Куда иде рат у Украјини? (2)

категорија Мишљења / дана 04/08/2023 у 8:22 часова /

Ruski-vojnik

Пише: Џон Миршајмер

Имајући у виду јадно стање индустријске базе Украјине, она није у стању да самостално води рат исцрпљивања. То може да чини само уз подршку Запада. Али чак и у том случају – осуђена је на пораз

Први део текста можете прочитати ОВДЕ.

Време је да се удаљимо од садашњости и размотримо будућност, започињући са вероватним током догађања на бојишту. Као што сам истакао, верујем да ће Русија победити у рату – што значи да ће на крају заузети и анектирати значајне делове украјинске територије, претварајући Украјину у дисфункционалну развалину. Ако сам у праву: биће ово тежак пораз за Украјину, али и за Запад.

Међутим, постоји једна утеха у овом исходу: руска победа драстично смањује опасност од нуклеарног рата, јер је нуклеарна ескалација најизвеснија уколико украјинске снаге побеђују на фронту и прете да поврате сву или већину територија које је Москва одузела Кијеву. Руски лидери би у таквој ситуацији озбиљно разматрали употребу нуклеарног оружја. Наравно, ако грешим о правцу кретања овог рата, а украјинска војска стекне предност и почне да гура руске снаге на исток – извесност употребе нуклеарки значајно ће скочити, што не значи да ће сигурно бити искоришћене.

Али шта је основа моје тврдње да ће Руси вероватно победити у рату?

Рат исцрпљивања

Рат у Украјини је, како сам већ истакао, рат исцрпљивања у којем заузимање и држање територије има секундарни значај. Циљ рата исцрпљивања је слабљење снага друге стране до тачке у којој или престају да се боре или су толико ослабљене да нису у стању да бране спорну територију [27]. Ко побеђује у рату исцрпљивања углавном је функција три чиниоца: баланса одлучности зараћених страна, баланса становништва између њих и стопе размене губитака. Руси имају одлучујућу предност у величини популације и значајну предност у стопи размене губитака, а зараћене стране су отприлике једнаке по одлучности.

Да размотримо баланс одлучности: како је објашњено, и Русија и Украјина верују да се суочавају са егзистенцијалном претњом, па су, очекивано, обе стране потпуно посвећене победи у рату. Стога је тешко наћи било какву значајну разлику у њиховој одлучности. У погледу величине становништва, Русија је уживала предност од приближно 3,5:1 на почетку рата у фебруару 2022. године. Од тада, однос се битно променио у корист Русије. Око осам милиона Украјинаца је избегло из државе, умањујући украјинску популацију. Око три милиона тих емиграната пребегли су у Русију, увећавајући њену популацију. Уз то, вероватно има још четири милиона украјинских грађана који живе на територијама које Русија сада контролише, додатно померајући популациони дисбаланс у руску корист. Када се све то сабере – Русија ужива предност од 5:1 у погледу величине популације [28].

Коначно, ту је и стопа размене губитака, што је контроверзно питање још од почетка рата у фебруару 2022. године. Конвенционална мудрост у Украјини и на Западу гласи да су нивои губитака на обе стране или приближно једнаки, или да су Руси претрпели веће губитке од Украјинаца. Председавајући украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Олексеј Данилов чак иде дотле да је тврдио да Руси губе 7,5 војника за сваког украјинског војника у бици за Бахмут [29]. Ове тврдње нису тачне. Украјинске снаге су сасвим сигурно претрпеле много веће губитке него њихови руски противници из једног јединог разлога: Русија има много више артиљерије него Украјина.

У рату исцрпљивања, артиљерија је најважније оружје на фронту. У америчкој војсци, артиљерија је нашироко позната као „краљ рата”, јер има главну улогу у убијању и рањавању војника који треба да се боре [30]. Зато је баланс артиљерије од енормне важности у рату исцрпљивања. Према готово свим изворима, Руси у артиљерији имају предност која се креће између 5:1 и 10:1, што украјинску војску озбиљно хендикепира на ратишту [31]. Ceteris paribus, могло би се очекивати да стопа размене губитака приближно одговара односу артиљерије. Ergo, стопа размене губитака од 2:1 је крајње конзервативна процена [32].

