МИХАЛКОВ: Глобализација је заменила окупацију

СЛАВНИ РУСКИ ФИЛМСКИ РЕЖИСЕР НА ПАЛИЋУ РЕКАО: ВОЛИМ СРБИЈУ – СРБИЈА ЈЕ РЕАЛНА ОДБРАНА СЛОВЕНСКОГ СВЕТА

Проблем за гледаоце то што је филм почео да им говори о њима оно што не желе да знају, да пружа слике које су стварне, али црне и тако је почела одбојност према домаћем филму
Ја, као гледалац, хоћу да питам те редитеље: кога ти волиш од својих јунака, приказујеш их као прљаве мраве а одакле ти долазиш, рекао је Никита Михалков
Сматрам да у Србији живе људи који тачно знају да је оно што се назива глобализацијом замена за реч „окупација” и то треба сви да схватимо, закључио је Михалков
ФАКТИ: Проблем Србије је што њен режим не само да не признаје да је глобализација нова форма окупације, него још и не да ни близу ни власти ни новцу никоме у Србији које је на истој таласној дужини са Никитом Михалковом

СЛАВНИ руски редитељ Микита Михалков изјавио је на Палићу, где је био гост Фестивала европског филма као добитник награде „Александар Лифка“, да толико воли Србију да му није важно да ли је дошао да добије награду или не.

„Једноставно волим Србију”, рекао је Михалков поздрављен аплаузом многобројних присутних на конференцији за новинаре.

Директор фестивала Радослав Зеленовић захвалио је Михалкову што ће провести на Палићу онолико времена колико и у авиону на путу.

„Враћа се одмах због обавеза, али је учинио труд да дође. То је напор вредан поштовања“, рекао је Зеленовић.

Ипак, Михалков је претходно обишао манастире на Фрушкој гори. „Православни манастир, то је увек чудо, у крајњем случају за православног човека. Тамо је увек посебна атмосфера, посебни мириси и напици. Да је било још два-три манастира успут, не бих стигао трезан“, нашалио се он.

Михалков је казао да је манастир основа православног света, чак и са три монаха, па и само са једним. „То је онај корен, жила, која одржава православни свет у животу. За мене је најважније то што се у било ком православном манастиру не осећам као туриста“, рекао је Михалков.

На питање Танјуга да ли са одумирањем класичних биоскопа и филмске траке седма уметност одлази у музеј, Михалков је духовито приметио да ће он онда постати музејски радник.

„Мењају се технологије и језик, а проблеми остају исти – живот, деца, ратови, глад. Друго је питање како те проблеме решавати, али у једном тренутку сви смо голи пред Богом. Мењају се технологије – трака или цифра, многи мисле, да се тиме мењају и питање живота или смрти. Ја сматрам да су још увек исте најважније теме: верујем – не верујем, могу – не могу и битно је да постоји хармонија, да оно што желиш то и можеш. Најгоре је да мислиш да можеш само зато што хоћеш“, рекао је редитељ.

Михалков је говорио и о својим филмовима, али је напоменуо да му је тешко да објашњава споља оно што као аутор ради изнутра.

„Можеш да се претвориш у филмског критичара па да кажеш нешто паметно. Ја могу много да причам о филму који тек снимам или сам га управо завршио, али већ после три месеца више се не сећам а и не осећам терет онога што сам радио. Искрено вам кажем, некада док гледам своје старе филмове изненадим се и кажем ‘браво'“, рекао је он.

Иначе, много је редитеља који тако паметно говоре о својим филмовима, а у самим филмовима тих мисли нема, додао је руски гост.

На питање о стању у руској савременој кинематографији, истакао је да данас у Русији без државне помоћи филм не би могао да опстане и додао да на кинематографију годишње одлази три милијарде рубаља.

Познато је да ко плаћа тај и бира музику, али то не значи да држави треба идеолошки филм, већ филм који одговара на питања која стоје пред друштвом, рекао он.

„Положај нашег филма за ових 20 година је постао трагичан. Многи су слободу стваралаштва схватили погрешно, па раде филмове као одраз у огледалу – пре су црвени били добри и бели лоши, а сада је потпуно обрнуто. Међутим, није пре све било лоше, нити је све садашње добро. Проблем је што је одбачен унутрашњи морални закон“, рекао је он.

Михалков је напоменуо да је проблем за гледаоце то што је филм почео да им говори о њима оно што не желе да знају, да пружа слике које су стварне, али црне и тако је почела одбојност према домаћем филму.

„Ја, као гледалац, хоћу да питам те редитеље: кога ти волиш од својих јунака, приказујеш их као прљаве мраве, а одакле ти долазиш?“, рекао је Михалков.

Ипак, он је додао да има наду. „Филм је жива уметност и има пуно младих аутора који су научили како мада још нису научили шта, а то је важно јер форма без садржаја не вреди“, додао је Михалков.

Представница Руско-српског друштва из Суботице питала је госта да ли би хтео да буде њихов члан на шта је он одговорио: „Чини ми се да сам то већ постао“.

На крају конференције Михалков је сам пожелео да изјави како је „Србија реална одбрана словенског света“.

„Сматрам да у Србији живе људи који тачно знају да је оно што се назива глобализацијом замена за реч ‘окупација’ и то треба сви да схватимо“, закључио је Никита Михалков.

      Танјуг / Факти