ЖИВОТ У ИСТИНИ КАО ЈЕДИНИ И ПРАВИ ОТПОР ТОТАЛИТАРНИМ ИДЕОЛОГИЈАМА

Пише: Марија Стајић

Не можемо и не смемо пристати ни на шта мање од истине света у ком живимо. Kао што је Солжењицин рекао, не смемо живети у лажи. Живот у истини једини је начин да се одупремо тоталитарним идеологијама које нам се намећу.

Преносимо излагање Марије Стајић, координатора Коалиције за природну породицу, као и нашег коуредника и аутора, са округлог стола на тему „Последице усвајања Закона о родној равноправности“, одржаног 17. јуна 2023. у Народној скупштини, у организацији Српског покрета Двери.

редакција портала IFamNews

Почетком 2021. године, када смо сазнали за три предлога закона (о родној равноправности, истополним заједницама и изменама закона о забрани дискриминације), на иницијативу др Мише Ђурковића основали смо неформалну Коалицију за природну породицу. Покренули смо петицију против ових закона које је предложила Гордана Чомић, коју је у првом тренутку подржало преко 200 академика, професора, професионалаца из разних области и јавних делатника, да би тај број убрзо дошао до три стотине. Онлајн петиција је до сада сакупила 9.111 потписа, од чега неких 8К у том првом налету и актуелном тренутку. Учествовали смо у више ТВ гостовања и дуела, навешћу само гостовање проф. др Бранислава Ристивојевића, проф. Зорана Чворовића, др Владимира Димитријевића и тадашњег народног посланика Владана Глишића. Објављено је мноштво чланака у писаним и електронским медијима, тако да мислим да смо успели да бар мало обавестимо и уздрмамо јавност и грађане, и упозоримо их на оно што се спрема.

Нажалост, знамо да су два предлога закона усвојена, један од њих је и овај о коме данас говоримо.

Када су говорили о овом закону, промотери родне равноправности све време су потенцирали права жена, видљивост жена и слично, док смо ми покушавали да објаснимо да ће нас ово одвести тамо где се Америка и Запад данас налазе, а то је лудило џендеризма и трансродности. То је најбоље илустровати примерима из живота.

1) Американка Клои Коул је са 12 година почела да се идентификује као трансродна и кренула у тзв. социјалну транзицију. С 13 година је почела да узима блокаторе пубертета и тестостерон, са 15 је уклонила дојке, а са 16 година је прекинула процес транзиције, тј. преласка у супротни пол, увидевши да је све то довело до разних нежељених емоционалних и телесних последица. Клои је пре тога била жртва сексуалног напада и осећала бројне трауматичне последице тога.

2) Британка Кира Бел је са 16 година након само три једночасовна разговора у клиници Тависток добила блокаторе хормона, после годину дана тестостерон, а у 20. години је уклонила дојке. Због тестостерона, глас јој је огрубео, израсла јој је брада и постала мишићавија. Пет година након транзиције, кренула је детранзицију – повратак у биолошки пол. Сада мора да живи са знањем да је можда и неплодна због толиких хормона, а ако и буде могла да роди дете, никад неће моћи да га доји; нерви у грудном кошу су јој оштећени тако да у појединим деловима нема никакав осећај; гениталије су јој атрофирале, глас јој је трајно промењен, а маље на лицу никад неће сасвим нестати. Кира потиче из растуреног дома, с мајком алкохоличарком и незаинтересованим и углавном одсутним оцем.

3) Британац Ричи Херон је с 24 године био суицидан. На интернету је упознао трансродне особе под чијим је утицајем кренуо код стручњака за џендер. Невољно је пристао на промену пола и покајао се одмах након операције. Данас дели своје искуство како би помогао другима да не направе исту грешку. Његово сведочанство је потресно и експлицитно. Прочитаћу само један део.

„Нико ми није рекао да ће ми остати корен пениса, да то не може да се уклони – што значи да вам буквално остане патрљак унутра који се помера. Кад узимаш тестостерон и кад ти се врати либидо, ујутру се пробудиш с тим патрљком, као да имаш дрвени пањ, али без стабла. Волео бих да је ово само шала. А ако узимаш тестостерон после операције, ризикујеш да ти унутар нове вагине израсту унутрашње длаке. Замислите да после свега треба још и да се бакћете с длакама које расту унутра? Какав избор… да узимаш тестостерон и будеш здрав, али и наказа, или да останеш бесполни евнух.  

Моја жеља за сексом умрла је око 6 месеци након почетка хормонске терапије и у то време ми је било драго због тога, али сада, 10 година касније, схватам шта пропуштам и шта никад нећу добити назад. Јер чак и да имам жељу за тим, моја неовагина је тако узана и мала да не бих могао да имам однос чак и кад бих хтео. А кад користим мали дилататор, ту и тамо осетим понешто што више личи на бол него на задовољство.  

