Структурама страних плаћеника у Србији све је на продају – од Косова до сопствене деце!

pogled mrznje

Пише: Весна Веизовић

Преко две деценије страни плаћеници са свим доступним средствима, милијардама евра уложених у промоције својих идеја трују народ Србије убеђујући га да су заостали Балканци уколико се не ухвате у коло са свим болестима запада.

Са националних телевизија, кроз филмове, музику, са својих портала, преко бесплатних књига, брошура, летњих школа, трибина, плаћених интелектуалаца и нарочито професора који редовно злоупотребљавају свој положај ради презентације својих политичких ставова, и најзад естрада као што су Мирјана Карановић, Којо, Бјела, Жељко Митровић и цео буљук другосрбијанског квазиуметничког талога произашлог из Брозовог шињела, покушавају да нам наше родољубље представе као геноцидну идеју.

Ипак њихове болесне идеје нису се примиле код Срба.

И не само да се нису примиле, него и наследници пионира међу аутошовинистима (“бившим” комунистима), Латинка Перовић, Биљана Вучо, Србијанка Турајлић, само су бледа сенка својих ментора, гомила исфрустрираних, често дрогираних, приучених очајника, која не верује ни сами у оно што говоре и теорије које производе а које су последњих година равне научној фантастици.

Недавно је једна анонимна жена, у сваком смислу небитна и без било икаквог стварног утицаја на јавно мњење дала некакву изјаву где тражи од Владе Србије да прекрши Устав Србије и резолуцију 1244 и супротстави се међународном праву и прихвати да тзв Косово буде део УН.

Жалосно је што се ова жена представља као правник и неко ко брине о будућности ове земље и правима младих.

Убрзо након те изјаве, која није подигла никакву прашину, јер је тежина речи ове жене у рангу изјаве Кристијана Голубовића, у насељу у којем живи освануо је графит са натписом: “Софија Тодоровић је курва”.

У Београдском насељу Борча, које броји 46 хиљада становника, где сасвим сигурно постоји ко зна колико Софија, на 15 минута пешке од зграде где живи поменута особа, неко је некој Софији написао да је курва. Наравно не треба искључити могућност и да је управо сама Софија у жељи да је јавност примети исписала графит или замолила некога из своје геј организације да то уради.

Није да се није хвалила својим уметничким способностима кречења и цртања по зиду.

Одушевљена због графита са којим ће доћи до јавности, па макар и као курва, једва је дочекала да га подели на мрежи и још дода да је слово “Z” које се ту нашло, иако друге боје, сигуран знак да је то претња по њену безбедност.

Осим изгубљених јадника и јадница који још нису схватили да су њихови полупани идоли плаћени за сво смеће које износе против српских интереса, подршку овој невладинићки уз текстове “из минута у минут” као да се графит помера, дали су сви антисрпски медији. Уз већ стандардно “ниси сама”, или што би на Твитеру рекли “ниси једина, има их још”.

Као унапред режирана представа, са графитом који како се на крају испоставило је ипак у Овчи.

Но, све то је некако довело до ХИТНЕ конференције за штампу у организацији Иницијативе младих за људска права и НВО Крокодил, а све поводом забрињавајуће ситуације јер се према њиховом слободном тумачењу “Србија спрема за геноцид на Косову”.

На наше задовољство, што је читав свет отишао где не треба, па су кадрови ових накарадних невладинића све гори и агресивнији, њихова конференција претворила се у бедни фијаско.

Две нервозне жене, један адвокат, једна геј особа и мушкарац са озбиљним психичким проблемима.

Ако је у једном дану само у Београду освануло 50 мурала “КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ”, после ове конференције нићи ће још три пута више.

Овако отворена мржња према српском Косову и Метохији и читавој Србији, најјефтинија демагогија и лажи су показатељ њихове немоћи, јер и поред свих средстава пропаганде која су им на располагању, а која су неограничена, они своје идеје нису у стању ни деци убедљиво да пренесу.

Од срцепарајућег увода где извесна молерка користи своје болесно дете у најниже сврхе пропаганде против Косова и Метохије у саставу Србије, па до невероватних бројки о коштању једног мурала које ни мање ни више него сам Александар Вучић финансира.

Дакле, агресивна молерка у самом старту је испричала како има дете болесно од церебралне парализе а које зна да чита,и пита окупљене – како она њему, када изађу у паркић, да објасни те две речи – Косово и војска. Да је бар дете здраво, па да га и искористи у политичке сврхе, сви то раде, али болесно дете потурати народном аудиторијуму и молити га да се окане патриотизма јер она не зна шта да му каже, уз наду како ће се људи сажалити и прихватити патетику био је увод и врхунац ове представе.

