Африка пред великим ратом: четири сценарија

Пише: Ендрју Корибко

Недавни догађаји не дају наду да је шири рат у Западној Африци могуће избећи, због чега би сви требало да буду у приправности да ће он отпочети касније током овог месеца

Прошлонедељни патриотски војни преврат у Нигеру, који је био одговор на неуспеле режимске покушаје да се осигура безбедност грађана суочених са растућом терористичком претњом, брзо се претворио у катализатор нечега што би лако могао да постане регионални рат у западној Африци.

Државе су се разврстале на супротстављене стране у односу на ултиматум који је издала Економска заједница западноафричких држава (Economic Community Of West African States, даље ЕКОВАС). Ултиматумом који истиче у недељу захтева се враћање на положај свргнутог председника Мохамеда Бузумија или ће у супротном уследити инвазија коју ће по свој прилици предводити Нигерија, а подржавати Француска.

Два нова развитка догађаја чине избијање рата реалним сценариом.

Неуспешна дипломатија

Буркина Фасо и Мали, чији су привремени председници доведени на власт патриотским војним превратима и који су недавно присуствовали другом руско-афричком самиту прошле недеље у Санкт Петербургу, заједнички су изјавили у понедељак увече да ће интервенција у Нигеру бити сматрана објавом рата против њихових држава. Такође су назначили да ће се повући из ЕКОВАС-а уколико се то догоди. Неколико сати касније, у уторак ујутро, Француска је обзнанила ванредну евакуацију грађана ЕУ из Нигера – чиме је сугерисала да очекује избијање рата.

Привремени чадски председник, Махамат Идрис Деби Итно – који је на власт дошао у сличним околностима као и његове сахелске колеге – по свој прилици није успео да испослује компромис током своје посете нигерској престоници Нијамеји. Иако његова земља није чланица ЕКОВАС-а, он блиско сарађује са Нигером и Нигеријом против заједничке терористичке претње Боко Харама. Чад је такође регионална војна сила која се може испоставити као кључни тас на ваги у могућем предстојећем сукобу, што ћемо подробније објаснити у тексту.

Стране снаге у Нигеру

Пре него што се размотри неколико могућих сценарија и разни фактори који могу да утичу на даљи ток овог конфликта, важно је разјаснити неколико регионалних детаља, почевши од присуства страних трупа у Западној Африци. Нигер је сада домаћин француским, америчким, немачким и италијанским војним снагама, и хунта у овој земљи је тврдила у понедељак да је Париз у дослуху са некадашњих режимским лојалистима како би координисали ваздушне ударе са циљем да се ослободи свргнути лидер ове земље који је заточен у председничкој палати.

Други важан детаљ који би требало нагласити јесте да Буркина Фасо и Мали озбиљно разматрају да се уједине у федералну државу – о чему је говорио прелазни лидер Ибрахим Траоре у интервјуу за Спутњик. Ови планови – који су први пут разматрани у фебруару – додају кључан контекст заједничкој изјави од понедељка увече да ће инвазију против Нигера сматрати објавом рата против обеју држава и да ће стати у одбрану свог суседа.

Три релевантна циља

Повезано са овим је и разматрање потенцијала за трилатералну сарадњу са оближњом Гвинејом истог месеца када су разматрали своје планове о федерацији. Ова земља је под војном влашћу још од краја 2021. године и стога је суспендована из чланства у ЕКОВАС-у као и ове две, и то из истог разлога. Све три државе блиске су Русији, тако да Гвинеја која излази на Атлантски океан хипотетички може да послужи као траса за снабдевање московских континенталних партнера, наравно уколико је ЕКОВАС или његови западни партнери не блокирају.

