ЕУ НА КОСМЕТУ: УЂИ ДА БИ ОСТАО

Потписани а касније у Парламентима и ратификовани Бриселски споразум између Београда и Приштине, постао је за ЕУ угодан повод да са себе скине формалну одговорност за све што се догађа на Космету. Судећи по информацијама које долазе из Брисела, ЕУ је донела “принципијелну” одлуку о скраћењу своје цивилно-полицијске мисије у покрајини (ЕУЛЕКС). Остаје само нерегулисано питање о роковима.Политички лидери Приштине у свом писму адресираном на Кетрин Ештон, Високог комесараЕУ за спољну политику и безбедност, као и представницима међународне “петорке” земаља-посредница, затражили су да се тај персонал изведе са Косова до 31. децембра текуће године. Но, у Бриселу намеравају да своје формално присуство на Косову задрже до јула 2014. године.[1]

Несугласице са временским роковима носе радни карактер, тако да ће овај проблем очигледно бити решен у наредних пар месеци. Много важнија је сама тенденција колапса међународног присуства на Космету, која је очито узела маха последњих година. Споља гледано, изгледа као да овај процес представља уступак екстремистима на челу са покретом “Самоопредељење” на Космету од стране ОУН, ЕУ и НАТО. Лидер тог покрета Аљбин Курти не престаје да етикетира УН, ЕУ и друге субјекте за прекомерно, по његовим речима, мешање у успостављање “младе косовске демократије”.

Међутим, корени онога што се дешава на Космету много су дубљи. Они су геополитичке природе и имају одређене нијансе за све архитекте “косовског пројекта”.

У овом тренутку су САД заузете много глобалнијим проблемима и за њих је косовско питање решено једном и заувек. Истовремено, Вашингтон има могућност да се не удубљује у појединости око српског захтева за пријем у ЕУ. Уколико узмемо у обзир у Белој Кући присутно уверење о могућности, па чак и пожељности даљег искоришћавања екстремистичког албанског фактора ради преформатирања Балкана у смеру који одговара интересима САД – тада и одлазак мисије ЕУ на захтев “Самоопредељења” у потпуности одговара интересима Американаца. Посебно због тога што се, за разлику од полицајаца, судија, саветника и другог особља запосленог у ЕУ, база САД “Бондстил” неће нигде мрдати.

Интереси НАТО на Космету су пре свега војне природе и у потпуности се поклапају са плановима косметских сепаратиста. Према информацијама којима располажемо, косовски лидери су одлучни да до краја спроведу план о трансформацији Косовских безбедносних снага у праву Армију још до краја 2013. године. Истина, руководство НАТО преко уста свог генералног секретара Андреса Фог Расмусена млохаво уверава међународну заједницу да никакве промене у статусу тих снага нису предвиђене. “Ја очекујем да Косовске безбедносне снаге наставе са испуњавањем своје мисије на заштити цивила, реаговању на природне катастрофе и друге сличне активности” – изјавио је он приликом недавне посете Приштини. Међутим, како признају и сами представници Североатланске Алијансе, Расмусен нема мандат да јавно износи другачије изјаве, које се односе на промену мандата снага.[2]У ствари је на делу процес претварања Косова у војну базу НАТО, који се наставља пуном паром, без обзира на присуство мисије ЕУЛЕКС на територији самопроглашене државе.[3]

Што се тиче ЕУ, њена намера да смањи своје присуство на Космету носи више него циничан карактер, у поређењу са потпуно јасним и нескривеним плановима САД. Тежња ЕУ да се максимално дистанцира од косметских послова – није ништа друго него скидање одговорности са себе за све што се догађа са косметским Србима и узимање алибија за себе у случају будућих расправа са Београдом.Одлазак мисије ЕУЛЕКС из Приштине значи да ће Брисел од тога тренутка потпуно одвојено једно од другог, разматрати “српски” и “косовски” досије. Северни део Космета насељен Србима третираће се само у оквирима искључиво централних косовских политичких, судских и полицијских структура – што у принципу искључује било какву потребу за спољашњим посредницима и гарантима.

Поред тога, у овом тренутку присутна тенденција “смањења” улоге ЕУ као организације, у косметским проблемима, може се пратити и у другим областима – посебно у погледу пријема самопроглашене државе у УН. Бриселски извор наговештава да даљња дејства по том питању више неће зависити од бирократије у Бриселу и баронесе Ештон, него од појединачних држава које “имају велике амбиције и желе да виде више”.Јасно је коме у данашњој ЕУ припада главна “амбициозна” улога – Немачкој – и то Србији не пружа много илузија.

Дакле, политика ЕУ према Косову данас задовољава све – осим косметских Срба и наравно, још, оних снага у Србији које сматрају да европске интеграције нису кључни спољнополитички приоритет.

Петар Искендров / Фонд Стартешке Културе