Херсон: Пуцали су по цивилима, разумете?

Пише: Наташа Јовановић

Након рушења Каховске хидроелектране вода је достигла висину од шест метара, а ми смо са два чамца и под кишом украјинских метака евакуисали групу по групу становника поплављених места

Игор Телегин је ветеран авганистанског рата коме је поверена функција руководиоца одељења за унутрашњу и спољну политику Херсонске војно-цивилне администрације. Он је и руководилац херсонске филијале сверуске друштвене организације ветерана „Ратно братство“.

Са њим разговарамо о тренутној ситуацији у Херсону, нападу на Каховску хидроелектрану, дешавањима уочи одржавања референдума, те украјинским „спавачима“ који сеју страх међу цивилним становништвом.

Какав задатак имају људи у „Ратном братству“ и шта конкретно подразумева ваш посао?

„Ратно братство“ прецизно следи оријентире на којима почива свеукупна политика коју градимо на територији нових области – патриотизам и денацификација.

Реч је о томе да су за 30 година „украјинства“ посебно млађе генерације биле предмет репрограмирања како би заборавиле ко су хероји Великог отаџбинског рата, ко су хероји рата у Авганистану који су се борили за своју домовину, за јужне границе, који су обављали важне задатке…

Укратко, наш задатак је да све вратимо на главни ток, како је некада било. У контексту СВО, ово је јединствена организација Руске Федерације која има задатак да своје искуство преноси младим војницима. Зато одлазимо на фронт, комуницирамо са борцима. Такође, наш рад је усмерен и на децу и зато најтешње сарађујемо са школама где отварамо војничке покрете и кадетске разреде.

Да ли млади људи који су заспали у Украјини а пробудили се у Русији разумеју шта је то денацификација?

СВО има два задата циља – демилитаризацију нацистичких азовских снага и денацификацију међу цивилним становништвом. Ово су одлуке нашег председника.

Са демилитаризацијом је све јасно, иде по плану, систематски и сврсисходно. Акценат је у овом тренутку стављен на денацификацију јер постоји један број „спавача на чекању“ (цивила који прижељкују долазак украјинске војске, прим. аут).

Они не чекају Украјину, већ европске вредности. Да ли разумете? У Украјини су једноставно били суочени са сиромаштвом, свесни да се код њих крало све што је падало под руку а под паролом „све зарад Украјине“ – и ето сад они чекају да, као што је говорио чувени Остап Бендер (главни јунак више сатиричних романа совјетских списатеља Иљфа и Петрова, међу којима су најзначајнији „Златно теле“ и „Дванаест столица“ – прим. аут), помоћ стигне од странаца.

Наш задатак је да им објаснимо да је нацизам Азоваца истоветан оном који су пропагирале казнене јединице СС трупа. Нацизам није једноставно аријевство. Нацизам је када децу и мајке убацују у пећ крематоријума, док са друге стране зида немачки војник спокојно умива лице. Важно је да људи то схвате.

Уосталом, морамо знати да Хитлера није измислио Хитлер, већ су га измислили Англосаксонци. Циљ је остао истоветан: поход на Исток и уништење Русије. То је мржња.

На жалост, поједини људи у Украјини то не разумеју. Они су уверени да ће племенити Европљани донети демократију и благостање. Наш задатак је да их у томе разуверимо.

Уочи одржавања референдума о присаједињењу Русији, у Херсону су падале главе, једна за другом. И сами сте били означени за мету. Како су функционисале украјинске диверзантске групе?

У 14 терористичких акција страдало је 10 мојих сарадника. Овим убиствима терористи су покушали да унесу немир и страх међу цивилно становништво а затим и осујете планове везане за успостављање администрације и одржавање референдума на територији Херсонске области. То је био њихов задатак.

С једне стране, они су покушавали да утерају људима страх у кости, а с друге да „очисте“ терен како не би дошло до успостављања извршне власти. Непосредно после добијања задатка да формирам одељење које ће се бавити организацијом референдума и денацифкацијом, 22. августа 2022. године, мој аутомобил је дигнут у ваздух. Провео сам месец дана у болници, али упркос њиховим плановима нисам отписан – наставио сам да радим.

Након уласка украјинских снага у Херсон до нас су стизале фотографије „осуђеника“ везаних за стубове… Да ли имате комуникацију са људима који су остали да живе на територији коју контролише Украјина? Шта они мисле о овом виду кажњавања својих суграђана?

Приликом евакуације из Херсона која је трајала од 20. октобра 2022. до 1. новембра 2022. већина становништва је кренула са нама. Било је и оних који нису желели да напусте град – око 30.000 до 40.000 становника је остало у својим домовима.

