Владан Вукосављевић: Окупација у шест слика

Највећи број присутних на скупу „Србија против насиља“ не дели политичку доктрину и ставове еврофанатизованих странака, већ је ту због личног залагања за промену стања у друштву

Слика прва:

данашњи протест организују претежно тзв. прозападне странке које су углавном еврофанатизоване и у начелу подржавају антисрпску политику Запада. То чине сада, то би чиниле и ако дођу на власт. Тај „петооктобарски“ филм смо већ гледали.

Оне позивају на „промену система“, игноришући чињеницу да су и саме интегрални део окупационог „система“, и кад су на власти и кад нису.

Чини се ипак да највећи број присутних који ће бити на данашњем скупу не дели политичку доктрину и ставове ових странака, већ ће ту бити због личног залагања за промену стања у друштву.

Слика друга:

данашњи протест углавном игноришу странке тзв. патриотске опозиције, из претежно нејасних разлога.

Оптерећене оптужбама за повремено кокетирање с влашћу по разним основама, оне као да лутају по политичкој сцени Србије, несигурне у своје одлуке и поступке и са донекле танком кадровском структуром.

Оне се залажу за евроскептицизам и здравију националну политику, што начелно подржава више од 70 посто бирачког тела, али у збиру не добацују до 15 посто гласова, што сасвим одговара западном окупатору.

Тзв. патриотске странке не виде шта би код себе требало да мењају и углавном се збуњено врте у круг.

То фрустрира многе бираче.

Слика трећа:

власт која је прешла свој зенит и којој видљиво пада подршка у народу, панично на то реагује и заказује митинг који не служи ничему и који ће само да повећа растућу напетост и погоршаће односе у друштву, већ доведене до ивице физичких сукоба.

Њен лидер види да га Запад полако пушта низ воду и настоји да се представи као и даље једини поуздани партнер за испуњавање свих окупаторских антисрпских захтева и ћефова у буквално свим областима.

Извор: Твитер Ане Брнабић

Све више га обузимају страхови и све чешће вуче погрешне и опасне потезе.

Слика четврта:

у Србији не постоје независни медији.

Они су, или под контролом власти а самим тим и контролом оних који чврсто контролишу саму власт, или су под директном и непосредном контролом Запада и промовишу припадајућу окупациону агенду.

Претежни део врло активних интернет портала, у већој мери финансирају НВО које су основале западне обавештајне службе и њихове маскиране филијале.

То значи да грађани Србије имају веома отежан или сасвим затворен пут до било каквих разумних, избалансираних, колико-толико објективних и поузданих вести и коментара, који би им у центрифуги догађаја помогли да разазнају скице истине и здраво расуђују.

Окупатору савршено одговара такво стање и непрестано га усавршава и оснажује.

Слика пета:

Запад је у великом обиму извршио продор у све виталне сфере нашег друштва, у привреду, правосуђе, образовање, културу, одбрану, медије, део СПЦ, део војске и обавештајног сектора итд.

Процес траје дуго али је ескалирао након Петог октобра и данас је Србију практично довео до ивице статуса незваничне колоније.

Непрестаним отвореним војним и политичким атацима на српски народ у последњих више од тридесет година, значајно су исцрпели нашу снагу и вољу за отпором и скоро да су нас сасвим поразили. Потпуни пад у канџе Запада, био би и крај постојања Срба као историјског народа.

Слика шеста:

У Србији, нарочито у Београду, у политичким странкама, на универзитетима и факултетима, у медијима, у институцијама система и државним установама културе, увећао се број аутошовиниста који свесно, активно и агресивно раде против разумно схваћених националних и историјских интереса српског народа.

Њихово малигно дејство осећа се све више и код младих генерација, али на срећу, још увек не у доминантном облику.

Ова савремена „пета колона“ горки је плод вишедеценијског титоизма и масакра над националном елитом у Другом светском рату и након њега, али је и последица дуготрајне примене меке моћи Запада на овом простору и одсуства адекватне противтеже.

Ове слике заиста дају основ за песимизам, али ако искрено желимо структурне промене у борби за опстанак и напредак народа и државе, важно је да мислимо о узроцима проблема који нас тиште а не само о њиховим болним и видљивим последицама

Лека за све ово има, у нама је и око нас је.

Ваља га само препознати и применити…

Ту кнезови нису ради кавзи…

Огроман број људи је био на протесту.

Изнад свих очекивања.

Јасно је да сви ови људи нису само присталице „проевропских“ субјеката.

Има и много симпатизера оних странака које су се одлучиле да не учествују и сада се вероватно кају због тога.

Мислим да ће и власт и опозиција погрешно да протумаче ову снажну поруку народа. Свако на свој начин.

Србија се мешкољи и гунђа, без вике и површних страсти.

Нешто се крупно помера у дубокој структури друштва и ко то не буде добро разумео биће велики губитник, а врло крупан је улог у игри.

Србија је велика тајна и стиче се утисак да је почела полако да се открива.

И себи и другима…

Коров и башта

Другосрбијански и еврофанатични медији, странке и појединци су запенили од среће јер мисле да су сви они многобројни људи од јуче, заправо њихове присталице и будући гласачи.

Нажалост, морам да им рушим Снешка.

Огромну већину је чинио пристојан свет, разумне патриотске и сваке друге оријентације.

Ваших аутошовиниста, џендер идеолога, давалаца Косова и Хилових следбеника било је као увек, свега неколико процената.

Беспотребно обмањујете и себе и друге.

Ви сте само коров у разнобојном и лепом врту српске историје и културе…

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