ОСЛОБАЂАО ЈЕ СРБИЈУ, А УМРО У ИЗГАНСТВУ: Ко је генерал са 20 одликовања, чија је војска марширала од Солуна до Темишвара?

БИО је бригадни генерал, носилац 20 одликовања, чак два пута добијао Орден Белог орла са мачевима четвртог реда, јуришима у Првом светском рату ослобађао је поробљене територије од Македоније до Војводине, али је преминуо у изгнанству, далеко од земље за коју се пожртвовано борио.

Звао се Душан Додић(1883-1955) и рођен је у малом Милутовцу код Трстеника, где је недавно обележено 140 година од његовог рођења и то у школи, коју је похађао.

Потомак је јунака и „тежака“, вредних орача и берача са леве обале Западне Мораве.

У родном крају је завршио основну школу, гимназију у Крушевцу уписује 1894.године, а матурира у Крагујевцу са генерацијом 1899/1900. Од тада његов животни пут постаје – војнички. На Војној академији је учио од најбољих стратега, Живојина Мишића, Степе Степановића, Драгутина Милутиновића. Језике му предаје Богдан Поповић, његов брат Павле и чувени др Александар Белић.

Српске официре школовали су врхунски професори и њима је потоњи генерал много дуговао. На фронту, међутим, за показано јунаштво био је „одговоран“ – лично. Херојство о којем су посведочили његови војници може се прочитати у аутентичном Ратном дневнику, који је водио од 27. августа 1918. до 24. новембра, 1919. године.

– Из тог записа, ми видимо и његову бригу за сваког војника – преноси за „Новости“ историчарка Јелена Вукчевић из Музејске збирке НУ Трстеник, која је заједно са колегом, историчаром Завичајног музеја Јагодина Душком Грабовић приредила дневник у посебном издању и изложбу, која је обишла Србију. – Генерал Додић је непосредно током пробоја Солунског фронта са својом јединицом ослободио Кавадарце, Штип, Кочане, Врање, Ниш, Алексинац, Варварин, Јагодину, Багрдан, Лапово, Велику Плану, Смедерево, Белу Цркву, Вршац и Темишвар.

Његов ратни дневник, који је пре две године и дигитализован кроз посебну онлине апликацију, ванредно је историјско сведочанство.

– Та књижица је значајан избор за проучавање догађаја 1918-1919.године, јер својим садржајем пружа слику о пробоју Солунског фронта,ослобођењу Србије и операцијама у Банату из угла непосредног учесника – износи историчар Душко Грабовић.

Српски војници били су први на бојном пољу, гинули су и штитили савезнике. Непрекидни марш трајао је пуних 15 дана. Био је то јединствен пример у јесен 1918.године: пешачка трупа је у стопу пратила коњицу.

– Због тога више од пола људи храмље, а услед убоја на ногама- пише генерал Душан Додић. – Али равнодушно подносе све тешкоће овог мучног маршевања. Уопште, сви су били достојни својих предака, који су за отаџбину своје животе полагали.

Осим Орденом Белог орла, славни генерал одликован је и Орденом Светог Саве, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Мобилисан у Другом светском рату, завршава у заробљеништву. И поред бројних заслуга и признања, бива заборављен. Никада се није вратио у Србију, нити видео своју ћерку Симониду и синове Владислава, мајора краљеве гарде стрељаног у Јајинцима, и Ратољуба, који је имао изузетну каријеру. Преминуо је у дворцу Фарлар код Оснабрика, а сахрањен у крипти Цркве Светог Ђорђа.

Потомци су, међутим, чували сећање. Проф.др Вељко Милутиновић, унук генерала Додића посведочио је за „Новости“ да је деда био и јунак, али и трагична личност.

– У Краљевини је раније потеран у пензију, како би се направило простора за напредовање кадрова из Хрватске, а уз то, доста је критиковао стање у војсци и истицао да нисмо спремни за рат који се очигледно приближавао – испричао нам је проф. др Вељко Милутиновић. – Потом му, као и другим генералима од угледа у народу, које су Немци заробили у време Другог светског рата, Тито није дозвољавао да се врати у земљу.

Душан Додић умире далеко од своје отаџбине и родног Милутовца. Али, и ту је поново оживело сећање на њега, 140 година од његовог рођења, школа, коју је похађао, обележила је 163 година рада. Осим изложбе о генералу Додића, надахнут програм приредили су ђаци.

Школу „Раде Додић“ похађају ученици из Милутовца, али и Пољне, Мале Дренове, Риљца, Божуровца. Деца су обукла српске униформе и представила јунаке Првог светског рата, чији је немали број порастао на обали Западне Мораве.

Ова генерација неће заборавити да је потекла из краја генерала Додића.

Извор:
НОВОСТИ