Адвокатска канцеларија Радић: Јесу ли појмови мушкарац и жена биолошки или друштвени појмови?

С обзиром на ћутање Уставног суда и приближавање 20. маја 2024, рока до када сви уџбеници морају бити на родно осетљивом језику, хоће ли Министарство покренути поступак повлачења Закона о родној равноправности

Министарству за људска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије

Члан 16. Закона о родној равноправности (Law on Gender Equality), који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, утврђује дужност 9.531 органа јавне власти и послодаваца, који имају више од 50 запослених или радно ангажованих, да усвоје планове и програмекоји се односе на остваривање и унапређење родне равноправности.

Објава Владе Републике Србије од 14. октобра 2021. о усвајању Стратегије за родну равноправност од 2021. до 2030. (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

Члан 18. Закона утврђује дужност органа јавне власти и послодаваца да усвоје и, до 31. јануара текуће године за претходну годину, доставе Министарству извештаје који се односе на остваривање плана или програма родне равноправности.

Поред наведених обавеза, члан 21. Закона утврђује дужност органа јавне власти да донесе и спроводи план управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности и да Министарству достави план са извештајем о спровођењу плана управљања ризицима.

За непоступање по наведеним и бројним другим обавезама Закон предвиђа новчане казне до 2.000.000 динара.

Пошто нам није јасно значење основних појмова из Закона (род, родни идентитет, родно осетљив језик и родна равноправност), а од Уставног суда још од 1. јуна 2021. године нисмо добили одговор у вези с оспоравањем уставности тог Закона, на основу члана 15. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја,

ЗАХТЕВАМО од МИНИСТАРСТВА

да нам достави, електронском поштом или на други начин, следеће информације:

1. Да ли је и Министарство усвојило наведене планове и програме – који се односе на остваривање и унапређење родне равноправности? Ако јесте, желимо обавештење о гласилу или интернет страници на којој су ти акти објављени, или да нам се доставе електронским путем или на други начин.
2. Полазећи од законске обавезе да ти акти садрже део који се односи на остваривање и унапређење родне равноправности и кратку оцену стања у вези са положајем жена и мушкараца у органу јавне власти, односно код послодавца, питање је:

да ли су појмови мушкарац и жена, у Закону о родној равноправности, биолошкипојмови, (припадници мушког и женског пола и рода) као што је то било у претходном Закону о равноправности полова, или су то сада друштвени појмови – који могу да се изјашњавају према полу или како се осећају: нпр. да су неутрални, да су нпр. флуидни (жена се повремено осећа као жена а повремено као мушкарац или као неутрална, а мушкарац се повремено осећа као мушкарац а повремено се осећа као жена или као неутралан) итд?

Прва страна Захтева за приступ информацијама од јавног значаја који је Адвокатска канцеларија Радић 9. новембра 2023. упутила Министарству за људска права и друштвени дијалог (Извор: Адвокатска канцеларија Радић)

1. Да ли су Народна библиотека Србије, матична Библиотека града Београда и друге матичне, јавне и школске библиотеке, институти и сл. у Србији дужни да врше отпис књига које нису писане родно осетљивим језиком?
2. Поред САНУ, Института за српски језик САНУ, Народне библиотеке Србије, Матице српске, Завода за унапређење образовања и васпитања, библиотека, универзитета, РТС-а, РЕМ-а и сл, колико још обвезника је дужно, да под претњом новчаног кажњавања до 2.000.000 динара, примењује чланове 16, 18, 21, 64, 65, 66. … Закона о родној равноправности?
3. С обзиром да Уставни суд Србије ни после 30 месеци није био у могућности да оцени основаност наше иницијативе за оцену уставности Закона о родној равноправности, а да се приближава 20. мај 2024. године, законски рок до када сви уџбеници и наставни материјали, сведочанства, дипломе, класификације, звања, занимања и лиценце, као и други облици образовно-васпитног рада морају бити на родно осетљивом језику и од када средства јавног информисања морају да извештавају на родно осетљивом језику – да ли ће Министарство предложити Ани Брнабић да покрене поступак повлачења из употребе Закона о родној равноправности?

Адвокатска канцеларија Радић

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