КОНФЕРЕНЦИЈА ARC: НОВА ВИЗИЈА ЗА БУДУЋНОСТ, БОЉА ПРИЧА ЗА НАШУ ДЕЦУ

Пише: Марија Стајић

Рађање новог покрета: ARC је окупио конзервативце из целог света како би разговарали о томе како се борити против негативности у свету и „испричати неку бољу причу“.

Представници портала IFamNews имали су привилегију да присуствују инаугурационој конференцији Алијансе за одговорно грађанско деловање(Alliance for Responsible Citizenship, ARC) која је прошле недеље одржана у Лондону. Извршна директорка ARC-а бароница Филипа Страуд и члан Управног одбора др Џордан Питерсон одржали су уводне говоре у препуној конференцијској сали Магазин центра у Лондону, и притом истакли да je ARCпокушај да се пронађе решење за „фрагментацију, поделе, поларизацију и нетолеранцију“ у друштву и представи визија за једну бољу будућност.

Отварајући конференцију, бароница Страуд је рекла: „Говорићемо о томе шта треба да се обнови, и одредићемо пут којим треба ићи даље снажно, с пуно наде и визије… да изградимо заједницу испуњену храбрим и снажним људима, која види прилику за стварање обиља, а не оскудице и опадања”.

Светски познати психолог, писац и медијски коментатор др Џордан Питерсон одржао је инспиративан говор у ком је изнео своју визију дистрибутивне одговорности, рекавши да је „ARC покрет којим идемо у будућност… На нама је одговорност да у сусрет неизвесној будућности кренемо с вером и храброшћу.” Такође је позвао међународне лидере да „дефинишу стварност и представе изборе које људи морају да донесу“.

Више од 1.500 делегата пристиглих из 71 земље из целог света чуло је значајне и инспиративне говоре истакнутих личности из јавног и политичког живота и академске заједнице, укључујући садашње и бивше председнике Представничког дома САД, Кевина Макартија и Мајка Џонсона. Међу говорницима су били и бивши заменик премијера Аустралије Џон Андерсон, историчар Ос Гинис, министар владе Велике Британије Мајкл Гоув, др Бјорн Ломборг, др Скот Тинкер, британска посланица Кеми Баденох, Денис Прејгер и још много других имена.

Макарти је цитирао реченицу из говора председника Роналда Регана 1982. у парламенту Уједињеног Краљевства: „Крајњи фактор одвраћања у борби која се сада води у свету неће бити бомбе или ракете, већ тест воље. Вредности којих се држимо, уверења која негујемо, идеали којима смо посвећени.”

Учесници у првој сесији позвали су на повратак традиционалним вредностима једнаких могућности и вере након периода у ком се цивилизација кретала без икаквог одређеног правца. „Запад је у великој конфузији и неизвесности“, упозорио је Гинис. „Људи немају осећај смисла јер се не осећају као да су део неке велике приче или традиције“, рекао је он, надовезујући се на бароницу Страуд која је у уводном говору рекла да се ARC окупио да разговара о томе како се борити против негативности у свету, као и „да испричамо неку бољу причу”.

Британска посланица Миријам Кејтс рекла је да „слобода, просперитет и срећа нису вредности… они могу бити плодови успешног друштва, али нису његови корени“ и да су „прави корени западне цивилизације тежња за оним што је добро, истинито и лепо”.

Професор Џонатан Хејт, психолог и аутор, ургирао је да се хитно предузму кораци ка решавању великог пораста проблема менталног здравља деце који су резултат друштвених мрежа. „Велико преобликовање детињства догодило се између 2010. и 2015. године“, рекао је он на конференцији. „Али дете не може да одраста на мрежама, мора да одраста у заједницама… Нико не устаје у одбрану оваквог детињства које се живи на телефонима. Сви виде проблеме.”

Професор Хејт је предложио скуп норми за сузбијање негативних ефеката друштвених медија на децу, као што су ограничење употребе паметних телефона деци до 14 година, забрана коришћења друштвених мрежа млађима од 16 година и глобална забрана коришћења телефона у школама.

Такође је упозорио на опасности по западно друштво које проистичу из друштвених мрежа: „ТикТок и Твитер су опасни за нашу демократију и некомпатибилни с врстом либералне демократије коју смо развили у последњих 150 година.”

На поподневној сесији, инвеститор сер Пол Маршал критиковао је „непотистички капитализам“ и „корпоратизам“ и позвао друштво да се „радује обиљу које ствара истинско слободно предузетништво и слободна тржишта“, напомињући да је „екстремно сиромаштво пало са 90% на 10% [и] … преполовљено је за само последњих двадесет година”. Он је навео да је „капитализам слободног тржишта највећи инструмент за смањење сиромаштва који је свет икада видео“.

Кандидат за председника САД Вивек Рамасвами придружио се догађају путем видео позива и критиковао корпоративно усвајање тзв. ESG вредности (заштита животне средине, друштвена одговорност и савесно корпоративно управљање) које види као „претњу не само капитализму, већ и демократској самоуправи… да мала група корпоративних агената има право да одлучује кроз задња врата оно што грађани нису могли да ураде на предња врата.”

