Смрт Пригожина: Еуфорија у Кијеву, туга патриотске Русије

Пише: Игор Дамјановић

“Када је 16 . марта постало јасно да Специјална операција не иде по плану, замолили су нас да помогнемо. Наше јединице су 19. марта 2022. дошле из Африке под пуном ратном опремом и одмах ступиле у бој. Распоређени смо на најтеже позиције, напали смо увтрђења у Попасној и заузели је 9. маја. У септембру смо спасили армију која је срамно бјежала из Изјума и Красног Лимана, задржали смо линију фронта дужу од 130 км и издржали притисак противника. А онда смо 8. октобра 2022. да би армији омогућили предах привукли главнину снага противника на себе, жртвујући своје животе, почели операцију “Бахмутска кланица” и тамо смо показали успјех и добар резултат.” – ове ријечи покојног Јевгенија Пригожина представљају вјеродостојну кратку ретроспективу учешћа Вагнер групе у Специјалној војној операцији.

Јевгениј Пригожин и потпуковник спецназа ГРУ Дмитриј Уткин-Вагнер, са још петорицом сабораца и тројицом пилота јуче су одлетјели у вјечност.

Преживјели су и побиједили у Бахмутској кланици, највећој и најкрвавијој битци на тлу Европе послије Другог свјетског рата, али нису један рутински лет између нове и старе руске престонице. Њиховом смрћу легендарна Вагнер група, најбоља и најефикаснија једница руске армије у XI вијеку сели се у историју. У Кијеву еуфорија, славље и први пут од почетка рата ватромет – тако је обиљежен трагичан крај најопаснијег непријатеља Украјине. Са друге стране у Русији патриотска јавност у шоку и невјерици тугује за неустрашивим лидерима легендарне јединице. Режимски медији дају штура саопштења о покренутој истрази, а истакнути појединци блиски Кремљу преко Телеграм канала позивају “уздржаност” и “ћутање” како је написао водитељ популарног политичког ток-шоуа Владимир Соловјов “сада вредније од злата”.

Ма какве резултате дала званична истрага, у јавности ће за смрт Пригожина и сарадника, пасти на њихове највеће противнике, министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника генералштаба генерала Валерија Герасимова, које тачно два мјесеца раније маршем на Москву Вагнер неуспјешно покушао да свргне. Теоретски, могуће да је авион услед техничке неисправности пао сам, али у ратној напетости, еуфорији и предисторији од прије 2 мјесеца, у то неће повјеровати нико. Поједини руски Телеграм канали и наши балкански НАТО лобисти наводе да је Пригожинов Ембрајер оборио ПВО систем С-400, а теорије завјере додатно распирује чињеница да је управо 24. августа са мјеста команданта Ваздушно-космичких снага, под чијом јурисдикцијом се налази и ПВО, Вагнеру блиског генерала Сергеја Суровикина формално замијенио генерал Виктор Афзалов. Трећа могућност којом се спекулише, о којој је писао Вагнеру наклоњен Тв Цариград, у Вагнеров авион украјински ГУР успио је да постави бомбу. Има и оних који сумњају и у француске службе, чијим неоколонијалним интересима у Африци Вагнер одавно представља озбиљну пријетњу.

За формирање прелименарног извјештаја требаће о узроцима пада Вагнеровог авиона требаће најмање неколико дана и он сигурно неће узети у обзир обарање ПВО ракетом у што вјерује већина. Обје алтернативне варијанте представљаће проблем за централну власт. У верзију о техничкој неисправности неће повјеровати нико, а у друга би значила још један кардинални пропуст руских безбједносних служби у моменту када се Москва Сити на недељном нивоу напада ФВП дроновима лансираним са удаљености од неколико километара, односно на исти дан када је објелодањено да је пилот хеликоптера Ми-8 са летилицом пребјегао на страну непријатеља.

“Ја кувам ужасно, не знам само зашто на Западу нису измислили рецимо да сам Путинов месар, не кувар, то звучи некако бруталније.” – коментарисао је својевремено Пригожин стереотип да је он кувар предсједника Русије. Имао је контроверзну прошлост, лежао је за привредне преступе у затвору, што му је очигледно помогло да упозна психологију затовреника и од људи са маргине изгради дисциплиновану војну стуктуру. Хвалио се и да је Вагнер група успјешан механизам за социјализацију преступника, који су након престанка службе у чак 20 пута мањем проценту понављали кривична дјела од свјетског просјека.

Поред изузетних огранизационих способности, Прогожину нико није могао оспорити личну храброст и патриотизам. У битци за Бахмут био са својим борцима дијелио је добро и зло, био са њима на првој линији, у јавност слао тачне вијести и поруке које су брзо стекле отворене симпатије обичног, малог човјека у Русији, жељног истине и правде. Поред повременог претјеривања у обраћању осовини министар одбране – начелника генералштаба, Пригожин је направио само једну крупну политичку грешку наредбом да се крене у марш на Москву. Ипак, заустављајући се на вријеме успио је да очува добар дио на бојном пољу и популистичким иступима стеченог политичког капитала. Током претходна два мјесеца успио је да се лично сретне са предсједником Путином, организује пребацивање дијела снага Вагнера у Бјелорусију и отпутује у Африку, гдје је планирао да настави активности по којима је његова организација постала надалеко позната. Из Африке се вратио буквлано дан прије своје смрти.

“Ове године ћемо побиједити. Прво нашу унутрашњу бирократију и корупцију, а онда Украјину, и НАТО и читав свијет. Међутим бирократе и корупционери пију сада шампањац и нас не слушају.” – звучала је последња Пригожинова новогодишња честитка. Смрћу Јевгенија Пригожина по свој прилици умире и нада обичног Руса да се корупција у догледно и потребно вријеме за побједу у рату може искоријенити.

Извор:
ИН4С