Руска самоходна хаубица Мста-С гађа украјинске положаје, 4. јун 2023. (Фото: RIA Novosti via Sputnik)

Један од могућих контра-аргумената у односу на моје тезе јесте тај да је Русија агресор у овом рату, а нападач неизбежно трпи много веће губитке него бранилац, нарочито уколико су нападачке снаге ангажоване у широким фронталним ударима, што се често тврди да је руски modus operandi [33]. На крају крајева, нападач је тај који се креће на отвореном, док се бранилац бори из утврђених положаја који пружају заклон. Ова логика заснива се на чувеном правилу 3:1, према којем су нападачу потребне бар три пута веће снаге него браниоцу како би победио [34]. Али примена ове логике на Украјину је проблематична.

Прво, нису само Руси имали офанзивне кампање током овог рата [35]. Украјинци су покренули две велике офанзиве прошле године које су довеле до нашироко слављених победа: харковска офанзива у септембру 2022. и херсонска офанзива између августа и новембра 2022. године. Иако су Украјинци остварили значајне територијалне успехе у обе ове кампање, руска артиљерија нанела је тешке губитке нападајућим снагама. А Украјинци су недавно започели још једну велику офанзиву 4. јуна, против руских снага које су много бројније и боље припремљене од оних са којим су се Украјинци борили код Харкова и Херсона.

Друго, разлика између нападача и бранилаца у великим биткама углавном није црно-бела. Када једна војска напада другу, бранилац неизбежно покреће контранападе. Другим речима, бранилац прави прелаз у напад, а нападач прелази у одбрану. У дуготрајним биткама, обе стране ће вероватно морати да врше много напада и контранапада, као и одбране са утврђених положаја. Овај ход „напред-назад” објашњава зашто су стопе размене губитака у биткама Америчког грађанског рата и Првог светског рата углавном приближно једнаке, а не повољне у корист војске која је на почетку била бранилац. Штавише, армија која зада први ударац неретко трпи мање губитака од нападнуте армије [36]. Укратко, одбрана углавном подразумева и много нападања.

Јасно је из украјинских и западних вести да украјинске снаге често покрећу контранападе против руске војске. Размотримо овај извод из Вашингтон поста о борбама око Бахмута раније ове године: „’Одвија се флуидно кретање’, рекао је украјински поручник. […] Руски напади дуж линије фронта омогућавају њиховим снагама да напредују пар стотина метара пре него што буду одбачени назад пар сати касније. ‘Тешко је разлучити где је тачно линија фронта јер се она љуља као желе’, рекао је он” [37]. Имајући у виду огромну руску предност у артиљерији, делује смислено претпоставити да стопа размене губитака у овим украјинским контранападима иде у прилог Русима – и то вероватно драстично.

Паметна тактика

Треће, Руси не примењују – или макар то не чине често – велике фронталне нападе који за циљ имају рапидно пробијање и заузимање територије, а који нападачке снаге излажу директној ватри украјинских бранилаца. Како је генерал Сергеј Суровкин објаснио у октобру 2022. године, када је командовао руским снагама у Украјини: „Имамо другачију стратегију… Штедимо сваког војника и упорно мељемо непријатеља у нападу” [38].

У ствари, руске трупе су усвојиле паметну тактику која снижава њихове нивое губитака [39]. Њихова омиљена тактика је да праве пробне нападе против фиксираних украјинских позиција малим пешадијским јединицама – што тера украјинске снаге да их нападају минобацачима и артиљеријом [40]. Тај одговор открива Русима где се налазе украјински браниоци и њихова артиљерија. Руси потом користе своју велику артиљеријску предност како би закуцали противника. Након тога, групице руске пешадије поново иду напред, а када наиђу на значајан украјински отпор понављају читав процес. Ова тактика објашњава зашто Русија споро напредује у заузимању украјинске територије.

