УЗГУР АЛТИНБАШ: НА ОВИМ ИЗБОРИМА НЕМА ПОБЈЕДНИКА, АЛИ ИМА ПОРАЖЕНОГ

Избори у Турској засјенили су тренутку чак и рат свјетских размјера у бившој совјетској републици Украјини. Новинара и политичког аналитичара најстаријих дневних новина у Турској, замолили смо за појашњење ситуације и могуће исходе будућих политичких збивања у овој земљи.

Господин Алтинбаш ради за дневне новине Ајдинлик, основане још у вријеме Османског царства, а Фронтал.РС осим што је у потпуности независно гласило, међу свим медијима у Српској предњачи по пажњи коју посвећује збивањима у свијету.

Веома је трагично што наши медији, а самим тим онда и цјелокупна заједница, живи врло изоловано и самозаљубљено, несвјесна свог положаја у свијету. Турска је важан чинилац и за мир и у Ефбиху, и у Републици Српској, стога прије свега српски доносиоци одлука, требају имати увид у то што се збива на политичкој сцени ове велике и значајне земље за свјетски поредак у цјелини.

Свака земља има компликовану унутрашњу политику. Посебно за странца. Може ли се она на неки начин сублимирати, како би стекли увид макар у односе између два главна политичка блока?

Ердоган је званично формирао савез три странке. Ове странке су Партија националистичког покрета (МХП), Партија велике уније (ББП) и Странка поновног просперитета (ИРП). Истовремено, Ердоган је на парламентарне листе Партије правде и развоја (АКП), али не и у званични савез, уврстио чланове странке која добија гласове Курда на југоистоку Турске. Ова странка (ХУДАПАР) је крајње десничарска курдска националистичка партија. Њихов утицај, у смислу броја гласова који доносе, јесте веома, веома мали. Али укључивање ове странке узнемирило је остале чланице алијансе, зато што ову странку не воле националисти.

Киличдароглу је, с друге стране, званично склопио савез са 5 партија. Назив овог опозиционог савеза био је „Сто шесторице“. „Сто шесторице” чине политичке партије које су идеолошки неспојиве једна са другом. Лидери двије од ових партија, раније су били у Ердогановој странци.

Један од њих је Ахмет Давутоглу – Странка будућности (био је премијер под Ердоганом), а други Али Бабацан – ДЕВА Партија (дуго је био министар економије под Ердоганом). Током Ердогановог отуђења од САД, ова двојица су напустили АКП и постали противници Ердогана. Други партнер је ИИИ Партија. Странку ИИИ су основали људи који су претходно напустили Партију националистичког покрета (МХП). Ова странка подржава НАТО и непријатељски је расположена према Русији и Кини.

Други партнер је странка Саадет. Странка Саадет је конзервативна странка. Ердоган је био члан странке Саадет прије него што је постао премијер. Други опозициони партнер је Партија Зелених и левице (ИСП), политички продужетак терористичке организације Радничка партија Курдистана (ПКК). ИСП је странка која је директно повезана са америчким империјализмом и добија подршку Запада. ИСП није званично дио алијансе, али је подржао Киличдароглуа на изборима.

Ердоган је пропустио побједу у првом кругу, за мање од један одсто. Шта то значи за Турску и шта очекујете да ће се десити у земљи до 28. маја 2023. године?

Прије избора, већина анкетних компанија је рекла да је Киличдароглу увијек био испред. Киличдароглуово уједињење са многим странкама и његова подршка створили су озбиљан морал у опозицији. Али како су резултати почели да се објављују, опозиција је изгубила доста морала и почела да се свађа међусобно. Ердоган је прошао на изборима боље од очекиваног, према мишљењу многих људи. На овим изборима нема побједника, али има пораженог. Опозиција је очигледно изгубила на овим изборима.

