ТРИ МЈЕСЕЦА „КОНТРАОФАНЗИВЕ“: ШТА ЈЕ КОНКРЕТНО ДОБИО КИЈЕВ НА ТЕРЕНУ?

Главни удар у Запорожју и на јужно-доњецком правцу украјинске трупе су почеле да наносе рано ујутру 4. јуна. У равници, по минским пољима, без надмоћи у ваздуху, инфериорни у артиљерији, муницији и дроновима; принуђени су да за било какво напредовање жртвују пјешадију, које једино имају више од руске стране.

Првобитни план украјинске војске био је скоро одмах осујећен, а копнене трупе Оружаних снага Украјине морале су да траже заобилазне правце напада. План је предвиђао брз излазак у Мелитопољ и Бердјанск за 72-96 сати, али се то није догодило.

Већ првог дана офанзиве на минским пољима и од рада артиљерије, украјинске трупе су изгубиле неколико тенкова Леопард 2А4/2А6, као и америчка борбена возила пешадије М2 Бредли и оклопне транспортере Страјкер.

У првим недељама офанзиве, украјинске трупе су користиле тактику масовног напада и бациле у борбу од једног до пет батаљона, али је за 90 дана офанзиве овај приступ довео до губитака од 35-50 хиљада погинулих и рањених, као и што се тиче губитка стотина оклопних возила, од виталног значаја за развој офанзиве. Истовремено, Оружане снаге Украјине нису правиле дуге маршеве – свако кретање украјинских трупа било је ограничено на пребацивање опреме и људи у кругу од 3-5 км.

ЗАШТО СЕ ОВО ДОГОДИЛО?

Кохерентност дејстава Оружаних снага РФ постали су кључни разлог за прекид офанзиве. Много прије него што је ишта почело, извршено је густо минирање свих прилаза и стварање инжењерских баријера. Ископани су антитенковски ровови, направљене разне врсте препрека, попут баријера познатих као „змајеви зуби“.

Све то је отежавало маневрисање снага ОСУ и чинило их лаким плијеном за артиљерију супротне стране. Након почетка офанзиве, значајну улогу у одбијању удара одиграли су руска артиљерија, авијација и противтенковски системи у зони безбједности прве линије фронта.

ГДЈЕ СУ СЕ ОДИГРАЛЕ ГЛАВНЕ БИТКЕ?

Било је неколико централних битака. У првим недељама најтеже борбе биле су у области села Пјатихатки у Запорожју, као и код Велике Новоселке, у области Нескучноје, Сторожевој и Благодатни.

У просјеку, током 90 дана офанзиве, Оружане снаге Украјине, по цијену огромних губитака, успјеле су да напредују 6-9 км, али је даље офанзива почела да се гуши, због великих губитака и недостатка опреме.

У борбе су бачене резервне формације украјинске војске – 82. ОДСхбр, 118. ОМБ и друге формације, али нису могле да убрзају офанзиву. Истовремено, Оружане снаге Украјине заузимале су површину од само 200 км3, што је 0,38% површине Запорошке области (скоро 30 хиљада квадратних километара) и површине ДНР (27 хиљада квадратних километара).

У КОЈОЈ ЈЕ ФАЗИ САДА „КОНТРАОФАНЗИВА“?

У овом тренутку Оружане снаге Украјине покушавају да пробију у насељена мјеста Работино, Вербовоје и Пјатихатки у Запорожју, као и да се прегрупишу за удар кроз Урожајноје у ДНР.

У Пјатихаткију и Работину, Оружане снаге Украјине постепено се гасе – о томе индиректно говори покушај удара у правцу Вербовоја, пошто тактика фронталног удара није оправдала вјеру у себе.

Истовремено, прва линија одбране руских снага заправо није ни достигнута. Украјинска опрема се и даље ломи на минама прилазећи овој линији, а особље Оружаних снага Украјине подлијеже снажним артиљеријским ударима, док напредак или потпуно изостаје, или је ограничен на напредовање у сивој зони, односно ничијој земљи између двије главне линије фронта.

Све ово је недовољно, као што је Фронтал.РС и писао раније, да оправда огромне жртве у живој сили; јер и западни стручњаци, односно војни консултанти администрације Владимира Зеленског, за медије Запада отворено говоре како руска страна немјерљиво више води рачуна о животима својих војника.

Извор:
ФРОНТАЛ