Могло би се претпоставити да Запад може пуно да учини за изједначавање стопе размене губитака тако што би снабдевао Украјину мноштвом артиљеријских цеви и граната, тако елиминишући значајну руску предност у овом критично важном оружју. То се, међутим, неће догодити у било које догледно време, просто зато што ни САД ни њихови савезници немају индустријске капацитете потребне за масовну производњу артиљеријских цеви и граната за Украјину. Нити могу брзо да изграде те капацитете [41]. Најбоље што Запад може да учини – макар у наредних годину дана – јесте да очува постојећи дисбаланс артиљерије између Русије и Украјине, али чак и то ће бити тежак задатак.

Руски војници истоварују гранате из самоходне хаубице Мста-С у току рата на непознатој локацији у Украјини, 20. фебруар 2023. (Фото: Alexey Maishev/RIA Novosti via Sputnik)

Украјина може мало тога да учини како би ублажила овај проблем јер је њена способнсот производње оружја ограничена. Она скоро потпуно зависи од Запада, не само у погледу артиљерије, него за сваки већи тип наоружања. Русија је, са друге стране, имала завидне способности производње наоружања при уласку у овај рат, што је до сада додатно појачано. Путин је недавно рекао: „Наша одбрамбена индустрија расте сваког дана. Увећали смо војну производњу 2,7 пута током прошле године. Наша производња најкритичнијих оружаних система увећала се десетоструко и наставља да расте. Фабрике раде у две или три смене, а неке од њих раде без престанка” [42]. Укратко, имајући у виду јадно стање индустријске базе Украјине, она није у стању да самостално води рат исцрпљивања. То може да чини само уз подршку Запада. Али чак и у том случају – осуђена је на пораз.

Недавно је дошло и до једног развоја који додатно увећава руску предност у ватреној моћи у односу на Украјину. У првој години рата, руска авијација имала је мало утицаја на оно што се догађало у копненом рату, углавном зато што је украјинска противваздухопловна одбрана (ПВО) била довољно ефектна да држи руске летелице подаље од већине фронтова. Али Руси су озбиљно ослабили украјинску ПВО, што сада омогућава руском ратном ваздухопловству да напада украјинске копнене снаге на линијама фронта или иза њих [43]. Осим тога, Русија је развила способност опремања свог великог арсенала челичних авио бомби од 500 килограма пакетима за навођење, што их чини нарочито убојитим [44].

Да сумирамо, стопа размене губитака наставиће да иде у прилог Русима у догледној будућности, што је од огромног значаја у рату исцрпљивања. Уз то, Русија је много боље позиционирана да води рат исцрпљивања јер је њено становништво далеко веће од украјинског. Једина нада Кијева да победи у рату јесте да се Москви сломи одлучност, али то није вероватно пошто руски лидери третирају Запад као егзистенцијалну претњу.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

________________________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:

27. https://tass.com/defense/1524515

28. Русија је на почетку рата имала приближно 144 милиона становника, док је Украјина имала 41 милион, што је цифра која укључује људе који живе у Донбасу, али не и 2.4 милиона становника Крима. То је однос од 3.5:1 у корист Русије. Како је истакнуто, приближно 8 милиона Украјинца напустило је државу од почетка рата – око 3 милиона њих је отишло у Русију, а других 5 милиона избегло је на Запад. Поред тога, Русија је анектирала територију у Украјини, коју сада још увек не контролише у целости. Пре него што је рат почео у фебруару 2022, око 8.8 милиона људи живело је у четири области које је Русија анектирала, при чему су неки од њих на територијама које Русија још увек не контролише, док су неки од њих укључени у она три милиона који су се преселили у Русију. Делује разумно претпоставити да су 4 од 8.8 милиона предратних становника тих области сада део Русије. Стога Русија сада има популацију од 151 милиона (144 + 3 милиона избеглица + 4 милиона у областима источне Украјине које су сада заузете). Украјина, са друге стране, сада броји око 30 милиона становника (41 милион – 8 милиона избеглица – 4 милиона људи у источним деловима Украјине које сада контролише Русија). Ти бројеви дају руску предност од 5:1. Наравно, бројеви би могли да се промене уколико се велики број украјинских избеглица врати кући или уколико Русија заузме значајно више украјинске територије и анектира је. Без обзира на све, Украјина ће остати одлучујуће малобројнија у погледу величине становништва.