Понекад сањам да имам оба пара гениталија и питам се у сну, ‘Зашто оба?’ У тренуцима амнезије док се будим, руком додирнем препоне очекујући нешто што је ту било 3 деценије, али више није. Срце ми на тренутак стане, сваки пут. Онда је ту одлазак у тоалет. Треба ми око 10 минута да испразним бешику јер је веома споро, болно, а и зато што цурка помало без обзира на то колико се опустим, и онда све живо испрскам, а и ја будем мокар. И тако, након што се оперем, мало касније схватим да ми је доњи веш мокар – ма колико да сам се брисао, и даље цури помало скоро сат времена. Никад нисам помислио да ћу у 35. години ризиковати да смрдим на мокраћу куда год пођем.“  

Ричи је још пре свега тога имао аутизам, нападе панике и опсесивно-компулсивни поремећај. Напомињем ове појединости за све њих јер се увек испостави да се нико није родио с родном дисфоријом и поремећајима идентитета већ иза свега тога стоје трауматична искуства или дијагнозе. Студија из 2020. године утврдила је да док 5% опште популације има аутизам, међу џендер мањинама то је 24%. Особе с другачијим џендер идентитетима такође имају више стопе и шизофреније, депресије и поремећаја пажње. Младим особама из наведених примера била је потребна другачија стручна помоћ, а не лаж да ће операцијама одстрањивања здравих делова тела решити психичке и менталне проблеме.

Ричијеви пријатељи који су такође мењали пол нису му говорили о последицама које су искусили, за њих је сазнао тек након операције. Касно је сазнао да је један пријатељ добио пролапс и ретровагиналну фистулу, што значи да има отвор између ректума и неовагине и да му туда пролази фецес. Касно је сазнао да су многи изгубили сваки осећај у пределу гениталија, те да не могу да осете ни бол, ни ужитак. Неки од њих имају само 19-20 година, а густину костију као да имају 80 година јер хормони које узимају смањују густину костију. Многи имају аутоимуна обољења, као и геријатријска стања, иако су млади. Осуђени су на доживотну зависност од хормона супротног пола који изазивају неплодност, атрофирање гениталија, остеопорозу, повећан ризик од срчаног удара, смањене когнитивне способности а неретко и губитак способности за полне односе након операција.

Џендер идеологија представља претњу здравом разуму, науци и људском идентитету на више нивоа. Од стручњака за језик чули смо које су последице у том пољу, а знамо колико је језик важан за наш културни, национални и духовни идентитет, тако да се за то поље утицаја не може рећи да је у питању „само језик“. Примери које сам навела показују како ова идеологија, подржана индустријом која је 2021. процењена на 1.9 млрд долара, утиче на психичко, ментално и телесно здравље младих људи, одводећи их путем непоправљивих промена на телу, путем губитка општег телесног здравља, и мноштва других једнако важних компликација.

Док смо се борили против овог закона, упозоравали смо да увођење појма џендер у наш правни систем, а преко њега у школство, медије, науку и читаво друштво, отвара врата ужасним последицама о којима сам говорила. Сада сазнајемо да нам спремају и логичну последицу Закона о родној равноправности, а то је закон о родним идентитетима, према ком желе да нам уведу и џендер самоидентификацију, дакле да је довољно да неко каже како се идентификује да би променио документа, што значи да ће, као и на Западу, мушкарци моћи да улазе у женске просторије (свлачионице, тоалете, собе на екскурзијама), да побеђују жене у женском спорту, да добијају места намењена женама на основу одређених квота, а не сумњам да ће се и код нас, као и у Америци, појавити и младић који ће победити на избору за мис Србије. Ако почне хормонску терапију пре него што уђе у пубертет, дечак неће развити крупнији мишићно-скелетни систем, неће продубити глас и уз мало тзв. феминизирајућих операција, постаће наизглед веома лепа жена, попут Каталуне Енрикез, младића који је прошле године постао Мис Неваде, или Монро Лејс, младића који је Мис Сан Франциска и такмичиће се на избору за Мис Калифорније.

Да не помињем оне најсуровије примере као што су силоватељи и насилници који кажу да су трансродни и буду смештени у женски затвор, или озлоглашени пример ММА борца Фелон Фокс, који је противници нанео тешке повреде, укључујући и напрсле кости главе, да би касније био проглашен за најхрабријег спортисту свих времена. Кад муж попреко погледа жену и она га пријави, одмах се покрене читава машинерија против њега, а овде имамо мушкарца који озбиљно претуче жену и после тога буде хваљен и слављен само зато што тврди да је и он жена.

Ми и даље имамо прилику да зауставимо ово џендер лудило, још увек нам не прете затвором ако некога „мисџендерујемо“ – обратимо му се у погрешном роду. У овој борби једноставно нема компромиса и нема одустајања. Не можемо и не смемо пристати ни на шта мање од истине света у ком живимо. Kао што је Солжењицин рекао, не смемо живети у лажи. Живот у истини једини је начин да се одупремо тоталитарним идеологијама које нам се намећу.

Извор:
ИФН