Без обзира да ли ће се то десити или не, нигерски и либијски комшија може да одигра важну улогу у снабдевању новоформиране сахелске коалиције. Лидер председничког савета Мохамед Јунус ал-Менфи такође је присуствовао прошлонедељном другом руско-афричком савету на којем се срео са председником Владимиром Путином током којег је руски лидер изнова потврдио посвећеност „даљем промовисању напретка на кључним правцима решавања спорова заснованог на напорима да се осигура јединство, суверенитет и територијални интегритет либијске државе”.

Ова три циља су релевантна уколико се у обзир узме заједничка изјава Буркине Фасо и Малија у којој упозоравају да би инвазија на Нигер „могла да дестабилише читав регион, као унилатерална НАТО интервенција у Либији, која је у корену ширења тероризма у Сахелу и Западној Африци”. Њихова заједничка процена је исправна и може да послужи као повод Русији да повећа своју војну помоћ овим земљама и Нигеру преко Либије, која је такође нестабилна и могла би бити додатно пољуљана предстојећим ратом.

Војно-стратешке калкулације

Иако тренутно нема адекватног ваздушног моста између Русије и Либије, траса између Русије и Сирије преко Каспијског језера, Ирана и Ирака могла би бити проширена преко источног Медитерана након досипања горива у арапској републици. Уколико се Саудијска Арабија и Чад, који је у последње време склон мултиполаризму, сагласе са давањем Русији транзитних права у ваздушном простору, онда би био доступан и други коридор преко Ирана, Саудијске Арабије и Чада како би се избегло могуће мешање НАТО-а изнад Медитерана.

Овај последњи споменути правац не би требало узимати здраво за готово, нарочито пошто је Судан још једном продужио затварање свог ваздушног простора до половине августа. Иако је заменик председавајућег Суданског транзиционог сувереног већа (Sudan’s Transitional Sovereignty Council) управо предводио делегацију из своје земље у Русији, војна хунта коју он представља и даље је уплетена у крвави сукоб са Снагама за брзо деловање (Rapid Support Forces) које су наводно повезане са групом Вагнер, тако да поверење није онолико снажно колико је раније било.

Кључни регионални војни чинилац мора да избегне претерано растезање сопствених снага пошто је суочен са сложеним домаћим и међународним претњама, међу којима су на првом месту анти-владина побуна и обојени револуционари; међу међународним изазовима су побуњеници који делују ван граница земље и терористи, као и ризик од регионалног преливања сукоба. Чад такође од почетка ове године покушава да избалансира свој једнострани однос са Западом, што изазива одређене притиске који би могли ограничити његове могућности деловања у регионалној кризи.

Десет најважнијих фактора

Описано стање војно-стратешке ситуације поставља основу за разматрање различитих будућих сценарија; читалац би требало да има на уму да било какав сукоб доноси хаотичност која значи да чак и најуверљивије предвиђање може да се на крају покаже као промашај. Но, узимајући то у обзир, овакви мисаони огледи су и даље корисни уколико су засновани на објективним односима укључених страна и њихових највероватнијих разматрања те поткрепљени разумевањем њихових интереса.

Сваки од могућих сценарија зависи од различитих фактора од којих ус најважнији у овом контексту следећи:

1. Да ли ће се Нигерија сагласити да испуни налоге Запада превођењем ЕКОВАС-ове инвазије на Нигер?
2. Да ли ће се Чад придружити Нигерији, или ће се одлучити да брани Нигер, или ће пак одложити одлуку за касније како би одиграо одлучујућу улогу? Или ће можда у потпуности остати изван сукоба?
3. Коју улогу ће одиграти западне снаге у Нигеру, уколико Нигерија нападне ову земљу?
4. Да ли ће напасти интервентне буркинабско-малијске снаге или ће ове прве напасти њих?
5. Колико је вероватно да ће друге државе чланице ЕКОВАС-а напасти Буркину Фасо и/или Мали?
6. Колико су у војном, економском и политичком смислу све регионалне стране соремне за дуготрајни сукоб?
7. Који логистички коридори могу стајати на располагању страним савезницима и које препреке могу да им се испрече?
8. Да ли ће се шири западноафрички рат претворити у још један посреднички рат хладноратовског стила?
9. Како би се тензије између НАТО и Русије у Западној Африци могле одразити на њихов посреднички рат у Украјини?
10. Да ли ће се друге афричке државе након ових дешавања осећати охрабрено да војно разреше своје сопствене регионалне проблеме?

