Случај „Бањска“ – трагична цена спашавања редова Куртија

radoicic banjska

Пише: Душко Кузовић

Побуна је почела у недељу јутро, викендом, као што се у последњој деценији и дешавају сви медијски атрактивни догађаји. Људи су пошли из срца, у доброј намери, а неко је ту искреност злоупотребио. Од нечије деце, браће и очева злотвор је промишљено направио глинене голубове, јефтино топовско месо. Обукао их је у униформу, дао им у руке оружје и без дана војне припреме послао у нешто! Они су му веровали! Ту није стао! Са њиховим животима отпочео је борбу без икакве тактичке промисли, без јасног плана како ће водити борбу, нити правилног формацијског одговора. Они су му и даље веровали! Превидео, пардон, превидео је дронове, прислушкивање, доушнике за паре, све оно што имамо приликом сваког протеста у Београду против режима. Превидео је снајперску ватру према људима које је повео, а воли да иде у лов! Превидео је рањене којима треба евакуација, трасе повлачења, формацију у којој се пoвлаче, како се штите лица приликом повлачења. Све је превидео, осим да подигне главу у тренутку када му је мобилним телефоном јављено да погледа нагоре, у правцу дрона, како би био евидентиран за медије! Али, треба да зна: превидео је и да га слушају!

Знамо да су четири искрена живота добрих људи окончана, преко десеторо деце остало је без очева, прича се да је број жртава већи, од 12 до 20, али, како велики број погинулих се сматра медијски штетним, за њих ћемо сазнати тек када овај режим падне. Опростите, људи! Опростите, децо! Ми у Србији имамо преча посла. Да се додворавамо окупатору жалећи страдалог сепаратистичког полицајца. Наравно да ми је жао сваког живота, али сарадници тог полицајца убили су 4, 12 или можда чак 20 наших сународника! Друго, колико стотина полицајаца и војника је убијено 90-тих година на Косову? Где су сузе за њима!? За њима се не лију крокодилске сузе као што се лију за Украјином данас? Наређење је наређење, а оно гласи: само за савезницима колективног запада, макар носили и кукасти крст, смеју да се лију медијске и академске сузе. Остале прекрити тишином! Њихов изгубљени живот и спаљени дом је оправдана последица  јер неће да живи како му се нареди!

У последњих десет година, преко 40 000 Срба неповратно се иселило са Косова. Од стране режима у Београду потписан је Бриселски и Вашингтонски и вербално прихваћен Охридски споразум. На северу Косова* распуштен је МУП Републике Србије у цивилу (бројао преко 700 обучених лица), распуштена цивилна заштита (преко 600 лица), распуштене преостале српске локалне самоуправе које су биране по Уставу Србије. Потом је Вучић наредио српским припадницима косовских безбедносних снага да напусте посао и оружје врате сепаратистичким органима. Представник Српске љисте Горан Ракић гласао је да се на северу Косова* изграде полицијске базе РОСУ на земљишту експроприсаном од Срба. Након тога, преко својих трбухозбораца, Александар Вучић усмерава Србе са Косова да демонстрирају и глуме жртве сепаратистичког режима. Наравно, то ради, јер зна да ће се осиромашени и исцрпљени народ уморити и од побуне и од саосећања према болу својих сународника на Косову*! Режим у Београду од Срба је беспотребно направио жртве, јер се само тако може оправдати фаустовски уговор предаје остатка Косова* на коме НАТО 1999. оружјем и крвљу није могао да успостави своју контролу.

Протеклих неколико дана гледамо неуспео покушај гурања политичког и војног дебакла под тепих и акцију контроле штете, најпре како би сачували своје позиције и привилегије не марећи шта ће бити са државом Србијом и њеним грађанима. Траљаво изведена акција развејала је многе дилеме и сумње које су се јавиле. Да ли је могуће да у Србији данас неко својом нестручношћу и глупошћу проузрокује нечију смрт? Јесте! И да прође некажњено? Јесте!

Четири живота на српској страни (за сада) и један на шиптарској су људски цех ове дилетантске војно-политичке игре.

