САБОТИРАНО СЛАЊЕ ПИСМА У СБ УН: Зашто смета истина о Шмиту?

Вест да је Министарство иностраних послова БиХ одбило да сталној мисији БиХ при УН проследи писмо председавајуће Председништва БиХ, Жељке Цвијановић, којим је од генералног секретара УН затражено да БиХ као чланицу УН званично обавести да ли постоји резолуција Савета безбједности УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, по ко зна који пут је разоткрила злоупотребе тог министарства, пише Милан Благојевић у колумни објављеној у бањалучким Независним новинама.

Јер, за добро је свих нас овде да се једном већ из најмеродавније светске организације добије званичан одговор је ли Кристијан Шмит високи представник или није, за шта једини доказ може бити одговарајућа резолуција СБ УН, будући да је међународним правом (члан 1, став 2, Анекса 10 Дејтонског мировног уговора) јасно прописано да се високим представником може постати и бити само на основу релевантне резолуције СБ УН.

У противном, ако таква резолуција не постоји, ни Шмит није високи представник. И зато је госпођа Цвијановић у функцији председавајуће Председништва БиХ с пуним правом затражила од генералног секретара УН да о свему томе званично обавести БиХ, наводи Благојевић.

„Већ у том писму обелодањене су голе чињенице, боље речено гола истина, да је СБ УН 22. јула 2021. године одржао састанак о овој теми и да није усвојио нацрт резолуције да се Шмит именује за високог представника, јер тај нацрт нису прихватиле не само Русија и Кина, него и још 11 држава чланица СБ УН, док су само две преостале државе биле за. Дакле, ствар је овиме постала кристално јасна, а то је да Кристијан Шмит није високи представник и због тога је његово представљање у том својству лажно, односно противправно“, јасан је Благојевић.

Али, да ова истина не би добила и званичан облик у виду обавештења генералног секретара УН, ту је Министарство иностраних послова БиХ, каже аутор колумне и истиче да оно грубим злоупотребама онемогућава да писмо председавајуће Председништва БиХ уопште дође до генералног секретара УН, баш као што и остала два члана Председништва БиХ онемогућавају да ово питање буде уопште стављено на дневни ред седнице Предсједништва БиХ.

„Јер, када би то учинили, а упорно то не дозвољавају нити ће дозволити, знају остала два члана Председништва, баш као и МИП БиХ предвођен Елмедином Конаковићем, чиме би то резултирало. Наиме, свесни су сви они да би, ако би прихватили легитимно и правно утемељено тражење председавајуће Цвијановић, то довело до истине која њима никако не одговара, иако је на добро свих нас овде у БиХ, а то је да Кристијан Шмит није високи представник“, наводи Благојевић.

И зато, истиче аутор колумне, прибегавају злоупотребама својих функција, тако што Конаковић узурпира нешто на шта нема право према закону, док Денис Бећировић и Жељко Комшић тој истини не дозвољавају ни да уђе на седницу Председништва БиХ, а камоли да буде отправљена у форми питања генералном секретару УН.

Елмедина Конаковића и његове илегалне работе не разоткрива само већ речено, него и чињеница да има један однос према председавајућој Председништва БиХ, а сасвим други однос према члану Председништва Денису Бећировићу, истиче аутор.

У том смислу, наводи Благојевић, Конаковића је разоткрило његово званично писмо, број 07/3-2-05-1-3150-1/23 од 27. јануара ове године, у којем дозвољава да лично писмо Бећировића, а не Председништва БиХ, упућено председавајућем Војног комитета НАТО-а, буде достављено на ту адресу путем Мисије БиХ при НАТО, али то Елмедин не дозвољава када се ради о званичном писму и тражењу госпође Цвијановић генералном секретару УН.

„Колико је све ово зло и наопако, сведочи и нешто што је мање познато овдашњој најширој јавности. Наиме, упркос наведеним опструкцијама, постоји још један начин на који писмо госпође Цвијановић може бити достављено генералном секретару УН. То је Мисија УН у БиХ, са седиштем у Сарајеву“, пише аутор.

Ако би, каже, представник те Мисије путем званичне ноте добио писмо председавајуће Цвијановић, кад јој то, какве ли изопачености, наведеним опструкцијама и злоупотребама не дозвољавају поменуте институције њене државе, такву ноту би представник те Мисије морао да достави генералном секретару УН.

Међутим, указује да је и ту продрла спирала зла, јер је политичко Сарајево и ту направило бедем са странцима, овај пут из наведене Мисије УН-а у Сарајеву, тако да ни та Мисија, иако је то противправно, не би дозволила да писмо председавајуће Председништва стигне до генералног секретара УН.

„Такво болесно стање је поразно за углед УН“, констатује Благојевић и указује:

„Када се свему реченом дода чињеница у виду осовине ОХР – Уставни суд БиХ, која функционише тако што ОХР своју самовољу наметне као закон, иако је то противно међународном праву и Уставу БиХ, а Уставни суд затим изнесе голу тврдњу која је вид флагрантног кршења Устава БиХ од стране тог суда, да ОХР наводно има право на то, или када тај исти суд у јулу 2006. године у предмету број АП 953/05 у својој одлуци каже да СБ УН потврђује именовање високог представника, након чега у марту 2023. године у предмету број У 27/22 Уставни суд БиХ прихвата Кристијана Шмита за наводног високог представника иако СБ УН није потврдио његово именовање, онда ту престају разум и владавина права, а наступају силе зла“.