На основу горенаведеног могуће је очекивати следеће сценарије; међутим, ниједан од њих није известан:

1. Ограничени сукоб (муњевити сценарио)

Нигерија наноси брзи пораз нигерској хунти и буркинабско-малијском савезу унутар Нигера, без или уз помоћ француско-америчких снага (ваздухопловна подршка или специјалне снаге) и/или са чадском (ваздухопловном или копненом) подршком; друге две државе, Буркина Фасо и Мали остале би недирнуте а на њиховом челу наставиле би да буду војне прелазне владе.

2. Проширени сукоб (брзи сценарио)

Уз директну подршку Француске и/или САД, могуће и уз неки ниво чадске подршке, инвазионе снаге предвођене Нигеријом брзо свргавају буркинабску, малијску и нигерску војну прелазну владу те обнављају недавно изгубљену париску „сферу утицаја” у западној Африци.

3. Ограничени сукоб (дуготрајни сценарио)

Сукоб у Нигеру постаје нови хладноратовски рат преко посредника, пошто ЕКОВАС-ове инвазионе снаге које предводи Нигерија а подржава НАТО не успевају да збаце тамошњу хунту због жестоког отпора буркинабско-малијских снага којима подршку пружа Русија – што води оба блока да покушају да приволе Чад на укључивање на њиховој страни, који би у том случају био одлучујући чинилац.

4. Проширени сукоб (дуготрајни сценарио)

Горенаведени блокови остају исти, као и пат позиција уз чадски неутрални статус; али се опсег сукоба проширује те укључује фактичку буркинабско-малијску федерацију, што охрабрује Египат да интервенише у Судану и Руанду да учини исто у Конгу – чиме би се изазвала криза широм Африке.

Рат између НАТО пакта и Русије исцрпљивањем и логистиком у Украјини ће утицати на подршку њиховим западноафричким савезницима у два сценарија који подразумевају продужено трајање сукоба. Такође може да утиче и на њихове одлуке да ли ће настојати да остваре затишје на било ком од подручја новог хладноратовског сукобљавања. Кина, Индија и друге веће неутралне државе, попут Турске, ће по свој прилици дипломатски интервенисати у случају да се одигра било који од споменутих дуготрајнијих сценарија, иако у овом тренутку уопште није могуће предвидети колико би та настојања могла да буду успешна.

Ових пар сценарија такође представљају велики ризик по саму нигеријску стабилност, пошто могу да воде ка каскадној економској и безбедносној кризи, која се потенцијално сједињује са веома озбиљном политичком кризом уколико штрајкови радника обогаље земљу и побуне и/или терористи искористе усредсређеност војске на Нигер. Да будемо сасвим јасни, није сигурно да ли ће се било шта од овога десити, али такође се не може ни искључити, узимајући у обзир крхкост Нигерије. Стога би рискантно понашање Нигерије могло би стога да доведе до непредвидивих и могуће далекосежних последица по њу саму.

Недавни догађаји не дају наду да је шири рат у Западној Африци могуће избећи, због чега би сви требало да буду у приправности за избијање таквог рата касније током овог месеца. Уколико ЕКОВАС, који предводи Нигерија а подржава НАТО не буде нанео брз пораз новоформираној Сахелској коалицији – коју чине Буркина Фасо, Мали и Нигер (могуће је да им се у извесној мери придружи и Гвинеја), онда се може очекивати да Русија пружи опипљиву подршку коалицији, што би довело до новог посредничког рата у којем би Чад имао кључну улогу.

Превод: М. М. Милојевић/Нови Стандард

Извор:
СТАНДАРД