити верни Христу. Бити на његовој страни. Која год да је цена – у страдању и у радости, у победи и у поразу.

Боље је изгубити заједно са Христом, него победити заједно са антихристом. То је закон наше вере, наше цркве, наше армије.

Али, данас је наш хришћански позив – бити Христов војник, војник његове војске, уздићи се на највиши небески ниво. И тако спокојно, смирено, незаокупљени страстима, нити људским слабостима, нити тамним моћима похлепних материјалистичких анђела – чистог, светлог ума – обучени у оклоп, у строју, наоружани светим оружјем и под вођством свог предводника, Аранђела Михаила, идемо у последњу битку. Битка, у којој учествују анђели и арханђели, као и сви припадници небеске хијерархије – херувими, серафими, престоли (монарси), војске, власти, силе, почиње – ова битка је увек последња. Она се води против ђавола и његових армија. И при свој жестини те битке, победа ће бити на страни анђела – јер се они не боре за себе и не ослањају на сопствене снаге. Без Бога на својој страни, они би, можда, изгубили. А они који се не боре на страни Бога, налазе се у групи Његових непријатеља. Борбеност анђела није у супротности са њиховом смиреношћу. Они се увек боре за То, ко више, боље, чистије од њих сâмих. Они се боре у Његово име. Не у своје име. И то је оно што им даје – и нама – победу.

Када размишљамо о анђелима и њиховим моћима, способним да померају планине и да смирују олују, тресу земљу и командују ветровима, може се чинити да смо ми, људи, некако сувише неважни пред тим природним елементима, пред Аранђелом Михаилом и његовом свитом. Онда кажу, да ће они и без нас да победе. Не, без нас они неће победити. Историја света је непрекидни рат светлости. И, он води човеково срце. Ако, када се пробудимо, чујемо позив, онда смо се родили поново и стојимо у строју војске анђела, и тако се заклињемо Сабору Аранђела Михаила – дајемо нашој војсци нешто веома важно, највредније, најважнију ствар – светлост наше љубави. Да, људско срце је мало, и што више мислимо о себи, постајемо безначајнији. А, када свако од нас приступи војсци Аранђеловој, онда то решава исход борбе. Али ако са нашом војском не буду наша душа, наше воља, наш пут и наше мисли, у одсудном тренутку одређеног пада, даха или покрета, мали део љубави, можда неће бити довољан за победу. Да је овај рат тако једноставан, човек би био безначајан и неразуман и од њега ништа не би зависило. Али, Христос се није оваплотио у човеку тек тако. Значи да од човека нешто зависи, а не од неразумевања. Дакле, наш избор, наша служба, наше учествовање у рату светлости је значајно. И то је кључно.

Исход борбе војске Светог Аранђела Михаила зависи од мене. Од тебе, од вас, од њих. Од свих. Ако не служимо Христу, служимо Антихристу. И тада магична моћ љубави, велика моћ слободе иде непријатељу. И непријатељ постаје јачи. И дође и затвара војску анђела. Сенка црних крила прекрива земљу. Државе и народи се окрећу од Христа егоизму, издаји, наслађују се властитим интересом, каријером, секуларизмом, материјализмом. Либерална глобализација – то и јесте долазак ђаволове војске. У наше земље, у наша срца, код наших народа. А, ако спавамо, ако не одговоримо на позив за ову мобилизацију, град за градом, друштво за друштвом, држава за државом завршаваће у рукама непријатеља људског рода.

Данас је дан мобилизације анђела. Архангел сакупља своју војску – то је његов Сабор. Сабор светих бестелесних сила. Али, и ми смо позвани на овај Сабор. Ми смо његов саставни део. Уосталом, наша разумска природа је у сродству са анђеоском – то су наша браћа, анђели. Зове их ратничка труба, буди их, али зове и нас.

Многи људи данас мисле да су анђели – то је метафора. Мислите шта хоћете, али не сматрајте себе Хришћанима. Ако верујемо у Бога, верујемо и да је створио бестелесна бића светлости, огњене духове. Верујемо у финалну борбу и у војску Архангела. Верујемо ватрено и наивно. Па, ипак, оно што нам је потребно није доказ, него победа. Наша победа. Победа анђела.

Извор:
ИСКРА