Мине прете сенима српских јунака на Зебрњаку у Северној Македонији

За 7. септембар, како је потврђено „Новостима“, заказана су пробна минирања површинског копа Зебрњак која би могла озбиљно да оштете војни меморијал посвећен погинулима у Кумановској бици

Упозорење Српског културно-информативног центра (СПОНА) из Скопља на опасност од уништења комплекса војног меморијала Зебрњак код Куманова никог се у Северној Македонији не дотиче. Спомен-костурница где почивају земни остаци 678 ратника Српске армије погинулих у Кумановској бици, којом је тријумфално одлучен Први балкански рат, могла би да буде додатно оштећена с обзиром на то да су за 7. септембар, како је потврђено београдским „Вечерњим новостима“, овде заказана „пробна минирања“ површинског копа Зебрњак.

Уместо објашњења представници српског центра су, како је речено листу, добили чудан одговор надлежних – „позив да присуствују мерењима ефеката планираног минирања“.

Упозорење центра СПОНА упућено је надлежнима и у Северној Македонији и у матици Србији. На апел да се спрече катастрофалне последице по овај меморијал због најављеног даљег минирања у процесу експлоатисања камена у оближњем руднику подно меморијала Зебрњак, из Државног инспектората техничких инспекција Северне Македоније стигао је поновни одговор – да се представници асоцијације позивају да присуствују планираном минирању.

Из центра СПОНА за „Новости“ је потврђено да је овим поново, како кажу, „багателисан важећи акт ресорног Министарства културе у Скопљу који датира још од 17. марта 2004. године“. Овим документом је управо Државни инспекторат техничких инспекција донео решење о забрани свих даљих активности у близини споменика Зебрњак.

„Минирањем и подривањем брда Зебрњак и експлоатацијом камена опасно се угрожава основа остатака спомен-комплекса. Наш захтев за утврђивање степена утицаја експлоатације површинског копа Зебрњак на споменик био је првенствено мотивисан како би се утврдио степен оштећења изазван претходним минирањима, као и да се спречи било какво ископавање, а посебно минирање у руднику подно меморијала“, кажу у центру СПОНА.

Српском културно-информативном центру стигао је почетком августа одговор ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије у којем се, између осталог, наводи да би „према информацијама са којима располаже српско министарство, за поменуту врсту радова требало да буде издата посебна дозвола Управе за културно наслеђе, која, међутим, није примила никакав упит те врсте“.

Спомен-костурница Зебрњак на истоименом брду надомак Куманова, подигнута је по пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића. Освећена је 30. октобра 1937. на годишњицу славне Кумановске битке. У крипти костурнице тада су сахрањене кости 678 изгинулих војника Српске армије којом је командовао регент Александар Карађорђевић.

У време фашистичке окупације у Другом светском рату, у ноћи између 24. и 25. маја 1942. припадници бугарских трупа и њихови локални сарадници, минирали су споменик на Зебрњаку – срушене су две трећине објекта.

Од тада никада није комплетно обновљен, а за споменик културе проглашен је 1954. године.

Извор:
РТ