3 ствари које морамо да знамо о Дану примирја у Првом светском рату

3 ствари које морамо да знамо о Дану примирја у Првом светском рату

Дан примрија односно дан капитулације Немачке у Првом светском рату Република Србија обележава као државни празник.

1. Зашто 11. новембар?

Овај датум је сећање на дан када су, 11. новембра 1918. године, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену у Француској, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године.

2. Зашто је у Србији симбол празника Наталијина рамонда?

Наталијина рамонда има вишеструку симболику.

Изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју међу скоро 300.000 познатих цветница има само тридесет биљних врста. Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи након мало кише или заливања. Понекад се зато назива и феникс.

Историја открића Наталијине рамонде делимично се везује за оца српске ботанике, Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година XИX века кад их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније, у Пиринејима, пише Слободан Бубњевић за Елементаријум.

Пола века касније, 1874. године, Панчић је дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван Шпаније. Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју је назвао рамонда сербика (Рамонда сербица).

Десет година касније, 1884. године, дворски лекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде са нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља Милана, Петровић овој врсти даје назив Рамонда натхалиае, у част краљице Наталије.

Мада заузима другачија станишта, она повремено живи са Панчићевом српском рамондом у такозваној симпатрији. Истраживачи са Биолошког факултета у Београду превођени професором Владимиром Стевановићем успели су да детаљно опишу и анализирају ова преклапања и простирање обе врсте.

Век и по након што ју је проучио доктор Петровић, испоставиће се да ће ова тајанствена и издржљива, древна биљка која и потпуно осушена оживљава, постати један од нових симбола српске војске али и савремене Србије.

3. Шта је Албанска споменица?

Албанска споменица је медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније односно једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916.

Установљена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра И Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хравата и Словенаца.

На њеном аверсу испод орла је медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ.

Извор:
НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА