Данијел Безсонов: Донбас je уз Србе са Косова

Пише: Наташа Јовановић

Многи људи у Донбасу су упознати са дешавањима у Србији и подржавају Србе. Они разумеју шта је рат и колико он може бити трагичан. И наравно да одлично схватају ко је био иницијатор свега

Данијел Безонов је војни експерт, бивши заменик министра информисања ДНР, учесник у првом таласу ополчења (народног устанка) и човек који је слоганом „Једна боја, једна вера, једна крв“, заједно са другим руским организацијама одао почаст Србима убијеним у Бањској. О томе колико је Донбас упознат са страдањем Срба у јужној српској покрајини и како се догађај у Бањској проломио кроз руску телеграм заједницу, Безсонов каже:

„Рат који је дошао у Донбас 2014. многе је натерао да застану и упознају се са разним догађајима како би разумели шта се заиста дешава, чему присуствујемо, шта је претходило разбијању Југославије и са којим изазовима се Србија данас суочава. Дакле, многи људи у Донбасу су упознати са дешавањима у Србији и подржавају Србе. Они разумеју шта је рат и колико он може бити трагичан. И наравно да одлично схватају ко је био иницијатор свега.“

Каква је ситуација у Донбасу, да ли постоје нека битнија померања и на којим тачкама?

Јуче, 4. октобра, било је тачно четири месеца од почетка украјинске офанзиве која је почела 4. јуна. А у ноћи између 7. и 8. јуна Украјинци су са главницом снага кренули магистралним правцем напада на запорошком фронту.

Ситуација на линији фронта је и даље тешка, али због чињенице да је непријатељ изгубио превише људства и технике, интензитет борби је смањен. У току су покушаји непријатеља да се прегрупише и већ видимо да се на неким деловима фронта где су била активна офанзивна дејства сада махом воде позиционе борбе. Мислим да ће се у блиској будућности офанзивни потенцијал Оружаних снага Украјине не само смањити, већ да ће се Оружане снаге Украјине зауставити и покушати да пређу у дефанзиву.

И логично, наравно, могуће је да на неком делу фронта ми покренемо сопствену контраофанзиву.

Да ли би тачка преокрета могла бити скопчана са првим снегом када многи предвиђају коначни дебакл украјинске контраофанзиве?

Не први снег, већ блато. У условима када је мокро и кишовито веома је тешко маневрисати. А за офанзивне операције веома су важне маневарске способности и покретљивост трупа.

У суштини, они су већ поражени самом чињеницом да су изгубили превише људства и опреме. Али не желим ништа да предвиђам, јер рат није предвидљива ствар.

Поред касетне муниције, украјинска војска, према последњим информацијама са фронта, почела је да користи и термовизијске дронове. У којој мери ова опрема може нанети штете руској страни и шта ВСУ још дели од почетка коришћења муниције са осиромашеним уранијумом?

Оружане снаге Украјине активно користе касетну муницију у свим правцима дуж целе линије фронта. Осим тога, погађају цивилна подручја и градове у којима нема војних објеката. Касетна муниција се често користи у Доњецку, њоме убијају и рањавају цивиле.

Да, користе и беспилотне летелице са термовизијом, што је веома опасно у мраку. Посебно када је реч о ФПВ дроновима. Наравно, ово је прилично скупа опрема, али њима је на располагању сва технологија и оружје. Још нисам чуо ништа о употреби муниције са осиромашеним уранијумом.

Да ли тенкови „абрамс“ могу оправдати украјинске наде? У којој мери је овај амерички поклон савезницима прилагођен конфигурацији терена, те да ли је Т90 адекватан одговор овој претњи?

Тенкови „абрамс“ неће решити ништа у овом рату. Наравно, сама чињеница да ће непријатељ имати више тенкова је лоша за нас. Али сам тенк „абрамс“, прво, у поређењу са нашим веома је тежак, а друго, бочни оклоп је слабији. Генерално, руски тенк Т-90М се показао као најбољи у овом рату.

