ОСЛОБАЂАО ЈЕ СРБИЈУ, А УМРО У ИЗГАНСТВУ: Ко је генерал са 20 одликовања, чија је војска марширала од Солуна до Темишвара?

general-dusan-dodic

БИО је бригадни генерал, носилац 20 одликовања, чак два пута добијао Орден Белог орла са мачевима четвртог реда, јуришима у Првом светском рату ослобађао је поробљене територије од Македоније до Војводине, али је преминуо у изгнанству, далеко од земље за коју се пожртвовано борио.

Звао се Душан Додић(1883-1955) и рођен је у малом Милутовцу код Трстеника, где је недавно обележено 140 година од његовог рођења и то у школи, коју је похађао.

Потомак је јунака и „тежака“, вредних орача и берача са леве обале Западне Мораве.

У родном крају је завршио основну школу, гимназију у Крушевцу уписује 1894.године, а матурира у Крагујевцу са генерацијом 1899/1900. Од тада његов животни пут постаје – војнички. На Војној академији је учио од најбољих стратега, Живојина Мишића, Степе Степановића, Драгутина Милутиновића. Језике му предаје Богдан Поповић, његов брат Павле и чувени др Александар Белић.

Српске официре школовали су врхунски професори и њима је потоњи генерал много дуговао. На фронту, међутим, за показано јунаштво био је „одговоран“ – лично. Херојство о којем су посведочили његови војници може се прочитати у аутентичном Ратном дневнику, који је водио од 27. августа 1918. до 24. новембра, 1919. године.

– Из тог записа, ми видимо и његову бригу за сваког војника – преноси за „Новости“ историчарка Јелена Вукчевић из Музејске збирке НУ Трстеник, која је заједно са колегом, историчаром Завичајног музеја Јагодина Душком Грабовић приредила дневник у посебном издању и изложбу, која је обишла Србију. – Генерал Додић је непосредно током пробоја Солунског фронта са својом јединицом ослободио Кавадарце, Штип, Кочане, Врање, Ниш, Алексинац, Варварин, Јагодину, Багрдан, Лапово, Велику Плану, Смедерево, Белу Цркву, Вршац и Темишвар.

Његов ратни дневник, који је пре две године и дигитализован кроз посебну онлине апликацију, ванредно је историјско сведочанство.

– Та књижица је значајан избор за проучавање догађаја 1918-1919.године, јер својим садржајем пружа слику о пробоју Солунског фронта,ослобођењу Србије и операцијама у Банату из угла непосредног учесника – износи историчар Душко Грабовић.

Српски војници били су први на бојном пољу, гинули су и штитили савезнике. Непрекидни марш трајао је пуних 15 дана. Био је то јединствен пример у јесен 1918.године: пешачка трупа је у стопу пратила коњицу.

– Због тога више од пола људи храмље, а услед убоја на ногама- пише генерал Душан Додић. – Али равнодушно подносе све тешкоће овог мучног маршевања. Уопште, сви су били достојни својих предака, који су за отаџбину своје животе полагали.

Осим Орденом Белог орла, славни генерал одликован је и Орденом Светог Саве, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Мобилисан у Другом светском рату, завршава у заробљеништву. И поред бројних заслуга и признања, бива заборављен. Никада се није вратио у Србију, нити видео своју ћерку Симониду и синове Владислава, мајора краљеве гарде стрељаног у Јајинцима, и Ратољуба, који је имао изузетну каријеру. Преминуо је у дворцу Фарлар код Оснабрика, а сахрањен у крипти Цркве Светог Ђорђа.

Потомци су, међутим, чували сећање. Проф.др Вељко Милутиновић, унук генерала Додића посведочио је за „Новости“ да је деда био и јунак, али и трагична личност.

– У Краљевини је раније потеран у пензију, како би се направило простора за напредовање кадрова из Хрватске, а уз то, доста је критиковао стање у војсци и истицао да нисмо спремни за рат који се очигледно приближавао – испричао нам је проф. др Вељко Милутиновић. – Потом му, као и другим генералима од угледа у народу, које су Немци заробили у време Другог светског рата, Тито није дозвољавао да се врати у земљу.

Душан Додић умире далеко од своје отаџбине и родног Милутовца. Али, и ту је поново оживело сећање на њега, 140 година од његовог рођења, школа, коју је похађао, обележила је 163 година рада. Осим изложбе о генералу Додића, надахнут програм приредили су ђаци.

Школу „Раде Додић“ похађају ученици из Милутовца, али и Пољне, Мале Дренове, Риљца, Божуровца. Деца су обукла српске униформе и представила јунаке Првог светског рата, чији је немали број порастао на обали Западне Мораве.

Ова генерација неће заборавити да је потекла из краја генерала Додића.

Извор:
НОВОСТИ