ПАЛЕСТИНА 1937.

О тадашњој Палестини, области под британском мандату, није било много знало у Краљевини Југославији, сем што су хочасници путовали у свету земљу. У „Свезнању”  наведено је да је 1937. Палестина имала 23.309 квадратних километара са 900.000 становника. Упоредо са Средоземним морем  пружали су се планински ланци. Између њих је улегнуће Гор, којим је текла река Јордан и уливала се у Мртво море. Клима је била средоземна са благим зимама.

Западно од Јордана земља је обрађивана (пшеница, јечам, просо, поврће и вариво). Успевали су лимун, поморанџе, маслине и винова лоза. Од стоке гајене су овце, говеда, козе, мазге, магарци и камиле. Од руда било је највише гвожђа и сумпора. Главна места били су Јерусалим и пристаништа Јафа, Хаифа и Тел Авив. Остали градови су били: Витлејем, Хеброн, Наблус, Назарет и Самарија. Међу становништвом добра половина били су Арапи, остало су били Јевреји и Европљани.(1)

За главно место Јерусалим у „Свезнању” писало је да има 93.000 становника. Јеврејски универзитет је основан 1925. Град је био са узаним и кривим улицама оријенталног типа са многим синагогама, црквама и џамијама. Седиште патријарха, бискупа, рабина и других црквених старешина и страних конзула.(2)

За Газу је наведено да је варош од 20.000 становника у јужној Палестини. Пристаниште из кога се извозило јужно воће, вуна и грнчарија. У старом веку један од највећих филистејских градова.(3)

Тел Авив је 1937. био варош са 35.000 становника и највеће колонијално место Јевреја у Палестини.(4)  итд.

Удружење Јадранска стража између осталог бавило се питањем поморске трговине Југославије са осталим земљама. У свом часопису писали су о трговачким везама између Југославије и Палестине. У чланку „Трговачке везе између наше државе и Палестине” из 1937. истакнуто је да су палестински листови објављивали податке о спољној трговини Палестине у 1936. Укупан увоз робе био је око 14 милиона фунти тј. око 3,5 милијарди динара. Међу увезеним предметима било је много таквих, који су се могли у већим количинама увозити из Југославије.

Задњих година су се ојачали трговачки односи између Југославије и Палестине, али још увек не у оној мери, како би било могуће. За извоз из Југославије у Палестину долазили су обзир дрвена грађа, цемент, стока итд.

У вези са тиме Завод за промицање спољне трговине у Београду давао је интересентима све потребне детаљне информације.(5)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју
здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Свезнање”,  Народно дело, Београд, 1937, стр. 1615;
2. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 917;
3. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 422;
4. „Свезнање”,Народно дело, Београд, 1937, стр. 2277;
5. „Трговачке везе између наше државе и Палестине”,„Јадранска стража”, Гласник удружења  Јадранска стража, Сплит, март 1937, бр. 3, стр. 124;