Обука од стране НАТО инструктора није поштедела животе украјинских војника. Где су оманули НАТО стратези, на шта нису рачунали када је овај рат у питању?

НАТО инструктори немају искуства у ратовима тако великих размера. Шта су могли да науче Украјинце? Украјинци могу њих да уче. Инструктори НАТО-а су учествовали у малим сукобима где је противник био слабо снабдевен и са слабо обученом војском. У овако великим борбеним операцијама, инструктори НАТО-а су немоћни. А то примећују и сами украјински војници, који су у више наврата изјављивали да су инструктори НАТО-а глупљи од њихових војних старешина.

На свом телеграм каналу Неофицијални Безсонов, који је узгред један од најчитанијих у Русији, поред извештаја са ратишта, веома често анализирате дешавања у свету и то како се она рефлектују на геополитичку ситуацију. Да ли одлука Немачке да своје ракете уступи Украјини за гађање мета на територији Русије значи увод у један сасвим нови формат рата?

Верујем да нема ничег изненађујућег у могућем пребацивању немачких крстарећих ракета „таурус“ у Украјину и у томе што би оне могле да се користе за гађање циљева на руској територији.

Сви савршено добро разумемо да је ово рат и да је наш непријатељ НАТО. Украјини је додељена улога НАТО пешадије. Све оружје, обавештајни подаци, мете и упутства за употребу беспилотних и летелица великог домета, као што је јуришни дрон америчког ваздухопловства „рипер“ и опрема за потребе проучавање наших позиција – све је то НАТО.

Да, трансфер ракета и чињеница да ће оне бити употребљене ће, наравно, заоштрити односе између Немачке и Русије. Али ми одлично разумемо да су све чланице НАТО наши непријатељи, а шта очекивати од непријатеља?!

У више наврата сте упозоравали да је десантна операција на Крим питање времена. Да ли најаве британског министра да би њихови инструктори могли обучавати украјинске војнике на територији саме Украјине, још један упозоравајући сигнал у том правцу?

Што се тиче десантне операције на Криму, верујем да је то могуће. Непријатељ може покушати да изведе десантну операцију и слети на полуострво.

Наравно, ту не треба трагати за смислом јер насилно освајање Крима није могуће. Али овде је по среди друга ствар – медијски ефекат зарад кога су они спремни да пошаљу своје војнике право у кланицу. У то смо се уверили више пута.

Зар испаљивање ракета на сопствене цивилне објекте није у функцији стварања медијског ефекта? Сетимо се шта се догодило у граду Константиновка 6. септембра, када су испалили пројектил на пијацу, а време је било тако темпирано да се поклопи са доласком државног секретара САД Ентонија Блинкена.

Слично се десило и 8. априла 2022. када су својом ракетом „точка У“ гађали железничку станицу у граду Краматорску, где су, ако се не варам, погинуле 52 особе, а више од 100 њих је повређено. Италијански новинари су фотографисали серијски број ове ракете и недвосмислено доказали да је реч о украјинској ракети. И многи други примери. Дакле, јасно је да је ово авантура у којој учествују војници као бомбаши самоубице.

Осим тога, Британци, Англосаксонци имају намеру да допуне и ажурирају своје приручнике о војним пословима, у смислу могућих операција које укључују превазилажење водене баријере и створе увид у то како би таква операција изгледала у савременим условима, у савременом рату, са савременим технологијама и савременим обавештајним системима. Украјинци су ту препознати само као покусни кунићи.

Покренули сте медијски пројекат кроз који представљате једно по једно лице рата. Колико је важно да се руска и светска јавност са суштином и смислом овог рата упознају кроз људске приче, а не само кроз извештаје праћене ратном инфографиком?

Што се тиче видео записа у којима причају војници – наши борци, али и обични цивили, могу рећи да је увек занимљиво бележити историјске догађаје из угла очевидаца. Слушати како људи, цивили и војници доживљавају ове и друге догађаје. Стога, наравно, таквих материјала би требало да буде много. На тај начин се пише историја.

Извор:
РТ