Други дан конференције је, између осталог, донео и панел на ком су били др Питерсон, Луиз Пери, Мери Харингтон и професор Стивен Блеквуд који су говорили о последицама слободе без одговорности за наше друштвено ткиво. Новинарка и ауторка књиге „Случај против сексуалне револуције“ Луиз Пери рекла је да су „Традиције експерименти који су успели. Оно што смо открили, одбацивши сексуалне норме из прошлости, јесте да су те норме постојале с разлогом… Победници сексуалне револуције нису жене… док су деца велики губитници сексуалне револуције”.

Говорећи о питањима која су веома блиска мисији Међународне организације за породицу – деца, мајчинство, породица – другог дана конференције др Ерика Комисар, психоаналитичар и стручњак за родитељство, рекла је: „Наша деца су под најгорим академским притиском у историји“, упозоравајући публику на епидемију менталног здравља код деце која је настала услед одсуства родитеља из породице због савремених притисака на тржишту рада и трошкова бриге о деци.

Она је позвала владе да донесу низ реформи у политикама бриге о деци што сматра неопходним кораком ка ублажавању кризе менталног здравља широм света, додајући да „Владе треба да дају свим мајкама могућност да остану код куће годину дана након порођаја и да одреде средства за подршку мајкама како би и наредне две године могле радити с пола радног времена”. Др Комисар је такође рекла да за тинејџере часови у школи треба да почну касније, да треба донети пореске олакшице за родитеље који су у браку, као и систем пореских кредита који подстиче родитеље да улажу у заштиту менталног здравља.

Аутор две књиге о родитељству, др Ерика Комисар је такође позвала приватни сектор да омогући новопеченим родитељима да проводе више времена са својом децом: „Послодавци имају улогу да родитељима омогуће простор и време да буду са својом децом тако што ће им омогућити флексибилно радно време и хибридно радно време, охрабрити родитеље да паузирају каријеру док гаје децу… као и обезбедити женама да се врате на посао када деца мало одрасту.”

Један од многих истакнутих говорника трећег дана конференције био је бивши аустралијски премијер Џон Хауард који је рекао да је „мултикултурализам концепт с којим сам увек имао проблема. Сматрам да ако људи желе да емигрирају у неку земљу, онда треба и да усвоје вредности и обичаје те земље.”

„Превише се трудимо да институционализујемо разлике, уместо да славимо оно што имамо“, наставио је Хауард.

Његови коментари уследили су након прошломесечног референдума у Аустралији названог Глас (Voice), који је донео оно што је Хауард описао као „снажну потврду нашег јединства. Ми не желимо да нас раздвајају на основу расе или порекла, ми желимо јединство.”

Министарка у сенци за староседеоце Аустралије Џасинта Нампиђинпа Прајстакође је говорила о аустралијском референдуму, рекавши да је он „покушао да нас подели по расној линији“, али се на крају показао као „прекретница у нашој нацији“ која је „охрабрила сваког Аустралијанца да верује да је сасвим у реду да буде то што јесте.”

О још једној теми блиској нама из редакције портала IFamNews говорила је едукаторка Кетрин Бирбалсинг, директорка Школе Михаела, бесплатне школе основане 2014. у Лондону. Она је говорила о важности образовања за хармонију у друштву, рекавши да „ако желимо да мултикултурализам успе, а трибализам да пропадне, морамо престати да игноришемо огромну, кључну моћ наших школа.”

Она је упозорила на то да „што су школа или друштво разноврснији, то теже функционишу… Мултикултурализам ће пропасти у нашој земљи ако у нашим школама нема конзервативизма и правила“.

Бирбалсингова је позвала на повратак ставова о „оданости нацији“, рекавши да „ако школе промовишу БЛМ (покрет Црни животи су важни), ЛГБТ и разне друге племенске идентитете уместо да успоставе свеобухватни скуп конзервативних вредности, тиме само подстичу децу да се идентификују као жртве уместо да их оснажују.”

Тим редакције портала IFamNews захвалан је што је присуствовао овако значајном догађају у присуству толико храбрих и угледних личности које својим талентом и знањем покушавају да избаве западну цивилизацију из канџи тоталитарних идеологија.

Одржано је још много незаборавних говора, који се могу погледати на ЈуТјуб каналу Алијансе. Било је заиста инспиративно и преко потребно чути речи охрабрења од људи који су на првим линијама културних ратова нашег времена. Кључна порука нама, активистима, и свим нашим читаоцима – родитељима, бакама и декама, младима, наставницима, неговатељима, лекарима и другим стручњацима, радницима, пољопривредницима и занатлијама – јесте да свако од нас може учинити нешто добро за своју породицу и друштво, и да свако од нас може дати неки допринос и утицати на своју околину. Дужност је сваког од нас да будемо одговорни грађани и брижне комшије, и да пружимо колико можемо, на много различитих начина, да бисмо створили бољи свет и били део неке „боље приче“.

Извор:
ИФН