Први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности

“Косовка девојка“ Уроша Предића. Димензије слике су 88×115 цм.

Пише: Зоран Влашковић

Поводом 634 године од Косовске битке – Косовка девојка  као историјски мит и на слици Уроша Предића 

Из епа у  ремек дело реализма. –  Једна од најпознатијих Предићевих слика „Косовка девојка“, уље на платну, започета је пред Први светски рат 1914. а завршена по његовом окончању 1919. године. –  Музеј у Цириху тражио је Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности

Косовка девојка је снажан лик у епским српским песмама и главна личност у истоименој народној песми. Како је у народу и песмама опевана  она је млада девојка која после боја на Косову лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, и тражи вереника Топлицу Милана, који јој је обећао да ће је узети за верну љубу ако се из боја врати, кума  Милоша Обилића и девера  Косначић Ивана. Најзад наилази на тешко рањеног ратника, по народној песми витеза  Орловићa Павла, који доцније умире на њеним рукама.  И  док њега поји, он јој беседи да су сва три страдали у боју.

По народном предању „Косовка девојка“ је била Јелица – рођена сестра српског великаша Стевана Мусића. Мусић је познат као охол властелин који је господарио у месту Брвенику у долини Ибра. Јелица Мусић је била сестричина српског кнеза Лазара, косовског мученика. У Јелицу се „загледао“ Милан Топлица, побратим Милоша Обилића.

Ремек дело академског реализма

Песмe Косовка девојка и Смрт мајке Југовића  убрајају се у најлепше косовске песме и добила је као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближима велику популарност у српском народу.

Лик “Косовке девојке”, инспирисао је  нашег великог сликара Уроша Предић који је од ње створио велико уметничко дело  академског реализма. Насликана је 1919. године а  на њој је представљен  витез Павле Орловић, српски митски јунак Косовског циклуса епских народних песама, којег на самрти поји из златног кондира Косовка девојка.

Иако представља сцену смрти јунака на бојном пољу након битке, “Косовка девојка говори о победи српске војске на Косовом пољу, одн. победи правде и етике добра.

Историјска композиција је смештена у летњи пејзаж, у зору, када се на небу рађа дан, а природа буди процветалим маковима. Статична композиција обилује детаљима, палим борцима, реалистички приказаним. Композиција носи патриотску поруку и, због обиља детаља у реалистичком приказу бојишта и бојовника, пре је документарно него монументално дело.

Слика “Косовка девојка” не носи само важну симболику за сам Косовски бој 1389. него и за Косовски завет и његову етничку основу добра. Симболика је врло сложена и јединствена, а открива се са аспеката морала, етике, закона витешке части.

На  слици, на лицима саме Косовке девојке и витеза Павла се види озбиљност, патња, бол, али и нада у исто време. Девојка је одевена у народну српску средњовековну одећу која је богато украшена везом. Златни путир из кога напаја јунака има необичан облик, док је други златни путир са пешкиром на којем се виде обриси крви, постављен иза њених леђа. Рањени српски јунак Орловић Павле је у раскошној одећи. Сабља на појасу је богато украшена, а на његовој раскопчаној долами налазе се са обе стране белим везом извезени крстови. Његов мач је окрвављен и поломљен, а испод његових ногу је штит над којим је рука са окрвављеним јатаганом мртвог турског војника. Његово лице је окренуто ка небу, док је глава мртвог Турчина, у одећи украшеној златом, окренута ка земљи.

Први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности

Косовка девојка је симбол Србије тј. Отаџбине. Србија је своју част одбранила на Косову пољу, те је управо девојка изабрана да симболише ту сачувану част. Ту част девојци је обезбедио витез Павле Орловић. Он носи златни витешки појас који је у име отаџбине добио од цара Лазара.

Златни кондир из ког Косовка девојка даје вино српском витезу одликује се лепотом и обликом, а самим чином симболише признање за тешку и часну борбу на бојном пољу. Вином девојка указује поштовање, крепи га и помаже му да се опорави.

У позадини се виде два коња, бели који је оборен и убијен и дорат који стоји без јахача. Бели је коњ кнеза Лазара са бојом која симболише част за своју државу, веру, идеју и намере – Царство небеско, а црвени коњ је Муратов и симболише насиље усмерено против етике добра.

Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности.   То је Швајцарце подсетило на њихову изгубљену битку са Французима у месту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава. Швајцарци су објаснили свиету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет.

Уметничка слика “Косовка девојка“  је национално благо јер је, како се говори,  процењена на пола милиона евра. Техника сликања “Косовске девејке“ је  уље на платну  адимензије слике  су  88 x 115 цм.

Ко је позирао за слику Урошу Предићу ?

Да би урадио слику, велику композицију  Предић је имао “праву“ Косовку девојку која је позирала  за чувену слику.                 Јединица у породици, Лепосава Станковић, рођена је 29. децембра 1899. године у Београду позирала je за чувену слику. Црне косе, са јаким и израженим цртама лица и сетних, крупних очију. Ишла је у Трговачку школу, а тада је брат Уроша Предића био директор.

„Косовка девојка“, као симбол части и отаџбине, осим физичке лепоте, са овом Београђанком,  делила је и сличан темперамент. Била је јаког карактера и чврсте воље. Занимљиво је и да никада није срела свог „партнера“ са слике витеза Орловића Павла. Наиме, лик Павла Орловића, рањеног јунака Косовског боја којем она на слици даје воду, рађен је према једном ученику из исте  Трговачке школе.  Урош Предић  их је сликао  засебно. Лепосава је чувала репродукцију Предићеве слике у стану.  Умрла је 1995. године.

Урош Предић

Биографија  Урошa Предићa

Урош Предић  је рођен  у Орловату код Великог Бечкерка 25. новембар 1857. године  а умро је у Београду, 11. фебруара, 1953. Он је био уз, Пају Јовановића и Ђорђа Крстића, највећи српски сликар реализма. Предић је ипак највише остао упамћен по својим раним радовима, у којима је приказао „стваран” живот обичних људи. Касније је дао велики допринос у црквеном сликарству и портретима.

Предић је био најизразитији представник академског реализма код Срба. Завршио је конзервативну Уметничку академију у Бечу 1880. године у класи професора Грипенкерла (Christian Griepenkerl), истакнутог бечког сликара, који је имао велики утицај на Предића.