Зато је и илегално опструисање да се упути наведено питање и захтев госпође Цвијановић генералном секретару УН само још један из низа доказа колико је све ово у БиХ претворено у ерозију државе и права, и колико је све то својеврсни тријумф зла над владавином права и правдом, закључује Благојевић.

Шмит својим порукама тера инвеститоре и прави директну штету БиХ

Упозорење Кристијана Шмита, кога Република Српска не признаје за високог представника у БиХ, међународним инвеститорима да буду опрезни ако намеравају да улажу у Републику Српску јер би њихов новац могао бити изгубљен те да би инсистирање на питању имовине нарушило правну и пословну сигурност направиће озбиљну штету економском сектору у целој БиХ јер ће одавде отерати и потенцијалне, али и постојеће инвеститоре.

Оцене су то економиста и стручњака за инострана улагања, који за бањалучке Независне новине поручују да Шмит покушајем да ограничи пословне способности Српској свесно или несвесно закључава и БиХ када је у питању инвестициони сектор.

Економиста Миленко Станић каже да је имовина први и последњи критеријум од кога полазе инвеститори када желе да улажу у једну државу јер уколико они немају гаранцију да ће њихов новац бити сигуран, неће га ни донети.

„То се не односи само на потенцијалне инвеститоре, већ и на пословни и финансијски део, пословно банкарство, јер ниједна пословна банка неће бити спремна да финансира такве инвестиционе пројекте ако неће бити сигурна да заложна имовина која је обично гарант узетих кредита може бити доведена у питање, неће бити спремни да инвестирају у озбиљне пројекте“, појашњава Станић.

Наводи и да без обзира на то што надлежни у Српској покушавају да укажу да Шмитово писмо нема неки претерани значај, то није тако.

„Оно ће и те како имати значај. Мада, ситуација у БиХ је таква да имамо јако мало озбиљних инвеститора, а након тог писма сигурно да не можемо очекивати да ниједан озбиљан инвеститор дође да инвестира“, рекао је он, додајући да и страни улагачи знају да је свака велика инвестиција праћена на државном нивоу.

„Сви инвеститори гледају државни ниво, знају где се доносе одлуке, имају перцепцију државе, а инвестирање и отплата кредита су свакако на државном нивоу. Утицаће то на БиХ, не могу се инвестиције односити на ентитетски ниво. Само неки локални и регионални инвеститори гледају на те ниже нивое, али сваки озбиљни инвеститор прво гледа државу“, наводи Станић.

Милица Марковић, директорица Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ (ФИПА), Шмитово писмо, које је упућено још у априлу прошле године, назива тенденциозним и злонаме рним.

„Имали смо немачке компаније из ауто-индустрије које су се интересовале за инвестирање у ФБиХ, а он то ништа није коментарисао. Што се тиче Републике Српске – из којих разлога то чини знају он и његови саветници. Али овим прави директну штету БиХ. Мислим да је и немачка јавност упозната са његовим позивом, али да они исто тако знају да је БиХ државна заједница састављена од два ентитета. Ако он позива на опструкцију једног ентитета, то штети целој држави, прави штету свима, а не само Влади и грађанима у Српској. Али он очигледно као да није свестан шта говори и какве изјаве даје“, каже Марковићева.

Стране инвестиције у БиХ већ су на удару, истиче она, појашњавајући да су директна инострана улагања у првој половини 2022. године имала пад, а да ће лоше стање вероватно показати и извештај Централне банке БиХ, који ће бити објављен у августу.

Оно што БиХ, али и Републици Српској не иде у прилог и што не шаље добру поруку страним инвеститорима свакако јесте политичка ситуација.

„Кад инвеститори долазе и кад улажу свој капитал, желе да дођу у стабилну средину, где их неће уплашити и одбити економска, политичка и социјална ситуација. Нажалост, код нас је случај да све три ставке плаше и одбијају стране инвеститоре, јер ми у Агенцији знамо да је било заинтересованих инвеститора, па кад су сабрали све видели су да је боље да не долазе овде, већ да оду у Србију, Мађарску и слично“, истиче Марковићева.

Она је за Независне поручила и да постоје страни инвеститори који и сада желе улагати у Српску, а да је најсвежији пример немачка компанија „WЕТ GmbH & Co.KG Wuppertal“ која ће од 19. до 21. јула са представницима ФИПА посетити три потенцијалне инвестицијске локације у Бањалуци, Лакташима и Костајници, где ће бити сагледана могућност отварања производних погона који се односе на производњу уређаја за домаћинства и индустрију.

Иначе, према подацима Централне банке БиХ директне стране инвестиције (ДСИ) у првом кварталу 2023. године износиле 426,6 милиона КМ, што је повећање за око 80 одсто у односу на исти период 2022. године.

Извор:
ПРАВДА