Прослава храмовне славе у манастиру Нова Никеја у Лелићу

lelic slava

У манастиру Светих Отаца Никејских у селу Лелићу код Ваљева, скромној задужбини Епископа Артемија, у недељу 28.маја, свечано је прослављена манастирска слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је око 500 светосаваца из разних крајева Србије и расејања. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светих Отаца I Васељенског Сабора (Никејских Отаца) принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе Зоран и Јасмина Крчевинац из Сомбора и Јово Иваниш из Старе Пазове. За идућу годину су се пријавили Петар и Ивана Младеновић из Шапца, Јован Миљковић из Инђије и Драгица Маљм из Београда.

Присутнима се пригодном архипастирском беседом обратио Владика Максим:

“У време када је вера угрожена најдрагоценији у Цркви нису толико испосници и подвижници колико исповедници вере православне. И ми у нашој епархији то можемо из личног искуства да посведочимо ради блажене успомене великог исповедника и епископа и старца нашег Артемија чије свето тело је похрањено овде у овој светој обитељи. Он је нашу српску Цркву, нашу српску земљу, и овај комад наше земље осветио управо тим православним исповедањем вере, православним расудљивим ревновањем за веру светоотачку. Зато је и овај манастир посветио ревнитељима вере отачке, Светим Оцима првог Васељенског Сабора.

Докле год је у Срба завладала равнодушност према вери и млакост не треба очекивати да нам буде боље. Докле год су нама испред Христа и вере Његове на првом месту различите хуманистичке вредности и економски прогрес и некакв друштвени, цивилизацијски напредак, као да он уопште постоји без Христа, дотле ћемо и ми непрестано лутати; а онда када нам ревност за веру православну разумна, без трунке неког фанатизма који представља чедо гордости исто као и јерес, то су две крајности, дакле, путем смиреног следовања светим оцима идемо путем истинске и јеванђелске светоотачке ревности и тиме једино можемо послужити Богу и умолити Бога, умилостивити Бога да нас помилује и избави са свих наших лутања и странпутица на којима смо се данас као народ и као појединци нашли. Нека нас Господ молитвама Светих Отаца I Васељенског Сабора и свих светих отаца непрестано води и руководи путем њихове вере и њихове ревности како бисмо и ми овде на земљи живели чувајући ту веру, спасавајући се у тој вери и достигли живот вечни и царство небеско. Амин. Боже дај.“

Уследила је трпези љубави за све присутне, у току које је приређен пригодан програм.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