Ердоган је одржао „балконски говор“ у ноћи када су објављени изборни резултати, како би прославио своју побједу. Да, иако је дефинитивно отишао у други круг, завршио је испред опозиције са значајном разликом. Мало је вјероватно да ће деморалисана опозиција са истим ентузијазмом гласати и у другом кругу, али Ердоган никако не би требало да гледа на други круг, као на већ изборену побједу.

Током овог двонедељног периода, САД могу организовати неке акције у Турској. Можда ће бити покушаја „наранџасте револуције“. На друштвеним мрежама може бити пропаганде да су ови избори незаконити. Мајкл Рубин, један од најважнијих људи ЦИА, објавио је на Твитеру поруку на дан избора „Ако Ердоган побиједи, изађите на улице“. Стога ће период од две недеље бити важан период за САД да повуку потез.

Ердоган је добро познат нашој публици. Ко је у најкраћем Киличоглу и које су главне разлике у односу на актуелног предсједника?

Киличдароглу је постао предсједник Републиканске народне партије (ЦХП) 2010. Али то се није догодило на „демократски“ начин. Дениз Бајкал је у то вријеме био предсједник ЦХП. Терористичка организација Фетулаха Гулена (ФЕТО) објавила је сексуални снимак Дениза Бајкала. Послије овог снимка, Бајкал је морао да се повуче, а Киличдароглу је постао председник ЦХП. Дениз Бајкал је био снажан лидер унутар ЦХП-а и није се предао САД. Киличдароглу није могао да побиједи Бајкала на изборима. Због тога су САД, ФЕТО, збациле Дениза Бајкала пуштањем таквог снимка секса.

Након што је Киличдароглу постао лидер ЦХП, очистио је кемалисте, националисте и оне који су се противили САД из странке. Киличдароглу је усвојио неолибералну политику. Изјавио је своју пуну посвећеност Европској унији и НАТО. ЦХП је била странка коју је основао Мустафа Кемал Ататурк. Под Киличдароглуом, у ЦХП-у готово да није остао нико ко брани Ататуркове идеје. Киличдароглу је почео да трансформише ЦХП и људе који су гласали за њега.

Неколико дана прије избора, Киличдароглу је дао изјаве које су циљале на Русију. Ердоган је реаговао на Киличдароглуа и рекао: „Ако нападнете Путина, нећу ћутати“.

Разлика између два лидера може се сажети на сљедећи начин: Киличдароглу је лидер који се потпуно предао САД, док је Ердоган лидер који је потпуно неспособан да се супротстави САД. То је зато што су чланови Ердоганове странке у потпуности гласали за проширење НАТО. Ердоган даље у будућности може остати у позицији страха од САД и НАТО-а.

У другом кругу се помиње трећепласирани кандидат, као неко ко би могао дати гласове Ердогану. Ко је тај политичар, његова странка и за шта се залажу’?

Трећи кандидат добио је много више гласова него што се очекивало. Људи који су гласали за овог кандидата су углавном националисти. Ови људи су генерално против САД. Људи који су реаговали и против Ердогана и против Киличдароглуа, гласали су за трећег кандидата Синана Огана.

Синан Оган је раније био члан МХП. Сада није члан странке. Странка која га је кандидовала зове се Зафер партија – Партија побједе. Она има посебну политику према мигрантима у Турској. Главни циљ странке је да се избјеглице, посебно Сиријци, врате кући, али то ради провокативном пропагандом.

Синан Оган је водио кампању током избора, говорећи људима да не морају да бирају између Ердогана и Киличдароглуа. Људи који су били љути и на Ердогана и на Киличдароглуа окренули су се Синану Огану. Добио је више од 5 одсто гласова. Ово је више од очекиваног.

Да ли је могуће разграничити подјелу у турском друштву географски или социолошки? Ко подржава актуелног предсједника, а ко његовог противника?

Географија и социолошка структура утичу на странке за које људи гласају. На примјер, људи који живе на западној и јужној обали Турске, углавном подржавају опозицију. Ердоганове присталице су углавном људи који се изјашњавају као националисти или конзервативци. Огромна већина сељака и радника подржава Ердогана.

