Зашто је Ивица Дачић певао руску ратну песму?

Иако смо навикли да председник Владе Србије Ивица Дачић у јавности скоро искључиво пева своју омиљену песму „Миљацка“, овог викенда је променио репертоар и пред микрофоном је у јавности почео да пева и руске ратне песме. Дачић је отпевао легендарну песму „Каћуша“, која је написана уочи Другог светског рата за потребе Црвене Армије да би се подигао борбени дух совјетске, односно руске војске. По тој песми је названо и чувено руско оружје, застрашујући бацач ракета, а немачки војници су стрељали свакога ко је био ухваћен да је пева.

Наиме, у Школи пријатељства на планини Тари обележени су Дани српско-руског пријатељства, а том свечаном догађају су поред премијера Дачића, присуствовали и Патријарх српски Иринеј, председник Републике Српске Милорад Додик, изасланик руског патријарха Кирила и други високи гости, а домаћини и извођачи програма су били српски и руски малишани. Деца су у оквиру програма играла и певала, а такође су учила историју Словена. Конкретно, они су између осталог хорски отпевали „Косовске божуре“ и „Тамо далеко“, а поменуте госте је са погачом и сољу дочекала мала Рускиња одевена у руску народну ношњу, након чега су на Тари прозвучале српска и руска химна.

Сви гости су том приликом дали пригодне изјаве, па је тако премијер рекао да Школа пријатељства има двоструку улогу, зато што је она посвећена јачању веза унутар српског народа који живи на различитим територијама, као и развоју братских веза са народима у региону и шире, а у том контексту је истакао да је Србима најближи управо руски народ. Слично се изразио и епископ Игњатиј, у својству изасланика Патријарха московског и целе Русије Кирила, који је нагласио да сада морамо бити заједно као никада до сада, а председник Републике Српске Милорад Додик је изразио уверење да свесловенска душа мора да се интегрише.

Иначе, што се тиче музичког талента српског премијера, он је потврђен тиме што је Дачић пред учесницима Школе пријатељства на планини Тари, уз вокалну подршку оца Сергеја, свештеника Руске православне цркве, прво отпевао познате „Подмосковске вечери“, а затим и победничку „Каћушу“, која је имала незапамћену популарност током Другог светског рата. Том песмом су се често храбрили руски војници током тешких борби за ослобођење, иако је то у суштини чиста љубавна песма, али са јаким патриотским набојем.

Дакле, уместо до сада уобичајених стихова о мостовима на Миљацки, премијер Дачић је овог пута у заносу отпевао следеће стихове:

«Ој, ти песмо, девојачка песмо,
ти лети за јасним сунцем,
и борцу на далекој граници,
од Каћуше пренеси поздрав.»

Међутим, ако би се та песма посматрала кроз призму актуелног тренутка, онда није сасвим јасно коме борцу и на којој далекој граници би у будућности нека српска девојка Каћуша могла слати поздраве, с обзиром да се у последње време све чешће чују јавни позиви да Србија напусти своју позицију војне неутралности, те да се прикључи северноатлантском пакту. Из врха српске државне власти до сада није било коментара на те позиве, па се оправдано поставља питање – постоји ли реална могућност да ће некада љубавне песме, попут ове коју је певао премијер Дачић, бити посвећене српским војницима на далекој граници Афганистана, Ирака или на неком другом месту?

Ратко Паић / Глас Русије