Београдски синдикат и Павлина објавили спот: Опевали геноцид над Србима у НДХ

Текст песме бави се једном од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже Феђа Димовић

Спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић премијерно је објављен данас на јутјуб каналу Синдиката и свим дигиталним платформама.

Песма „Теци реко“ објављена је на новом албуму Београдског синдиката – „Синдикално пролеће“.

Текст песме бави се о једној од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже за „Спутњик“ Феђа Димовић из Београдског синдиката. 

„Спот за песму режирао је Хаџи Александар Ђуровић, музику је урадио Небојша Обрадовић, а текст смо написали Бошко, Блажа и ја. На нама је био тежак задатак да ту тешку тему обрадимо на прави начин. Мислим да смо уз помоћ редитеља Александра успели да на један симболички начин прикажемо те заиста мучне сцене“, рекао је Димовић.

Снимање спота помогли су организација „Јадовно“ која је обезбедила средства за високобуџетни спот који је снимљен као кратки филм, и фирма „Емоут“ која је бесплатно уступила опрему.

Чланови Синдиката присуствовали су раније данас помену страдалим Србима у јамама у комплексу логора Јадовно, Госпић и Паг, где је у периоду од 1. априла до августа 1941. за свега пар месеци убијено око 40.000 Срба.

„То је чињеница која је мање позната широј јавности, нисмо то учили у школама. Данас сам сазнао да је Покољ над Србима, иначе је Покољ назив геноцида над Србима на територији НДХ, почео пет дана пре напада Немачке и бомбардовања Београда, што значи да је то било и те како спремано“, истиче Димовић.

Пола сата путовали су колима преко Велебита по „неким стазама које нису асфалтиране“, вероватно зато што „држава Хрватска не жели да ми не долазимо па неће да асфалтира пут.“

Можемо само да замислимо колико је било мучно кад је босоноги народ везан ланцима транспортован тим путевима из казнионице у Госпићу до тих јама, не знајући да иде у најгору смрт, каже Димовић.

Били су везани жицом, а усташе би прво убиле неколико њих који се налазе на самој ивици јаме да би повукли и остале за њима, а после би унутар њих бацили неколико бомби. Дешавало се да људи данима умиру у тим јамама а зна се да је једна жена 40 дана остала жива у јами.

„За нас као Београдски синдикат који доживљава неке ствари у каријери које вероватно не доживљава ниједан бенд, важно је да је након опела испред Шаранове јаме организатор пустио песму ‘Теци реко’ где су је људи у тишини слушали као да је црквена песма. Блажи и мени буквално су кренуле да клецају ноге од те сцене. За нас је то велика част, али је и велика туга кад се човек суочи са једном тако великом трагедијом“, закључио је Димовић.

Извор:
РТ