На прошлим изборима, они који су били против САД подржали су Ердогана. Они који су били против терористичке организације ПКК, подржали су Ердогана. То је зато што они који подржавају опозицију, желе да буду ближе Европској унији, западним земљама и НАТО. Киличдароглуов договор са ИСП, политичким огранком ПКК, изазвао је озбиљну реакцију међу људима који су против САД и тероризма. Ови људи су се окренули Ердогану.

Шта ће значити за Турску, а шта за свијет, ако Ердоган побиједи у другом кругу, а шта ако изгуби?

Ердоган и Киличдароглу не могу да ријеше фундаменталне проблеме Турске. Јер Турска има озбиљан избор пред собом. Тај избор је сљедећи: 1. Турска ће напустити НАТО и склопити савез са евроазијским земљама (Русија, Кина, Сирија, Иран…). 2. Турска ће остати у НАТО-у и повећати своје безбједносне и економске проблеме.

У ове двије опције, влада која не може да изабере прву опцију, не може да ријеши проблеме Турске. Јер Турска је окружена са НАТО и САД у источном Медитерану. САД настављају да испоручују оружје Грчкој. Почетком ове године Израел и САД, одржали су највећу војну вјежбу у историји. Ова вјежба се одвијала у источном Медитерану. Мета је наравно била Турска.

Турској је потребна јефтина енергија да ријеши своје економске проблеме. Јефтина енергија може доћи само из Русије и Ирана. Турска као чланица НАТО не може овако да настави. НАТО је покушао да изведе државни удар у Турској 2016. НАТО јасно идентификује Турску као непријатељску мету.

Киличдароглуове шансе за побједу су веома мале. Али ако побиједи, потпуно ће везати Турску за НАТО и западне земље. Он ће финансијски систем везати за Запад. Западна штампа (Форин Аферс, Фореин Полиси, Дер Шпигел, Њујорк тајмс, Вашингтон пост…) спровела је озбиљну пропагандну кампању да Ердоган изгуби. Али изгледа да Запад није био успјешан.

Мислите ли, ако Ердоган изгуби, да би у случају Срба, Србије, Републике Српске дошло до озбиљних промјена у турској политици?

Ердоган је увијек унапређивао своје односе са балканским земљама. Посебно су односи Турске са Србијом на најбољем нивоу. Можемо да посјећујемо земље Балкана без пасоша. Пошто су Срби анти-НАТО, Турска и Срби имају заједничког непријатеља: НАТО – САД. Данас постоји огроман притисак на Србију због Косова. Европска унија и НАТО врше притисак на Србију. Овај притисак се примењује и на Турску.

Однос Србије са Турском је веома критичан. Зато што на Косову постоји озбиљна активност ЦИА и ФЕТО. Чланови ФЕТО, које Турска сматра терористичком организацијом, активни су на Косову. Ако Ердоган изгуби, активности ЦИА на Балкану које подржава нова влада ће се повећати.

Да ли видите могућу нестабилност на Балкану, Кавказу, Блиском истоку и северној Африци, где је распоређена турска војска, ако побиједи Килиџоглу?

Да. Јер Турска има војне снаге и лобије у многим регионима. Управо сада, када САД губе моћ на Блиском истоку, постоји процес нормализације између земаља. Једна од њих је нормализација између Турске и Сирије. Ово је ситуација коју САД не желе. У ситуацији када је Киличдароглу шеф државе, САД добијају моћ на Блиском истоку. ЦХП, чији је Киличдароглу лидер, гласала је против одлуке о слању турских трупа у Либију.

Исто тако, истакнути лидер ЦХП, тврдио је да је Турска послала чланове радикалне исламске терористичке организације да помогну Азербејџану током рата у Нагорно-Карабаху. Са Киличдароглуом као предсједником, односи Турске са сусједима ће се дефинитивно погоршати.

Извор:
ФРОНТАЛ