Начало Индикта (црквена Нова година)

Пријатна година благости Господње!

Први Васељенски Сабор определио је да година црквена почиње првог септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23,16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу. У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: „Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње“ (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2).

Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Константин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.

Византијски календар

Поред тога што је византијски календар рачунао 1. септембар за први дан у години, обавезно је астролошку годину сабирао са бројем 5508 (што је узимано за годину стварања света. Дакле 5508+2023 и добијемо да је данас 7531. година од стварања света а 2023. од рођења Господа нашег Исуса Христа.

Преступни дан византијског календара је добијан на исти начин као и бисекстилни дан првобитне римске верзије јулијанског календара, удвојењем шестог дана пред мартовске календе, тј. удвојењем 24. фебруара (нумерисање дана у месецу од првог надаље, а тиме и преступни дан 29. фебруар, уведено је у касном средњем веку.

За прецизно датирање, поготово у царским и црквеним документима, коришћени су и додатни временски циклуси: круг сунца, круг месеца, епахт, индикт. Најбитнији је био индикт, који и данас користе источне цркве.

Индикт цариградски или индиктион, је пре свега коришћен за обрачунавање пореза. Од средине 4. века улази у општу употребу и прелази и на западне територије. Увођењем новог календара уведен је и тзв папски индикт који се користи у римокатоличкој цркви.

Док је круг сунца период од 28 година, а круг месеца период од 19, индикт је понављајући период од 15 година. Када кажемо број индикта мисли се на годину у циклусу, а не сам циклус и добија се као остатак након дељења са 15: (година од створења света)/15 = нешто + остатак који чини индикт; нпр. 7516/15 = 501 са остатком 1, што је и индикт. Ако би остатак био 0, индикт би био 15. Ако је само од Рођења Христа онда на годину додамо +3, па тај збир поделимо са 15, добијемо нешто плус остатак, тај остатак је индикт. Ако је остатак 0 онда је индикт 15.: година н. е +3 /15 = нешто + остатак; узима се година која се у дужем интервалу поклапа са цариградском (која почиње после 1. септембра).

Поред поменутих периода имамо и пасхални обход, као најдужи период који траје 532 године. Последња смена пасхалног обхожденија се десила 1940. године када је завршен 14. и почео 15. пасхални круг. Један преписивач књига је записао 1408. године: „Ва лето 6917, месеца декемврија 14, индиктион 2, саврши се сија књига, круг слнцу 1, ва луне 1, јеже бист савршеније круговом 13-тому обходу.“

Извор:
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