Нова економија: Држава одузела Београдском сајму целокупно земљиште и све сајамске хале, простор би могао да буде дат „Београду на води“ за даљу градњу станова

Целокупно земљиште на којем се налази „Београдски сајам“ и све сајамске хале убудуће су власништво Републике Србије, а „Београдски сајам“ нема више ни уписано право коришћења тих некретнина. „Београдски сајам“ је из своје имовине у јуну искњижио више од 24 хектара којима је до тада располагао. Ове промене су већ раније унете и у катастар, а промене су јавно објављене током овог месеца.

Према проценама из 2018. године, вредност земљишта којим је располагао Сајам је нешто више од две милијарде динара (17,1 милион евра), док је процењена вредност грађевинских објеката 2,5 милијарди динара (21,5 милиона евра), види се из финансијског извештаја.

Подсетимо, градски менаџер Мирослав Чучковић у априлу ове године најавио је да се Сајам за приближно пет година сели у Сурчин, код будућег националног стадиона, а у оквиру комплекса који ће држава саградити за потребе специјализоване изложбе ЕКСПО 2027.

Хала 1, која је под заштитом, биће претворена у креативни центар, рекао је тада Чучковић за Вечерње новости.

Последњих месеци у јавности су кружиле и гласине да би простор Београдског сајма могао да буде дат „Београду на води“ за даљу градњу станова.

„Београдски сајам“ и Република Србија су се од 2015. године судили око тога колико земљишта, зграда и средстава које користи „Београдски сајам“ припада држави.

Пресудом Привредног суда у Београду из октобра 2015. године утврђен је удео државне својине од 26,48 одсто, а пресудом Врховног касационог суда из јула 2019. године још 73,52 одсто.

На основу ових пресуда утврђено је да је држава власник свих сто одсто средстава које користи „Београдски сајам“.

Сајам се жалио на упис у катастру

На основу пресуда, Републички геодетски завод је у Катастру непокретности променио податке и на земљишту Сајма уписао државу као јединог власник и јединог имаоца права.

„Београдски сајам“ се жалио на ову одлуку Сајма тврдећи да пресуде суда не „опредељују ниједну непокретност“, односно да су оне „декларативног карактера“ и да на основу њих не може да дође до промена у катастру, већ да се само утврђује власништво Србије над средствима које користи Сајам.

Републички геодетски је у марту 2021. донео делимично решење, а у марту 2022. године допунско решње.

Међутим, иако су подаци у катастру већ били измењени, Сајам није своје књиге ускладио са овим стањем.

У извештају за 2022. годину, пише да је Сајам фактички наставио да користи све парцеле и све објекте, тако да у пословним књигама није „вршило књижење никаквих промена по овом основу“.

Међутим, у априлу ове године, Влада је донела Закључак који се сагласила да Скупштина Сајма донесе одлуку о усаглашању имовине у билансу. Скупштина је ову одлуку донела у јуну 2023. године.

Губитак од скоро милијарду динара

На основу одлуке, Сајам је искњижио све непокретности, на терет расхода. Тако је у коригованом финансијском извештају за 2022. годину исказан губитак од 991,5 милиона динара.

Сајам је губитак покрио смањењем основног капитала.

Међутим, у тренутно једино јавно доступном финансијском извештају и даље је уписан добитак од 3,5 милиона динара.

Како Београдски сајам појашњава у писаном одговору Новој економији, предузеће је редован годишњи извештај поднело у марту 2023. године. У том извештају је исказан добитак од 3,5 милиона динара.

Након што је спроведена одлука Скупштине о искњижењу имовине, поднет је кориговани редовни годишњи извештај који у АПР има статус „поднет“, односно још увек није објављен.

У овом извештају Сајам ће имати исказан губитак од 991,4 милиона динара.

Зелено-леви фронт: Више земље за Београд на води

Коментаришући искњижавање земљишта Београдског сајма, градска одборница Наталија Стојменовић из Зелено-левог фронта оценила је да је ово један од многих корака повлашћивања интересима инвеститора и планирања града по њиховој мери.

„Ово изгледа ко први корак ка томе да Београд на води добије још више земље, док наши гра+ани добијају дугове, многи остају без основних услова за живот јер приоритет ове власти није народ већ њима блиски инвеститори“, каже Стојменовић.

Додаје и да се овај приоритет власти огледа у томе како је градска власт „брзином светлости“ донела одлуку да усмери 25 милиона за уређење зелених површина на Београду на води, а  да се „годинама није изградила канализациона цев“.

Поступак приватизације прекинут због утврђивања имовине

Након што је Врховни касациони суд пресудио да сва средства која користи Сајам припадају држави, „Београдски сајам“ је променио правни форму из друштвеног предузећа у ДОО.

Како је тада одређено, „Београдски сајам“ послује средствима која су у државној својини и која нису пренета на „Београдски сајам“ као носиоца права коришћења.

Поступак приватизације над „Београдким сајмом“ је прекинут 2014. године управо због решавања питања имовине. Како се наводи у финансијском извештају, процес приватизације је прекинут до правоснажног окончања спора око утврђивања удела Републике Србије у друштвеном предузећу „Београдски сајам“.

Изменама Закона о приватизацији предузећима за која је започет процес утврђивања удела државне својине, што је био случај и са Сајмом, није важио рок за приватизацију који је претходно одређен овим прописом, односно крај 2015. године.

Предузеће „Београдски сајам“ основао је Народни одбор града Београда 1953. године.

У мају 2008. године Агенција за привредне регистре променила је податке оснивача, обрисала Скупштину града Београда и уписала апсолутни друштвени капитал.

Извор:
НСПМ