Алати контроле реакције грађана

Вршење власти од лица која народ није бирао и служење државног апарата потребама страних корпорација, то је Србија данас! Ова акција је изведена тако да се нанесе штета држави и грађанима Србије злоупотребом искрености и добрих намера људи. Акција је морала да буде медијски тако пропраћена да се начини штета интересима Србије, али да разљућени Срби не најуре стране сатрапе у Београду, јер још нису завршили са Србијом! Од низа алата којим су контролисали реакције становништва поменућу неколико:

Лажне дојаве о бомбама. Смртоносне грешке и издаја су покушане да се покрију лажним дојавама о бомбама. У Београду је то било у ОШ „Радомир Путник“, Правни факултет, и Градска болница. (овде)

Ребрендирање потрошених војника. Стигле су нове хашке оптужнице против Војислава Шешеља, које имају за циљ да га рехабилитују у очима народа као борца против колективног запада (овде). Узалуд!

Позив НАТО да преузме посао полиције на северу Косова, је изговорио амбасадор Србије у САД Марко Ђурић „Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD, izjavio je da njegova zemlja poziva NATO da privremeno preuzme policijske nadležnosti na severu Kosova i Metohije“ (овде), док је Александар Вучић у разговору са Ентони Блинкеном из САД рекао да су додатне трупе НАТО на северу Косова „добра вест“ (овде). Изјава амбасадора Марка Ђурића, указује да су самосталност потпуно изгубили правосуђе, тужилаштво, безбедносне службе, полиција, војска и опозиција! Да имају самосталност у поступању, амбасадор би у року од сат времена по давању изјаве био лишен слободе. Режим, нпр. уместо да пошаље 1000 српских полицајаца на Косово, он позива НАТО трупе надам се знајући да ће њихово присуство повећати цену слободе за Србију.

Једно прича, друго ради. Обично А. Вучић каже једно, а друго уради, јер је сигуран да велики медији неће правити контролу његових речи и дела. Он брутално заводи већину људи који му верују, попут оног лица које је повело искрене људе у сигурно нестајање. Уместо да тражи инструкцију од најстручнијих за питања одбране, Вучић, као аматер за војна питања, даје налог да се војска повуче на више од 100 км од места где би требало да буде примењена, остављајући тако Србе и Горанце на Косову без заштите. Таквом одлуком продужава време реаговања војске Србије, повећава рањивост наше војске и повећава људске жртве. При томе, врх војске Србије није јавно саопштио своје противљење овом наређењу!

Питања без рационалног одговора

Посматрајући догађаје, питања без рационалног одговора нижу се једно за другим:

Бизарно: Турска је обезбедила барјактаре, којима је паравојска Косова* наводила ватру на Србе око Бањске. Истовремено, турске фирме остварују огромне приходе у Србији радећи послове који се плаћају из пореског новца, па и од родитеља, рођака и пријатеља Срба који су страдали у акцији Бањска! (овде) Србија мора јасно да саопшти у појединим областима да Турска не може седети на две столице. Како да знамо да профит од зараде турских компанија у Србији није отишао на смањење цена наоружања које Турска продаје Косову* којим се пуца на српске држављане? (овде)

Финансирамо своје непријатеље. Да ли ми то финансирамо наше непријатеље? По чијем налогу то ради режим: британском или америчком? Да ли је обавеза индиректног финансирања нашег непријатеља цена прећутне дозволе за шверц наркотика? Такво понашање повећава српске жртве, мада децу политичара и високих војних лица до сада нисмо гледали на ратишту!

Запречавање пута. Која је сврха запречавања пута камионима који су, уз то, минирани? Која је стратешка важност те саобраћајнице? Зашто се на баш тој деоници производи разлог за деловање и стално присуство сепаратистичких формација? Да ли се увлачењем сепаратистичких трупа дуж пута Косовска Митровица – Нови Пазар треба поделити хомогена целина Срба у северном делу Косова и Метохије?

Освајање освојеног. Шта је србин Радоичић радио у српском манастиру Бањска? Срби у униформама су се забарикадирали у српском манастиру, а свештенство и верници се закључали у манастирски конак од Срба у униформама!? Који је могућ злонамеран закључак: шиптарски сепаратисти ће морати да штите српске манастире од униформисаних Срба!