Прво што су Украјинци урадили када су ушли у Херсон било је убиство 39 људи осумњичених да су руски спавачи, симпатизери и сарадници Русије. Тиме су желели да униште свако сећање на Русију.

Али и тако престрављени, људи који су остали закључани у граду размењивали су међу собом мишљења: „Када је била овде Русија било је свега, сада су нам одузели све и забранили трговину. Сада на тржишту има места само за њихове људе док остали живе у страху да сваки дан могу бити ухапшени“.

Да ли нам можете рећи нешто више о ћелијама за мучење у Херсону кроз које су, по сведочењу очевидаца, пролазили они за које се сумњало да подржавају Русе?

Испричаћу вам из личног искуства пример који је у великој мери илустративан.

Из Севастопоља, где сам био председник жирија на фестивалу документарног филма, дошао сам у Херсон како бих представио филм о Стаљину. Обилазио сам школе и слушао професоре како коментаришу: „О Стаљину и совјетском херојству? Колико је ово безбедно?“

Позван сам у СБУ. Будући да сам упозорен да не идем сам, ангажовао сам познатог адвоката. У суду су ме, позивајући се на члан 110 Кривичног закона, оптужили за „нарушавање територијалне целовитости Украјине“. Када сам затражио објашњење, речено ми је да сам проруски настројен, да негирам херојство Бандере а величам Жукова који је са Стаљином побио много Украјинаца. Да нисам дошао са адвокатом вероватно никада не бих изашао из подрума.

Такви подруми у којима се држе заточени неистомишљеници постојали су и пре СВО а постоје и данас. Познаник из Маријупоља ми је причао да су у библиотеци међу ратним заробљенима биле заточене и труднице, само зато што су у њиховим домовима пронађене руске заставе.

Како су текли први дани успостављања руске управе у граду, са којим изазовим сте се суочавали? Како је реаговао обичан народ?

Руска војска је у Херсон ушла 2. марта и затекла празан град. Представници украјинских органа власти и полиције, судије и тужиоци су побегли. Базе података су уништене или склоњене. Свуда је владао тотални хаос. Становници Херсона су били престрављени, нису излазили из кућа и одбијали су да узму оброке које је делила војска. Разлог није био тај што су били проукрајински настројени, већ што су знали колико у граду има украјинских „спавача“ и прикривених диверзаната.

У таквим околностима ми смо почели да стварамо администрацију. За губернатора је именован Владимир Васиљевич Саљдо а мени је поверена унутрашња политика. Тада су почели да нас убијају. Ипак, референдум је одржан, а 44-оро људи створило је друштвени савет који је данас прерастао у Друштвену комору Херсонске области.

Шта се дешавало у ноћи напада на Каховску хидроелектрану? Како је изгледала евакуација становништва из поплављених подручја?

У ноћи када је нападнута Каховска хидроелектрана, као особа задужена за унутрашњу политику морао сам да искоординишем задатке са свим представницима окружних администрација. Контактирао сам шефа Нове Каховке Владимира Леонтјева који је рекао да је све уништено и да вода куља у насеља Аљошки и Голаја Пристањ. Људи су се давили. Заменица градоначелника места је плакала.

До јутра је вода достигла висину од шест метара, а око 3.000 људи седело је по крововима. Док смо нас петоро, са два чамца, евакуисали групу по групу цивила, по нама су пљуштали меци украјинске артиљерије. По цивилном становништву, разумете?

Након два, три дана Министарство за ванредне ситуације РФ послало је нове чамце.

Колико се људи из Херсона придружило руској војци? 

Код нас је управо сада почео са радом војни комесаријат и регрутни центар. Од 1. октобра сви они који су добили руске пасоше, моћи ће да дођу у војни комитет и закључе уговоре.

Каква је у овом тренутку ситуација на херсонском правцу? 

Био сам на херсонском правцу, прошао целу линију од острва до Виноградова, Аљошке, разговарао са борцима.

Борбени дух међу нашом војском је на завидном нивоу. Кажу да их од Херсона, од тренутка када добију наређење, деле два дана. На запорошком правцу је мало теже, али наши се држе. Момци су мотивисани, постоји дисциплина.

Како људи у Херсону гледају на подршку српског народа руској војсци у овом рату?

Наравно, људи у Херсону знају да су Срби уз нас. Српски народ је показао зубе НАТО-у у време најстрашнијег рата који је Запад водио против Југославије, а то је затим поновио и Донбас, пркосећи англосаксонском фашизму.

Агресију НАТО на СР Југославију пратили смо са тугом и бесом и мислим да исту емоцију имају Срби када гледају страдања цивила у Донбасу.

Извор:
РТ