https://publications.jrc.ec.europa.eu/repository/handle/JRC132458

https://www.economist.com/europe/2022/12/12/the-war-has-worsened-ukraines-demographic-woes

https://www.russiamatters.org/analysis/whats-ahead-war-ukraine

https://tass.com/society/1627949

https://www.rt.com/russia/577546-ukraine-population-shrink-half/

29. https://kyivindependent.com/danilov-ukraine-lost-7-5-times-fewer-troops-than-russians-in-bakhmut/

https://www.bbc.com/news/world-europe-64955537

30. Да цитирам украјинског пешадинца који се борио код Бахмута: „Штета што је вероватно 90 одсто наших губитака узроковано артиљеријом – или тенковима и авијацијом – а много мање ватреним окршајима.” https://kyivindependent.com/battle-of-bakhmut-ukrainian-soldiers-worry-russians-begin-to-taste-victory/

https://www.moonofalabama.org/2023/03/ukraine-is-lying-about-casualty-ratios-to-justify-holding-of-bakhmut.html

31. https://english.elpais.com/international/2023-03-01/ukraine-outgunned-10-to-1-in-massive-artillery-battle-with-russia.html

https://www.nbcnews.com/politics/national-security/russia-ukraine-war-ammo-rcna56210

https://babel.ua/en/news/81312-forbes-russia-has-a-five-fold-advantage-in-artillery-but-western-weapons-can-change-the-situation

https://kyivindependent.com/why-ukraine-struggles-to-combat-russias-artillery-superiority/

https://www.washingtonpost.com/world/2023/04/20/bakhmut-ukraine-war-leaked-documents/

https://kyivindependent.com/battle-of-bakhmut-ukrainian-soldiers-worry-russians-begin-to-taste-victory/

https://kyivindependent.com/ukrainian-soldiers-in-bakhmut-our-troops-are-not-being-protected/

https://www.washingtonpost.com/world/2023/03/13/ukraine-casualties-pessimism-ammunition-shortage/

https://www.washingtonpost.com/world/2023/04/08/ukraine-ammunition-shortage-shells-ration/?utm_campaign=wp_post_most&utm_medium=email&utm_source=newsletter&wpisrc=nl_most&carta-url=https%3A%2F%2Fs2.washingtonpost.com%2Fcar-ln-tr%2F39a85b2%2F6431956453816d1ce09541f1%2F5972c5a9ae7e8a1cf4af1c87%2F31%2F72%2F6431956453816d1ce09541f1&wp_cu=45c484975590037f02458fe7cb0bc152%7CC0E249690CC33FB5E0430100007FF646

https://www.rt.com/russia/575278-ukraine-general-lament-state-army/?utm_source=Newsletter&utm_medium=Email&utm_campaign=Email

32. Тешко је утврдити број руских и украјинских губитака, јер обе стране пружају мало информација о сопственим губицима, као и упитне информације о губицима њиховог противника. Вреди међутим истаћи да и проукрајинска и прозападна сведочанства са бојишта често говоре о запањујуће високим губицима украјинских снага, док са руске стране нема еквивалентног дискурса. Свакако да постоје дискусије о руским губицима али мало је доказа да руске снаге трпе неке нарочито високе стопе губитака, попут њихових украјинских протовника. Разне владе, институције и појединци нуде процене губитака, али не нуде објашњење како су дошли до својих бројева. Редак изузетак је пажљива анализа пролонгиране битке за Бахмут од стране једног проруског блогера, који стопу размене губитака процењује на 2:1 у корист Руса.