Ћутање на медијско паковање Приштине: Гледали смо упорно ћутање режима у Београду док су Шиптари паковали количине наоружања, које су наводно нашли у манастиру Бањска. Мало је недостајало да нађу ескадрилу МиГ-29 и бар две подморнице и то у штали и дрвљанику манастира. Да ли је огромна количина наоружања и опреме, која је несразмерна броју људи на терену, била за српско људство или је „испоручена“ да би се (индиректно) наоружале оружане формације Косова*? („бивши пуковник КБС Африм Весељи рекао је да заплењено наоружање треба бити прослеђено органима безбедности тзв. Косова*“)

Моји успеси и ваши неуспеси: Вучић има праксу да све прати и слуша шта може да угрози његову власт. Све је знао, само није знао да тридесет људи управља над 35 аутомобила пут Бањске у којима се налази (наводно) 5 милиона еура вредно наоружање! Па, СНС захтева да зна ко ће бити чистачица у некој сеоској школи, а да не зна за овакав поступак. „O ovome nisam obaveštavao nikoga iz struktura vlasti Republike Srbije niti iz lokalnih političkih struktura sa severa KiM, niti sam od njih imao bilo kakvu pomoć…“(овде) Након ове изјаве Милана Радоичића намеће се низ питања:

  1. Активност овако великог броја људи није приметила БИА нити Полиција Србије?
  2. Службе у Србији нису приметиле кретање тако великог броја возила са наоружањем!?
  3. Како наше службе ипак нису мачији кашаљ, зашто нису поднеле извештај коме треба?
  4. Ако су поднеле извештај зашто ко треба није реаговао?
  5. Зашто безбедносне службе нису реаговале имајући у виду да добро знају каква лица врше власт у Србији?

Повезао је државу са собом: Позивајући А. Вучића на одговорност, који држи апсолутно све конце у својим рукама, ми своју домовину уводимо у још већу невољу!

Способан да заради, али није способан да организује!? Да ли је могуће да неко, ко је способан да постане мултимилионер, се показао тако површан и немаран када треба да организује акцију? Све шта је урадио у овој акцији, урадио је на штету Србије, и као да је урадио за другог; на пример, у корист интереса британске и француске службе.

Акција планирана да не буде успешна. Да је држава хтела да направи акцију са много шансе за успех, онда би позвала војнике и полицајце, који су се носили са НАТО пактом 90-тих. Проблем што би акција са искусним и честитим војницима била успешна, а једна од ствари коју окупатор не дозвољава Србији је – успех.

Улични силеџија једно, а добар војник нешто сасвим друго. Ова акција је показала да бити силеџија је једно, а бити добар и ефикасан војник, нешто сасвим друго! Онај који је некога обукао у униформу и дао му у руке оружје, а није му претходно дао војну обуку, од њега је направио топовско месо!

Циљ – обесхрабрити народ. Да ли је сврха овако лоше организоване акције била да наредни пут народ десет пута размисли пре него одлучи да поново узме оружје у руке против окупатора?!

Људи мамци: излучимо из друштва оне који својим лажним екстремизмом и реториком привлаче нестрпљиве грађане и завлаче их у ћорсокак. На политичком нивоу они покривају пред медијима противнике режима који имају чисте намере и способни су да угрозе режим!

Злоупотреба симбола. Како се осећате када чујете да криминалац, који је својим деловањем нанео много штете народу и држави каже: „Живела Србија!“?

Косово као оправдање лошим политичарима. Велики број је оних који су се обогатили на државној помоћи Косову. Политичари су превише новца извукли преко приче о помоћи Косову. Још страшније, исто то Косово политичари узимају као оправдање за своје неуспехе, нерад и штетне одлуке по Србију. Са тим мора да се престане! Већина државних службеника и политичара прима наређења од евидентних народних непријатеља, а потом дођу код тог истог народа да им исплати плату!

Питање са једним одговором: Шта ће режим ако онај, коме је намештано да страда, промени ћурак и постане рецимо – сведок сарадник?

