Љубиша Спасојевић: Врховни НАТО каплар и капларов каплар
Да ли је могуће да било који Вучићев потрчко уради нешто без Вучићевог знања, одобрења или наређења
Смутна улога Милана Радоичића у Бањској, наводног организатора народног отпора, нимало не осветљава његово признање. Штавише, намеће се питање да ли тим признањем жели да отклони сваку сумњу са правог кривца? Имовина коју је стекао нечасним служењем Вучићу и Куртију указује да би био први у историји Срба који је од издајника постао вођа народног отпора, свестан да ће све привилегије и богатство које је нечасно стекао на КиМ изгубити. То богатство је неупитно пошто Вучићеве ударне медијске песнице нису демантовале снимке виле на Газиводама. Такође, снимак показује да му је стало само до сопственог ћара, а не народне користи јер је био и остао беспоговорни извршитељ Куртијевих и Вучићевих наређења. Такав тип личности ће жртвовати имовину по наређењу и ако му је осигурано сигурно ухљебље и обећање да неће сносити никакве последице. Али, онај који му је то наредио и обећао, толико често крши обећања дата народу, а камоли појединцу, да ће само време показати колико ће и како Радоичић бити награђен или страдати, јер ће га његов наредбодавац вероватно лако жртвовати – баш као и Газиводе за које се клео да их неће дати. Радоичићева судбина није у Вучићевим рукама, него у америчким. Да ли ће бити осуђен или у медијима проглашен херојем такође на зависи од Вучића, већ од амбасадора Хила. Можда на његову даљу судбину указује то што је Вучић бранио власника највеће плантаже марихуане у Европи, а „војводу од Газивода“ и „хероја“ Бањске не. Недавно привођење Радоичића је савршен начин да прави наредбодавац добије алиби.
Прво питање које се намеће је, зашто је наводни, такозвани и самозвани организатор српског отпора изабрао Бањску на северу КиМ, центру српског отпора, и тиме Србе изложио убијању и иживљавању шиптарских терориста?
Друго питање је да су упадом у Бањску дате одрешене руке Куртију да то учини у било којој српској светињи – јер је довољна само сумња, баш као што је довољна сумња да се било који Србин, ухапси, осуди или убије?
Треће питање (а и остала у оквиру овог питања) јесте – каквим чудом су шиптарске снаге и КФОР тако брзо реаговале, а нису то чиниле приликом претходних акција српског отпора? Да ли се то десило јер су унапред били обавештени шта се спрема? Да ли то указује на сарадњу власти у Србији (Вучића) и власти лажне државе (Куртија)?
Четврто питање јесте како су се наоружани Срби (?) извукли из окружења, а страдали они који су остављени на цедилу?
Пето питање – где се налазио „војвода од Газивода“ и назови родољуб Радоичић када се све то дешавало? Сигурно је да је сада на сигурном, као што је сигурно да није остао са народом да брани оно што је закувао, а по наређењу његовог надређеног. Треба имати на уму и да тај надређени има надређеног.
Шесто питање је да ли је у овој прљавој игри шиптарски полицајац убијен да би Куртијев одговор био што суровији, а тзв. Међународна заједница убијање српских рањеника и сваки будући злочин избегла да осуди, јер је то по њима била оправдана антитерористичка акција? Мала је жртва живот једног шиптарског полицајца према поткрепљеном и озваниченом праву датом од тзв. Међународне заједнице да се по вољи Куртија или његових наследника било који Србин прогласи терористом, ухапси, осуди на дугогодишњу робију или убије.
Седмо питање јесте зашто Вучић сада не одржи састанак са Србима на КиМ? Одржао га је када је цео северни део КиМ устао, да би убедио Србе да уклоне барикаде, јер се појавила опасност по лажну државу да се отпор прошири, а полицајци лажне државе и лажне мировне снаге били су неспремни.
Осмо питање – а и остала у вези са њим – јесте зашто врховни командант српске војске на миг САД повлачи војску са тзв. административне границе? Чему толико правдање врховног команданта и начелника генералштаба? Да ли је врховни командант војске Србије Бајден? Да ли заједничке вежбе Војске Србије са НАТО и гардом из Охаја указују на исто? Пошто је НАТО створио лажну државу чини ли то председника у Србији (погрешно би било назвати га српским председником) учесником у удруженом злочиначком подухвату, јер се по његовом наређењу сарађује са српским душманима и спроводи политика српских душмана? Да ли је могуће да је тзв. врховни командант војске у Србији само НАТО каплар, а Радоичић капларов каплар? Да ли Србија поред аустроугарског каплара сада и у НАТО каплару добија још једну негативну историјску (с)личност?
Девето питање – да ли је пренемагање, уздисање, лажно изненађење и крокодилске сузе које су се чини појавиле у ЊЕГОВИМ очима само још једно глуматање пред камерама и представа за јавност која треба да покаже како се брине и колико му је жао српских жртава, а у ствари указује на немање намере власти у Србији да Србима на КиМ помогне? Да ли докази о ликвидацији Срба у Бањској служе истој сврси? Ти докази су у ствари настојање, као и све претходно, да се Срби обесхрабре, уплаше и подстакну на исељавање. Представа је у ствари више за домаћу, него за инострану употребу.
Десето питање је да ли су ови трагични догађаји у рушењу српске државе и државности (не само на КиМ) део спровођења француско-немачког плана, Бриселских, Охридског и Вашингтонског споразума чији је ОН потписник и извршилац радова, а надзорни органи САД и ЕУ?
Једанаесто питање јесте зашто је кривично дело велеиздаје избрисана из КЗ Србије?
И на крају питање свих питања које даје и одговор на сва претходна: да ли је могуће да било који Вучићев потрчко уради нешто без Вучићевог знања, одобрења или наређења?
Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