https://bigserge.substack.com/p/the-battle-of-bakhmut-postmortem?utm_source=substack&utm_campaign=post_embed&utm_medium=web

33. https://samf.substack.com/p/time-for-ukraines-offensive?utm_source=substack&utm_campaign=post_embed&utm_medium=web

https://www.washingtonpost.com/world/2023/03/06/bakhmut-wagner-mercenaries-russia-ukraine/

https://www.wsj.com/article s/wagner-and-russian-army-cooperate-in-fresh-push-to-take-bakhmut-114fe886

https://www.economist.com/graphic-detail/2023/03/08/how-many-russians-have-been-killed-in-ukraine?utm_content=article-link-3&etear=nl_today_3&utm_campaign=r.the-economist-today&utm_medium=email.internal-newsletter.np&utm_source=salesforce-marketing-cloud&utm_term=3/8/2023&utm_id=1517391

34. https://www.jstor.org/stable/2538780

35. https://www.russiamatters.org/analysis/whats-ahead-war-ukraine

36. У погледу Америчког грађанског рата, погледати цифре о губицима почетних нападача и бранилаца у првих 12 великих битака тог крвавог сукоба у књизи Зашто је Југ изгубио грађански рат Ричарда Е. Берингера (Athens, GA: University of Georgia Press, 1986), стр. 460. За Први светски рат, размотрити две велике битке из 1916. године. Код Вердена, где је Немачка започела кампању против Француске и где је испаљено 23 милиона артиљеријских граната, било је 350,000 немачких и 400,000 француских губитака. У бици на Соми, где су британске и француске снаге покренуле напад против немачке војске и где је 1,700,000 граната испаљено само првог дана, савезници су претрпели око 620.000 губитака, док су Немци имали 550.000 губитака. Извор: Мартин Гилберт, Атлас Првог Светског рата (London: Weidenfeld and Nicolson, 1970), стр. 53, 56; и https://www.historic-uk.com/HistoryUK/HistoryofBritain/Battle-of-the-Somme/ ; https://www.britannica.com/event/Battle-of-Verdun

37. https://www.washingtonpost.com/world/2023/04/20/bakhmut-ukraine-war-leaked-documents/

38. https://tass.com/defense/1524515

39. За доказе о томе да су руске копнене снаге у добром стању након 14 месеци рата, те да ће се вероватно побољшати у будућности, погледајте скорашње конгресно сведочење генерала Кристофера Каволија, врховног савезничког команданта у Европи (SACEUR).

https://www.stripes.com/theaters/europe/2023-04-26/ukraine-russia-offensive-eucom-congress-9928802.html?utm_campaign=dfn-ebb&utm_medium=email&utm_source=sailthru&SToverlay=2002c2d9-c344-4bbb-8610-e5794efcfa7d

https://armedservices.house.gov/sites/republicans.armedservices.house.gov/files/04.26.23%20Cavoli%20Statement%20v2.pdf

https://www.economist.com/syrsky-interview

https://www.kyivpost.com/post/15227#:~:text=War%20in%20Ukraine-,%27They%20Should%20Not%20Be%20Underestimated%27%3A%20A%20Ukrainian%20Soldier%20Describes,says%20a%20serviceman%20in%20Kreminna.

https://rusi.org/explore-our-research/publications/special-resources/meatgrinder-russian-tactics-second-year-its-invasion-ukraine

40. https://responsiblestatecraft.org/2023/04/17/lieven-inside-ukraine-some-real-breaks-and-insights/

https://kyivindependent.com/battle-of-bakhmut-ukrainian-soldiers-worry-russians-begin-to-taste-victory/

https://www.bbc.com/news/world-europe-64955537

https://www.kyivpost.com/post/15227

https://www.nytimes.com/2023/06/17/world/europe/russia-ukraine-war-tactics.html

https://www.militarytimes.com/news/your-military/2023/06/12/russias-improved-weaponry-and-tactics-challenge-ukraine-offensive/

https://rusi.org/explore-our-research/publications/special-resources/meatgrinder-russian-tactics-second-year-its-invasion-ukraine