Скица нове политике

На овај режим и постојећи кадар, који врши власт, грађани Србије не могу да рачунају. Режим, или не уме да руководи државом, или намерно све чини странцима на корист, макар туђа деца страдала!

Први пакет мера:

  • Прекинути преговоре са Куртијем и сепаратистима.
  • Скупштина Србије да суспендује Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум и приведе правди одговорне.
  • Преговоре око Косова* вратити у Уједињене нације.
  • Избори на простору Косова*, које није расписала Скупштина Србије, третирати као неважеће са свим последицама за одговорне.
  • Избори у Србији, који истовремено нису расписани и на Косову, сматрати као неважеће са свим последицама за одговорне.
  • У Скупштини Србије донети платформу о Косову и Метохији која ће бити обавезујућа за све субјекте уз обавезне санкције за прекршиоце исте.
  • Прогласити Косово и Метохију за привремено окупирану територију Србије.

Други пакет мера:

  • За све одлуке сепаратистичких снага на Косову* предузимати реципрочне мере.
  • Предузети мере оштре саобраћајне контроле на свим административним прелазима са Косовом*.
  • На најмањи покушај угрожавања интереса Србије, Срба и Горанаца на Косову* одговорити херметичком блокадом.
  • Позвати Грчку и Црну Гору на придруживање блокади (највероватније неће хтети, али наше је да их позовемо).
  • Нулта толеранције на крађу шуме са територије Србије.
  • Забрана шверца свих врста роба са Косова према Србији и преко Србије.
  • Оштра заштита непокретности у власништву институција и грађана Србије на Косову*, а нарочито манастира, цркава.
  • Активна заштита свих културних права Срба на Косову*.
  • Активан програм за заштиту гробаља и меморијала при чему ће патријарх део године да проводи у Пећкој патријаршији.
  • Организовање обраде пољопривредног земљишта у власништву Срба који су прогнани са Косова*од стране државе, итд.

Трећи пакет мера:

Афричке државе да нам показале да приходи од рудника (нпр. Трепча), који је у власништву Србије, лако могу да подмире трошкове ангажовања професионалне војне групације, ангажоване на заштити интереса Србије на Косову и Метохији. (Ако сте помислили на „Блеквотер“, мислим да је већ ангажован од непријатељске стране!)

Најважније за крај

Уместо да Србија лоповима дише за вратом, доведени смо да сепаратисти дишу Србији за вратом. У медијима, сепаратисти Србе називају терористима. Уместо да адекватно одговори на такве увреде, режим у Београду смишља форе и фазоне како народу да скрене пажњу са тога! То раде, јер злоупотребљавају искрене намере и љубав према отаџбини људи који се излажу опасности и гину! То грађанима Србије раде они исти људи, који су се усељавали у стан, док су туђа деца била на фронту за одбрану отаџбине!

Да ли сте сигурни да Вучић неће бранити своју власт путем паравојних оружаних група? Да ли сте сигурни да ће полиција и војска у тој ситуацији заштити вас и народ?

Коме одговара оружани грађански сукоб у Србији? Одговара страним окупационим намесницима, страним инвестиционим фондовима, уском кругу домаћих ратних профитера, горњем средњем слоју блиском режиму и наивним следбеницима вође. То је мизерно мали проценат у односу на осталих 95% Србије којима одговара миран повратак суверенитета над својом државом.

Ћутимо да не бисмо изгубили минимум који имамо. Сваки дан наш минимум је мањи и мањи, а њихово богатство све веће и веће! Ако на улице изађе много људи са захтевом за смену режима, промене имају велику шансу да буду мирне и безболне. Ако грађани наставе да спавају и на улице изађе мали број пробуђених грађана, промене ће бити скупе, и то за све, а не само за оне који су се побунили. Што се касније пробудимо, цена слободе биће све већа! Јавно укажимо на оне који се надају да ће туђе дете или отац страдати да би они и њихова породица остали у животу или живели мало боље!

Иако се мало прича на Балкану завршава срећним крајем, још имамо времена да политичку стварност у Србији окренемо у корист народа сведочећи громогласном краху политикантског односа према Србији! Зато не пропустимо ту прилику! Живела Србија?

Извор:
НСПМ