С пушком упереном у лице, без таблица, пасоша и институција: 5 рак рана Срба на Косову, на које им Београд досипа со

Пише: Андрија Лазаревић

Лавовска борба председника Србије Александра Вучића за Косово, заврши се тамо где је и почела – на малим екранима. За то време, Срби на Косову и Метохији живе хаос. Изгубљени између таласа патриотизма који их константно запљускује из Београда и реалности на терену, коју диктира Приштина. Срби на КиМ, тренутно имају пет великих рак рана, на које им Београд константно досипа со, убеђујући их да све иде по плану. И иде, али не по оном који би Срби желели.

Док су политичари у Србији заузети предизборном кампањом, на челу са председником Вучићем који свакодневно обилази телевизијске студије, Срби на северу Косова у тишини чекају решење њихових кључних проблема. Тренутно су то регистарске таблице, али ту су и пасоши, то што нема  Срба у институцијама на северу КиМ и дуге цеви косовских полицајаца с којим се суочавају чим изађу из својих кућа. Растрзани су додатно лажним надама које им стално шаље Београд.

Пререгистрација на РКС

Прва велика криза око таблица избила је у септембру 2021. године. Она је практично означила почетак континуиране напетости на северу.

Међутим, недуго након тога Приштина почиње да прави проблем, јер не дозвољава аутомобилима да уђу на КиМ из централне Србије са тим продуженим регистарским ознакама.

Притом, обе стране су се оптуживале да крше договор, а грађани са КиМ и даље не знају да ли могу да продуже своје регистрације или морају да пререгиструју возила на РКС таблице.

Годину дана након победе коју је прогласио Београд, више од 1.000 грађана са КиМ у свега неколико дана пререгистровало је своја возила на РКС, након што је Приштина одредила 1. децембар као крајњи датум да то ураде.

Реакције Београда готово да нема, а да ствар буде гора „МТС ДОО“, ћерка фирма државног Телекома Србија, шаље грађанима на Косову поруке у којим их обавештава о повољним условима пререгистрације на РКС.

Играрија са изласком из институција 

Срби на Косову знатно су ослабљени изласком из институција у новембру прошле године. Иако се могло чути да је то одлука коју су они самостално донели, јасно је да без наредбе српског председника тако нешто није могуће.

Последице изласка из институција су долазак албанских градоначелника на чело општина у којима су Срби већина и веома мали број Срба у редовима Косовске полиције.

Иако је до скоро став о изборима био – бојкот, новоформирана Српска листа позвала је Приштину да распише нове локалне изборе,а  Србе да на њима учествују. На изборе на северу Косова, претходно је позвао и српски председник Александар Вучић. Главни разлог због којег су Срби уопште напуштали институције, а то је формирање  Заједнице српских општина, нико не спомиње.

Базе и велико присуство полиције

Почетком прошле године, присуство специјалних јединица Косовске полиције на северу Косова почело је да буде упадљиво. Наставило се експропријацијом земљишта, за које су грађани на северу КиМ рекли да је незаконито, а на ком је изграђено више полицијских база.

До тог тренутка није било ниједне базе на северу Косова, а улазак специјалних јединица на север, третиран је као инцидент без преседана. То се нагло променило.

Велики број до зуба наоружаних косовских специјалаца највеће је отворено безбедносно питање за све Србе на северу Косова.

Повлачење специјалаца био је и део услова да се прошлогодишње децембарске барикаде уклоне. Погађате, барикаде су уклоњене, специјалци су остали.

Једина реакција јесу саопштења Канцеларије за КиМ и Српске листе. Није познато да је до сада Београд ишта урадио по питању решавања овог проблема.