Герман Садулајев: ТАКВИ КАКВИ ЈЕСМО…

Где набавити муницију? Пре рата је, кажу, наша индустрија производила 50.000 граната годишње. И то није било мало. Него чак много. Нису их испаљивали. И нису имали где да их чувају.

Кад је почела Специјална операција, кажу да је испаљивано до 20 хиљада граната дневно. У једном дану. То јест, залихе акумулиране током 10 година одлетеле су за 1 месец. Хвала СССР-у на резервама, али и оне су нестале.

Кажу да сад производимо 6–11 хиљада граната дневно (према стручним проценама, тачних података нема, војна тајна). За обичну одбрану треба да потрошите дупло више, за активну одбрану четири пута више, а у случају одбијања веће непријатељске офанзиве, да би ми прешли у офанзиву, осам пута више.

Због тога смо се нашли у ћорсокаку.

А наш непријатељ? Војска Украјине је већ два-три пута уништена, сматрајте да војна индустрија у Украјини не постоји. Али сатанисти Украјине користе капацитете војно-индустријског комплекса целог сатанског Запада, укључујући и Европу и Америку. Све војне фабрике у источној Европи раде у пет смена, производећи муницију за Украјинце, да би убијали Русе. Наша браћа Бугари недавно су свечано отворила и оживела једну, две или двадесет фабрика граната и одмах их потпуно оптеретила послом за Украјину, да би убијали Русе.

Довози се и из Америке, што је скупље и теже, али и амерички војно-индустријски комплекс треба да заради на убијању Руса. Али више из Источне Европе, јер је краће: од Бугарске до фронта је ближе него од Урала.

Сав светски сатанизам се сагласио да Русе треба убијати и да цела европска + северноамеричка индустрија производи гранате за Оружане снаге Украјине. А наши кинески пријатељи продају дронове Украјинцима за паре, као и нама, само што њима дају више, јер више плаћају. Ништа лично, само бизнис.

И сад се не поставља питање зашто не напредујемо, зашто толико дуго освајамо Бахмут, зашто још нисмо у Кијеву и тако даље. Питање је како се и даље држимо, сами, против пола света, против целог светског сатанизма, против консолидоване војне индустрије 52 развијене земље, без икакве помоћи или уз половичну нејасну подршку Кине („и вама и њима“) и Ирана (али ово је тајна, нема никаквих шехида, геранијума, и тачка). Како се ми још држимо?

Ма, не ми, него они, тамо, на фронту. Добровољци. Мобилизовани. Руси.

И кад ми, такви какви јесмо, ипак победимо светски сатанизам са свим тим његовим неограниченим индустријским ресурсом, да ли ће неко имати било какво морално право да било шта писне против тога што ће Руси своју чизму да стављају где год хоће, макар и на главу браће издајника?

Извор:
ИСКРА