Чак ни сулуде теорије о цени коштања графита, слободној интерпретацији о значењу три тачкице на крају графита, прљању околине поганим позивом на мржњу(јер све је у оку посматрача) и бројним друге лигемерне приче које смо чули, остаће у сенци очајне госпође Берић која је у стању да прода и сопствено дете зарад страних грантова.

Кад се војска на Косово врати …

Кад се војска на Косово врати,
кад се војска, мајчице, на Косово врати

И напоји коње на Ситници,
и напоји, мајчице, коње на Ситници

Иако су стихови песме “Јечам жњела Косовка девојка” увелико свима познати, овим невладинићима се не допадају мирољубиви патриотски стихови, па су у сопственој режији те три тачкице које се налазе можда на свега неколико, од сада већ на стотине графита, осмислили теорију да то заправо значи – “сваки Шиптар дебело ће да плати”. Иако Шиптаре нико није ни поменуо, они морају средства добијена од спонзора независног Косова да оправдају и подигну тензију параноичним слободним тумачењем.

Већина људи која је учествовала у изради графита по први пут је од организатора конференције чула овај слободни наставак.

Али овде крај манипулација и отворених лажи није ни на видику.

Како наводе ови невладинићи израда једног мурала кошта од 700 до 1000 евра. Ни мање ни више. Игром случаја лично сам присуствовала израдама неколико графита а и у сврху истраживачког новинарства нисам ишла да се “распитујем” по фарбарама, него сам отишла и купила материјал довољан за израду графита дужине 20 и висине 1,5 метара. У прилогу можете погледати и фотографије рачуна где је укупна вредност материјала и алата за израду свега 3200 динара. Додуше за разлику од аутошовиниста дневнице нису урачунате јер родољуби све што раде раде из љубави према својој земљи, а то је нешто што случајни Срби не могу да појме.

Ту фантомску цифру о цени коштања графита, они стављају на рачун владе Србије, јер тобоже ове графите финансира Вучић преко наше грбаче и долази до неких невероватних цифри колико се новца потрошило на то.

Додуше, не помињу казне које су написане бројним родољубивим уметницима који овим перформансом буде успавани патриотизам и служе као подсетник да је Косово Србија и да ће то заувек остати! А управо је то оно што њима највише смета!

Веома су они свесни да за разлику од геј параде и бројних других антисрпских манифестација у њиховој режији, влада Србије не финансира ове мурале, него још и кажњава оне који их израђују, али та чињеница да постоји толико свесних људи широм Србије, Црне Горе, Републике Српске и Русије је поражавајућа за овај невладинићки естабилишмент, јер се управо у њему најбоље огледа њихов неуспех.

Па како онда оправдати странцима новац који се добија за промоцију антисрпства, независног Косова и свих других идеја које су обавезно на штету националних интереса Србије?

Лажима, патетиком, лицемерјем… Али Србија није баш у средњем веку, имамо интернет, данас је време када се ретко шта може сакрити, посебно ако сте део јавног живота. Као што су то учесници ове забрињавајуће конференције.

Као на пример: како ће госпођа Берић свом детету објаснити да син њеног колеге Владимира Арсенијевића пева о масовном убиству, дрогама, слободном сексу? Или како ће тек објаснити да колегиница из Иницијативе младих угошћава припаднике ЛГБТQ+ из читавог света који голи шетају Београдом и показују голу задњицу у порти цркве Светог Марка?

Или како се то подржава украјински нацизам у организацији НВО Крокодил?

Замислите само како је смешно када вам из НВО Крокодил кажу: Ми волимо Србију! А напишу ово:

Никако, то је све нормално и прихватљиво, једини проблем је српске војска и српско Косово и Метохија, стих песме против кога је устала читава другосрбијанска клика.

И нису пропустили да чак и трагедиjу из Рибникара употребе у промоцију својих идеја и да малолетног убицу повежу са муралом Ратка Младића, јер је забога туда пролазио сваки дан. И ту идеју је изнео баш господин Арсенијевић чији син пева о масовним убиствима, оружју, насиљу, претњама смрћу, диловању дроге..

 

И да се не може извадити како тобоже није знао о чему пева његов син, доказује и снимак наступа јуниора у просторијама НВО Крокодил.

И за крај… Нема краја, биће тога све више и три тачке…

Извор:
НАУКА И КУЛТУРА